Izvor: B92, 15.Dec.2014, 21:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
B92 u Rusiji: Život pod sankcijama
Ekonomski problemi u Rusiji. Svakim danom ruska rublja vredi sve manje.
Inflacija, koja je na početku godine bila projektovana na 3,5, do Nove godine mogla bi da pređe 10 odsto. Najviše je poskupela hrana, a najavljuje se i poskupljenje hleba za deset odsto.
Na tablama menjaćnica i banaka svaki dan drugi crveni brojevi. Obavezno viši.
U prodavnicama se cene ne menjaju svaki dan ali i one skaču. Tako je za četiri meseca piletina poskupela za 9 odsto, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sir za 10, jaja za 16, riba za 8, a heljda veoma popularna u rusiji poskupela je neverovatnih 76 odsto.
Kupovna moć stanovništva je oslabila, ali može da bude i gore, kaže Ruslan Grinberg, predsednik Ekonomskog instituta ruske akademije nauka.
"Plata preračunata u dolare već je drastično manja. Ali ona ima manju vrednost i u rubljama jer inflacija poskupljuje uvoz. A on je kod nas veliki bez obzira na sva uveravanja patriotskih ekonomista da će uvozni proizvodi biti zamenjeni domaćim proizvodima. Ali kada? U nekom trenutku. A za sada, ljudi koji imaju para u osnovi žive od uvoznih proizvoda. Jasno je da će biti ozbiljnih poskupljenja koje će svakako umanji kupovnu moć stanovništva čije bi plate najverovarnije biti i zamrznute", kaže Grinberg.
Oni sa najmanje novca uvek prvi osećaju kada cene počnu da rastu, a do sada su poskupljenja hrne osetili svi.
Stvaranje zaliha ipak nije široko rasprostranjeno i uglavnom se tiče dva do tri osnovna proizvoda poput sešera ili heljde čije su cene drastično skočile.
Građani uglavnom ne veruju u pravljenje zaliha.
"Samo neophodno i po malo. Itekako je sve poskupelo. Lek sam kupovala za 120 rubalja, a evo dans 355. Uznemirila sam se, iskreno. Sve je poskupelo. Samo mi nije mi jasno zašto kada je nafta pala. Sve je poskupilo, uključujući i benzin", kaže hedna Moskovljanak .
I drugi stanovnici ruske prestonici isto govore.
"Osećam da je hrana poskupela, ali svejedno ne treba praviti zalihe. Hrana sa polica neće nigde da ode. Pa nije Rusija u ratu. Sve je normalno i dobro kod nas."
Vlast pad rublje voli da objašnjava dejstvima špekulanata, a ekonomisiti istuču da više od 50 odsto budežeta Rusije čine prihodi od nafte i gasa, te da pad valute izaziva pad cene nafte na svetskom tržištu.
Rast cena hrane delimično je posledica kontra sankcija koje je Rusija uvela Evropskoj Uniji i SAD-u zabranivsi uvoz njihove hrane na sveje tržište.
Od početka kontrasankcija federalna antimonoposka služba prati da li ima neosnovanog rasta cena.
Međutim, za četiri meseca kažnjeno je svega desetak firmi i lica, među njima i direktor kompanije koji je rekao da že testenina poskupeti, što je ocenjeno kao širenje panike koja zista i može da dovede do rasta cene ovog proizvoda.
U međuvremenu su se dobavljači obratili Asocijlciji komapnija maloprodaje sa zahtevom da se rok za nove cene smanji sa 45 na 7 dana, odnosno da im se omogući da brže podižu cene.
Ruska rublja izgubila je u ponedeljak oko 8,0 odsto vrednosti u odnosu na evro i dolar, i pala na nivo koji nikada pre nije viđen, a Centralna banka je istog dana negativno procenila perspektivu ruske privrede za iduću godinu.
Već u slobodnom padu, ruska valuta dodatno je izgubila, a evro dostigao 78,81 rubalja, dok je dan ranije koštao 72,28 rubalja. Dolar je porastao sa 58,18 na 63.40 rubalja. S tim kursom, rublja je ove godine izgubila 42 odsto vrednosti u odnosu na evro i 48 odsto vrednosti u odnosu na dolar.
Indeksi Moskovske berze pali su zbog kretanja na deviznom tržištu: indeks MMVB (u rubljama) pao je za 2,38 odsto, a RTS (u dolarima) čak za 10,12 odsto.
U kvartalnom izveštaju o monetarnoj politici, Centralna banka je ukazala da bi, ako cena nafte ostane na sadašnjih 60 dolara za barel, bruto domaći proizvod Rusije mogao 2015. godine opasti za 4,5 do 4,8 odsto.
U tom slučaju, prihod domaćinstva mogao bi da iduće godine opadne za više od 6,0 odsto, a investicije za 10 odsto.
Banka Rusije u prvom kvartalu 2015. očekuje inflaciju od 11,5 odsto na godišnjem nivou.
