Izvor: Politika, 14.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Breme deviznog duga
Od skoro 30 milijardi dolara ukupnog spoljnog duga Srbije, naredne godine na naplatu stiže pet milijardi, što je manje od polovine deviznih rezervi NBS
Ukupan spoljni dug Srbije narastao je na skoro 30 milijardi dolara. U proseku, na leđima svakog građanina sada je breme deviznog duga teško oko 4.000 dolara. Teže je za 77 odsto nego krajem 2000. godine, kada je po stanovniku iznosio 1.444 dolara. Već naredne godine, uz sve neizvesnosti koje donosi talas svetske finansijske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krize, država, banke i preduzeća dužne su da vrate stranim poveriocima oko pet milijardi dolara. Konkretno, kako navode iz Narodne banke Srbije, po dugoročnim kreditima sledi vraćanje osnovnog duga od 4,07 milijardi, plus 1,08 milijardi dolara na ime kamata.
Javni sektor, odnosno država će u 2009. morati da izdvoji 490 miliona dolara za vraćanje spoljnog duga. Od toga 205 miliona dolara za glavnicu i 285 miliona za kamate.
Guverner NBS Radovan Jelašić je izjavio da deo duga koji mora da se vrati u 2009. ne brine, jer čini oko polovine deviznih rezervi, koje sada iznose 11,9 milijardi dolara, a može i da se reprogramira. Ali, već u 2010. može biti „povuci-potegni”.
Pojedini ekonomisti, međutim, ne dele guvernerov optimizam. Oni upozoravaju da državi preti nelikvidnost.
– Stanje ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom neprekidno se pogoršava – ukazuje dr Mlađan Kovačević. – Naročito brine spoljnotrgovinski deficit i deficit tekućeg platnog bilansa. Uvoz raste brže od izvoza. Sa devizama koje su iz inostranstva stizale po raznim osnovama postignut je vrlo skroman ekonomski rast, i to uglavnom usluga. Tim novcem nije popravljen kvalitet domaće privrede. Dogodine se može desiti da Srbija bude prinuđena da više isplati deviza po osnovu otplate duga nego što će dobiti novih kredita.
U zemlju je, po osnovu neto doznaka, kredita, investicija i donacija, od 1. januara 2001. ušlo više od 50 milijardi dolara, podseća naš sagovornik. Istovremeno je povećavan uvoz, a opadala je konkurentnost privrede. Tako je prošle godine došlo do ogromnog povećanja spoljnotrgovinskog deficita, koji je dostigao 9,5 milijardi dolara. Iste godine u plaćanjima sa inostranstvom bili smo u minusu (deficit tekućeg platnog bilansa) 7,2 milijarde dolara, 17 puta više nego 2000. godine.
Da je naš spoljni dug znatno veći od deviznih rezervi i da državi preti nelikvidnost, upozorava i dr Milan R. Kovačević. On smatra da dogodine neće biti nevolja sa otplatom prispele rate spoljnog duga samo ako bude više stranih investicija.
– Privatni dug je najveći i obično se kaže da je manja briga. Ali, ako se na to doda dug stanovništvu po osnovu stare devizne štednje, onda moramo računati na to da devizna likvidnost Srbiji može postati ozbiljan problem – smatra Milan Kovačević. – Deficit tekućeg računa već se povećao za dve trećine u odnosu na prošlu godinu, a finansirao se bržim porastom zaduživanja u inostranstvu. Istovremeno, prvi put se deficit u tekućem bilansu „peglao” iz deviznih rezervi, koje su se zbog toga smanjile. Deviznim rezervama NBS ne bi trebalo pripajati rezerve banaka, jer banke u bilansu imaju mnogo veće obaveze prema inostranstvu, oko 15 milijardi, a potražuju sedam milijardi dolara. To govori da i banke imaju potrebu za devizama.
Ako se ima u vidu da devizne rezerve čini 35 odsto depozita, još po dva odsto u zlatu i novcu, a više od 60 odsto je u hartijama od vrednosti koje su na berzama, znači da NBS stoji na raspolaganju desetak milijardi dolara.
Biserka Dumić
----------------------------------------
Struktura duga
Spoljni dug Srbije je na kraju 2000. godine iznosio 10,83 milijardi dolara od čega se na javni dug odnosilo 8,7 milijardi dolara, ili 81 odsto ukupnog duga. Učešće ukupnog spoljnog duga u BDP iznosilo je 135 odsto, a javnog 109 odsto.
Od tada se dug povećavao da bi krajem septembra ove godine, prema podacima NBS, ukupni spoljni dug dostigao 29,5 milijardi dolara. Od toga je javni dug, za koji je garant država – 9,03 milijarde dolara, ili 31 odsto, a privatni sektor stranim poveriocima duguje 20,48 milijardi dolara, ili 69 odsto ukupnog spoljnog duga.
Kratkoročni spoljni dug od 2,75 milijardi dolara učestvuje u ukupnom spoljnom dugu sa 9,33 odsto.
Od kraja 2000. do kraja septembra 2008. godine, otplaćeno je 9,4 milijarde dolara glavnice i 3,5 milijardi dolara kamata.
Krajem septembra 2008. godine učešće ukupnog spoljnog duga u BDP bilo je 61 odsto, što nas svrstava u srednje zadužene zemlje, dok je javni spoljni duga u BDP učestvovao sa 19 odsto.
Srbija je do sada redovno izvršavala obaveze prema stranim poveriocima.
[objavljeno: 14/11/2008]
.jpg)
