Izvor: B92, 24.Sep.2010, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berzanska vojska broji samo gubitke
Beograd -- Finansijska industrija koncentrisana oko srpskog tržišta kapitala proživljava najteže dane.
Finansijska industrija, jedna od najperspektivnijih u pretkriznom periodu, koja je čitavim svojim ambijentom privlačila mlade ekonomiste i razne karijeriste, je desetkovana i svedena tek na senku ondašnje veličine.
Kolaps finansijskih sistema širom sveta, usput je isisao i ulagački kapital sa Beogradske berze, ostavljajući brokerske kuće i investicione >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << fondove najednom bez ikakvog posla.
Usled toga su mnogi bili prinuđeni da zatvore svoja vrata ili da spas potraže pod okriljem nekog od jačih konkurenata.
"Jednom rečju, stanje je očajno", kaže Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza invest grupe, počinjući priču o transformaciji berzansko-finansijskog sektora od početka krize do danas.
Spas stiže od velikih preduzeća
"Pitanje je da li ćemo uz pomoć javnih preduzeća, koja bi trebalo da se pojave na berzi, izaći na zelenu granu ili će to biti kraj. Ako listiranje Telekoma Srbije bude dobro odrađeno, to bi moglo da bude veoma dobro za brokerske kuće. Kompanija vredna dve-tri milijarde evra bila bi 10 puta veći igrač na berzi u odnosu na sada najveću firmu na organizovanom tržištu, a mogla bi i da privuče krupne strane investitore koji su do sada često zaobilazili srpsku berzu zbog nedostatka velikih kompanija u koje bi mogli da ulažu", kaže Gujaničić.
On ističe da Beogradska berza ima marginalni položaj u domaćim finansijama.
„Od obnove berzanskog poslovanja nije uspela da se izbori za mesto koje imaju berze na razvijenim tržištima, pa čak i u Hrvatskoj i Sloveniji. Tokom 2006. i 2007. godine u Srbiji je bila ekspanzija berzanskog poslovanja i tada je prosečan dnevni promet na Beogradskoj berzi bio 10 miliona evra. Prosečan promet ove godine je od 700.000 do 800.000 evra, što je više od 10 puta manje nego tada. To dovoljno govori o tome kakvo je stanje danas", naglašava Gujaničić.
On objašnjava da je problem nastao zbog toga što su nagli pad prometa brokerske kuće dočekale sa istim brojem zaposlenih pa je moralo doći do sažimanja tržišta, uz otpuštanje radnika i čak gašenje pojedinih brokerskih kuća. Pre krize Beogradska berza je brojala stotinak članova, sada ih ima oko 70, ali prema Gujaničiću, gore od samog smanjenja broja brokerskih kuća je to što većina posluje uz gubitke.
Prema njegovim rečima, slična situacija je i kod investicionih fondova, koji su se u Srbiji pojavili znatno kasnije od brokerskih kuća, u proleće 2007. godine. Oni su, precizira Gujaničić, tada kolektivno imali kapital od oko 50 miliona evra, a danas manje od 10 miliona, što je dovoljno novca za poslovanje jednog fonda, a ne više njih. Neki su se zato spajali, a drugi gasili.
Da je situacija teška i da je pad kapitala realan potvrđuje i Milan Marinković, predsednik grupacije Društava za upravljanje fondovima. On, međutim, na stvari gleda optimistički, insistirajući na tome da se tržište ove godine stabilizovalo i da je zaustavljen dalji odliv sredstava iz investicionih fondova.
"U prethodnih 12 meseci došlo je do smanjivanja broja društava za upravljanje fondovima, tako da danas u Srbiji imamo devet društava i 20 fondova. Naše tržište nije bilo dovoljno veliko za sve, ali je bitno da fondovi koji danas rade, posluju stabilno i redovno donose prinose veće od svojih referentnih indeksa. Ekviti fondovi ostvaruju prinose iznad stope berzanskog indeksa, balansirani posluju još bolje, dok novčani fondovi konstantno ostvaruju stope rasta komparativne referentnoj kamatnoj stopi", kaže Marinković.
Prema njegovim rečima, činjenica je da je kapital investicionih fondova drastično opao tokom krize, ali se isto tako u poslednjih šest meseci situacija stabilizovala. Suma kojom fondovi upravljaju, međutim, i dalje raste samo na osnovu ostvarenih prinosa. Odliv kapitala je zaustavljen, ali još nema većeg priliva, zbog toga što se poverenje investitora još nije vratilo.
"Mislim da neće biti velikog prekonoćnog rasta, a to ne bi ni bilo dobro. Za nas je dobro što padaju pasivne kamatne stope u bankama, što bi trebalo da dovede do toga da se građani okrenu ka drugim kanalima za plasman svog novca, odnosno ka investicionim fondovima, koji im daju mogućnost da ostvare veće prinose u odnosu na neoročene depozite u bankama, uz mogućnost da u bilo kom trenutku povuku svoja sredstva", zaključuje Marinković.
Pratite specijal: NIS na berzi
