Izvor: Blic, 06.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug je put od dobrih ideja do finansija
Ne bi moglo da se kaže da bivše socijalističke zemlje nisu pokazale značajnu sposobnost da razvijaju preduzetništvo. Odmah posle liberalizacije i legalizacije privatne svojine, nastalo je izuzetno mnogo novih preduzeća, uglavnom malih, a kasnije i srednjih. I kasnije, a ne samo na početku, broj novih preduzeća svake godine nije mali. Zapaža se, međutim, da je mali broj novih, većih preduzeća koja nisu deo multinacionalne ili neke veće strane kompanije. Zašto?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Verovatno najznačajniji razlog leži u karakteru finansijskih sistema koji su nastali u zemljama u tranziciji. Da bi se video problem, pođimo od jedne definicije preduzetnika. To je neka kombinacija shvatanja Šumpetera i Najta: preduzetnik inovira (Šumpeterov deo) u neizvesnim okolnostima (Najtov deo). Drukčije rečeno, preduzetnik imaju ideju, čiju verovatnoću uspešnosti ne može da odredi. Pitanje je ko bi hteo da ga finansira?
U zemljama u tranziciji, ali i u Evropi uopšte, banke su dominantni finansijeri. One, međutim, finansiraju rizik, ali se ne upuštaju u neizvesne poduhvate. Posebno ukoliko su univerzalnog karaktera, dakle, ukoliko su spoj štedionica i investicionih banaka. Što je uglavnom pravilo u Evropi. One mogu da budu spremne da finasiraju manje preduzetničke poduhvate, posebno ukoliko je država spremna da im na neki način garantuje da neće imati gubitke. Za veće preduzetničke poduhvate, potrebne su veće pare, a to znači da su potrebne finansijske institucije koje su spremne da finansiraju preduzetničke projekte.
To bi trebalo da je pre svega posao posebnih investicionih banaka i naravno berzi. Preduzetnik mora najpre da ima ideju, a potom mora da tu ideju proda. Tek onda može da krene u realizaciju, a od tada nadalje može da očekuje da će moći da dođe do podrške bankarskog sistema. Prema tome, ponuda preduzetništva će zavisiti od toga koliko je razvijen finansijski sistem, i to posebno onaj njegov deo koji okuplja investitore koji su spremni da podrže poduhvate čiji je ishod prilično neizvestan. Taj segment finansijskog sistema je veoma nerazvijen u najvećem delu Evrope, pa je i preduzetništvo manje razvijeno nego, recimo, u Sjedinjenim Državama.
Dodatni razlog što nema mnogo preduzetništva, bar onakvog kako je ono ovde definisano, jeste što se u manje razvijenim zemljama, gde spadaju i sve zemelje u tranziciji, mnogo može postići imitacijom. Posebno u oblastima gde nisu potrebni veliki početni troškovi da bi se krenulo sa aktivnošću. To znači, u sektoru usluga. U najvećem broju slučajeva, zadovoljava se tražnja za uslugama koje su nedostajale ili koje su bile nedostupne. Tu je imitacija isplativija od inovacije. Što je razlog da ima veoma malo novih proizvoda čije je poreklo u manje razvijenim zemljama.
Kako je za preduzetništvo značajno imati ideju, važno je pitanje kako se dolazi do ideja. Tu se ne može dati odgovor za pojedinačne slučajeve, ali za zemlju u celini, važan je sistem obrazovanja. Izdaci na obrazovanje, i posebno sam kvalitet obrazovanja, u velikoj meri određuju kasniju ponudu preduzetničkih sposobnosti. Pored obrazovanja, od ogromnog je značaja i intelektualna klima i moralno stanje javnosti. Sa jedne strane, napadi na slobodu mišljenja, a posebno na naučnu misao, mogu da onesposobe čitavu generaciju da razvije i realizuje svoje sposobnosti. Sa druge strane, rđavo stanje u javnom moralu, recimo raširena percepcija da se politički napreduje samo ako se laže, a da se poslovno napreduje samo ako se političari korumpiraju, svakako ne podstiče ljude sa preduzetničkim sposobnostima.
Dakle, potreban je razvijen i podsticajan finansijski sistem, značajna ulaganja u obrazovanje i poboljšanje javnog morala. Kako bi se cenile i finansirale i one ideje čiji je uspeh neizvestan.
