Izvor: Politika, 20.Avg.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatni doček srebrnog olimpijca
„Ovakvu nervozu i tremu nisam osećao čak ni dok sam na Olimpijskim igrama plivao pored Majkla Felpsa”, rekao je Milorad Čavić, na veličanstvenom dočeku priređenom sinoć ispred Starog dvora
Hiljade Beograđana, uz usklike oduševljenja, dočekale su sinoć posle 22 časa, ispred Starog dvora najuspešnijeg srpskog plivača Milorad Čavića koji je u domovinu doneo srebro sa Olimpijskih igara u Pekingu. Kada je izašao na balkon Skupštine grada, zasut >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šarenim konfetama, sa svih strana čulo se klicanje „Milorad Čavić” i „Srbija”. Potom se, uz osmeh, ne skrivajući uzbuđenje, popeo na ogradu terase mašući navijačima i pokazujući srebrnu medalju.
– Ovakvu nervozu i tremu nisam osećao čak i dok sam na Olimpijskim igrama plivao pored Majkla Felpsau finalnojtrci. Pre tri dana, kada mi je uručena medalja mislio sam da mi je to najsrećniji trenutak u životu, a sada vidim da je ovajdoček mnogo prijatniji od tog momenta. Ovakvo slavljei dobrodošlicu mogu da organizuju samo Beograđani. Samo u Srbiji sportista može na pravi način da oseti kakva je čast osvojiti olimpijsku medalju.Ne zna to nijedan sportista iz drugih zemalja, neće to nikada saznati ni oni koji su osvojili osam zlatnih medalja. Vi ste mi ulili najviše snage, hvala vam – kazao je Čavić onima koji su priredili veličanstveni doček, na kome su bili Boris Tadić, predsednik Srbije, i Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda.
Kao najnoviji stanovnik Beograda, kako je rekao sa osmehom na licu, pozdravio je svoje sugrađane koji su mu odgovorili: „Bravo, majstore”.
Nigde u svetu, kaže Čavić, nije sreo ovakvu publiku. Voditelji programa upitali su ga da li je sada, sa odličjem, prebrodio poznati problem sa nesanicom.
– Sada mi je lakše da spavam sa medaljom – otkrio je Čavić, a zatim je publika počela da skandira „Kosovo je srce Srbije”. Srpski plivačreagovao jeuz odobravanje i dodao da mu je ostvaren najveći san – da donese prvu olimpijsku medalju u istoriji Srbije.
– Niko više ne može da tvrdi da li je Amerikanac Majkl Felps, osvajač zlatne medalje u finalu, bio vredan ovog prestižnog trofeja. Nadam se da ću sledeće godine ja Srbiji doneti zlato, ali ne sa jednom stotinkom nego obaranjem svetskog rekorda – obećao je Čavić.
Pozvao je zatim publikuda pozdrave, kako je rekao, šampiona Novaka Đokovića. Gromoglasni usklici upućeni su odbojkašima, vaterpolistima i svim našim takmičarima u Pekingu.
– Pokazao sam slavnom teniseru svoju medalju onoga dana kada je on osvojio bronzu. Nisam to učinio da bih se hvalio, nego da bih ga podstakao i ukazao mu poštovanje, kao jednom od najuspešnijih srpskih sportista – rekao je Čavić.
Naš plivač zahvalio jesvom američkom treneruMajklu Botomu na postignutom uspehu i nazvao ga drugim ocem. Za svoj uspeh „okrivio je” i svog menadžera, prijateljai trenera iz SrbijePredraga Popovića koji se potom našao na balkonu Starog dvora. Uz zagrljaj njih dvojice publika je ponovo oduševljeno klicala „Milorad Čavić” dok je beogradskim nebom šarao vatromet.
---------------------------------------
„Čavo, legendo”
„Naši šampioni zlata vrede”, „Čaviću, care, hvala ti”, „Čavo, legendo”, „Čavić je Srbija”... samo su neke od parola koje su se njihale u rukama visoko podignutim iznad glava sugrađana koji su povicima i aplauzima pozdravljali predstavljanje biografije srpskog olimpijca. Najjači aplauz odjeknuo je prilikom puštanja snimka finalnog takmičenja u kome je Čavić osvojio srebro lavovski se boreći.
Mnogi koji su došli da pozdrave srpskog asa bili su okićeni zastavama i bedževima sa Čavićevim likom. Prodavačica trobojki Stanka Sremčević zadovoljno se smeškala jer, kako kaže, tako dobar pazar kao sinoć ispred Skupštine grada nije očekivala. I da nije radila, došla bi na proslavu da zahvali, kako je rekla, našem trenutno najvećem sportisti za koga je ubeđena da je trebalo da osvoji zlato. Mlađi sugrađani, kojih je i bilo najviše, pazarili su šešire i šalove u crveno-belo-plavim bojama, neprestano mašući njima uz povike „šampione”.
Neposredno pred Čavićev izlazak na balkon zdanja Gradske skupštine trobojku su kupili i šesnaestogodišnjaci Aleksa i Marko. Na dočeke naših sportista dolaze redovno, a najviše ih raduju uspesi vaterpolista i plivača jer i sami treniraju „vodene sportove”.
