Izvor: Glas javnosti, 05.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ako se povuku stranci odoše devizne rezerve
BEOGRAD - Zbog aktuelne političke situacije i nedostatka investicija, Srbija bi mogla da zapadne u finansijsku krizu, koja bi iziskivala povlačenje deviznih rezervi Narodne banke Srbije radi finansiranja rastućeg deficita platnog bilansa, upozorili su nedavno stručnjaci Ekonomskog instituta. Prema njihovoj računici, država bi mogla da zapadne u „minus“ od oko milijardu dolara, što bi moglo da se izbegne tek ako bi se ove godine u Srbiju slilo 3,5 do 4,5 milijarde dolara direktnih stranih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << investicija.
Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije smatra da takvu situaciju pre treba nazvati recesijom nego krizom.
- Prošle godine deficit tekućeg platnog bilansa bio je oko pet milijardi evra, tako da bi ove godine trebalo računati na istu toliku svotu ili više. Mogućnost krize nije mala, ali da bi se sprečila, potrebno je smanjiti potrošnju za milijardu dolara koliko nedostaje za pokrivanje deficita, što iznosi oko tri procenta bruto domaćeg proizvoda, što nije mali iznos. U tom slučaju zemlja bi zapala u recesiju, jer bi se štedelo na investicijama, ne bi bilo novca za uvoz, za kupovinu automobila, za potrošna dobra, a javili bi se i problemi u finansiranju nabavke nafte i gasa i sirovina za proizvodnju - objašnjava Gligorov.
ŠTA BRZO PRODATI?
Ministar finansija Mirko Cvetković izjavio je da će Srbija morati da se zadužuje ako uskoro ne stignu strane investicije. Cvetković je rekao da će za tri meseca u državnoj kasi biti manjka novca ako do tada ne dođe do većih privatizacija, pa će država morati dodatno da se zaduži. Usled takvog stanja u budžetu i rasta cene energenata, inflacija bi mogla dostići 12 odsto, rekao je ministar i ocenio da bi problem mogao da se izbegne završetkom privatizacije NIS-a ili „Bora“, što, kako je rekao, nije realno.
Ipak, prema njegovim rečima, to bi bili i krajnji efekti recesije, pod uslovom da ne dođe do povlačenja novca iz Srbije, već samo do smanjenja novih priliva iz inostranstva. Ako bi, pak, investitori počeli da izvlače sredstva koja su već plasirali u zemlju, tada bi bilo realno očekivati pravu finansijsku krizu.
Gligorov ističe da bi u tom scenariju država bila primorana da troši devizne rezerve, što bi automatski značajno oborilo dinar, a to bi dovelo do ogromnog poskupljenja kredita koji se uzimaju u devizama i posledično do bankrota stanovništva i, verovatno, države. Ovakav ishod je prema Gligorovu moguć samo u slučaju ozbiljne političke destabilizacije, ali je zato prva opcija, koja podrazumeva recesiju izvesna i u slučaju da stranke nacionalnog bloka formiraju vladu.
Ovaj ekonomista, koji inače podržava Liberalno- demokratsku partiju, takav zaključak izvodi iz ekonomskih programa Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije, koji, kako kaže, predviđaju upravo trošenje sredstava iz deviznih rezervi NBS.
Savetnik centralne banke Miroslav Zdravković kaže da je veća pretnja finansijskom sistemu javna potrošnja i zahtevi za povećanjem penzija. Prema njegovim rečima, samo u aprilu država je posegla za sedam milijardi dinara iz deviznih rezervi, kako bi pokrila budžetski deficit. Sličan iznos morala je da uzme i u maju, tako da je Srbija već počela da „krcka“ oko milijardu i po evra depozita države koje ima u deviznim rezervama NBS.
Inače, ekonomista Goran Nikolić iz Privredne komore Srbije objašnjava da najveći deo deviznih rezervi NBS otpada na obavezne rezerve poslovnih banaka od oko 3,5 milijardi evra i repo-kupljenih blagajničkih zapisa u iznosu od preko 2,2 milijarde evra. Osim toga, više od dve milijarde čine depoziti države, kao i obaveze NBS po osnovu primarnog novca, takođe u iznosu od oko dve milijarde evra.
Preko trećine deviznih rezervi čine depoziti u inostranstvu, dok je skoro dve trećine u hartijama od vrednosti denominiranim u stranim valutama. Ostatak rezervi čini zlato - dva odsto i u vrlo maloj meri specijalna prava vučenja. Tri četvrtine rezervi je u evrima, 20 odsto u dolarima, a pet procenata čine ostale valute, pre svega, funte, franci i jeni. Najveći deo deviznih rezervi plasiran je kod prvoklasnih svetskih banaka kao što su Siti banka, UBS, ING, Rabobank, HSBC, Dojče banka i Komerc banka.