– Ubeđeni smo da je Čavić zaslužio zlatno odličje, verujemo u njega, ali Amerika je velika sila, sigurni smo da je pobeda njihovog sportiste nameštena – istakli su mladići žureći da se pridruže drugarima u prvim redovima.
Na dva punkta u blizini gradskog zdanja dežurale su i ekipe Hitne pomoći. Kako je naglasio medicinar Bojan Milićević, veče je bilo mirno, bez potrebe za njihovom intervencijom
-----------------------------------------
Na aerodromu
Milorad Čavić, prvi osvajač olimpijskog odličja za našu zemlju, stigao je sinoć u Beograd. Na aerodromu su „srebrnog” Čavića dočekali brojni sugrađani koji su želeli da pozdrave veliki uspeh srpskog plivača na Olimpijskim igrama u Pekingu. Vidno umoran, ali sa prepoznatljivim osmehom, nije skrivao zadovoljstvo zbog postignutog uspeha.
– Odlično se osećam. Proveo sam mnogo vremena trenirajući na Floridi i po sedam sati dnevno, sada mi se sve to isplatilo. Mnogo sam zadovoljan. Kajem se što nisam bio malo brži u finalnoj trci sa Felpsom, što nisam spustio glavu. Ovo je ipak bolje nego što sam očekivao, i nisam tužan. Sve je to sport – ističe Čavić.
Biće u budućnosti još prilika da se sretnu Čavić i Felps, ali on trenutno želi da uživa u ostvarenom uspehu i ne gleda mnogo u budućnost. Svetsko prvenstvo u Rimu je naredne godine. Na pitanje novinara kako komentariše izjavu Felpsove majke da želi da vidi „večni grad”, evropski rekorder je kroz smeh odgovorio:
– Pa, povešću i ja svoju majku... Nije da nemam motiv, ali trenutno ne razmišljam o tome. Ne pravim planove dalje od naredne nedelje.
Podrška navijača iz Srbije, Republike Srpske, kao i od naših ljudi širom sveta mnogo je značila Čaviću u Pekingu.
– Želeo sam da dam sve od sebe. Uz mene su bili moji trener i menadžer i oni su mi bili najveća podrška. Moji roditelji, nažalost, nisu bili u Pekingu, ali su pratili moje nastupe preko TV ekrana – rekao je Čavić, ističući da je on sam imao najveća očekivanja, jer je obećao medalju.
– Ostvario sam svoj san. Bilo je tu malo i opterećenja posle pobede u kvalifikacijama i polufinalu, ali sve sam izdržao. Prezadovoljan sam načinom na koji sam se borio, kod mene nije bilo straha. Finale je bilo najveći trenutak u mom životu, stajao sam pored Felpsa i znao da mogu da se borim sa njim do samog kraja. Kao u filmu „Gladijator”, bilo je pitanje on ili ja, ko će biti pobednik. U finišu, ja sam samo dotakao, a Felps je možda jako udario u zid. Nažalost, to je elektronika, možemo da se borimo ili da prihvatimo ono što je bilo – kazao je Čavić.
Njegova medalja bila je prva za Srbiju, a zatim je Novak Đoković osvojio bronzano odličje.
– Novak je supermomak, igrali smo stoni hokej, pobedio sam ga dva puta pa je morao nekom da se revanšira – našalio se Čavić.
Narednu godinu Milorad Čavić će provesti u Srbiji. Uslovi u kojima treniraju naši plivači nisu idealni, i mora da se uradi mnogo toga da se to popravi. U prvom redu da se izgrade bazeni, ali i dovedu strani treneri koji će pokazati kako treba da se radi.
Čaviću su zvaničnu dobrodošlicu poželeli Vojislav Tabački, ispred Olimpijskog komiteta Srbije, i Dušan Dimitrijević, predsednik Plivačkog saveza Srbije, ističući da je on ušao u istoriju kao prvi osvajač olimpijske medalje za Srbiju.
Torta i šampanjac za našeg šampionabili su znak da Čavić može da krene ka centru grada, gde su ga hiljade ljudi čekale sa nestrpljenjem:
– Imam veliku tremu, spremio sam i mali govor. Kao dečak gledao sam dočeke košarkaša, pa sad doček za Anu Ivanović i Novaka Đokovića. Želim i sam da vidim kako to izgleda sa terase.
Čavić je imao vremena za najmlađe navijače koji su pripremili crteže inspirisane njegovim uspehom, ali i da se upozna sa alpinistkinjom Danijelom Jovanović.
-------------------------------------------------
Ovo je „vrh”
– Čavić je odličan sportista. Imam 62 godine, gledala sam finale, a došla sam i ovde, sa unukom. Mlad, lep, uspešan i pametan. Zbog toga je dostojni predstavnik Srbije u svetu – rekla je baka Radmila, držeći šestogodišnjeg unuka za ruku.
Dvadesetogodišnji Danilo, koji trenira plivanje, uz osmeh, nije krio da mu je prvi srpski osvajač olimpijske medalje u istoriji jedan od najvećih uzora.
– On je samo četiri godine stariji od mene, a već je među najboljima. Voleo bih da budem poput njega. Gledao sam sve njegove nastupe, od kada je počeo da učestvuje na velikim takmičenjima, ali, ovo je „vrh” – rekao je Danilo.
Sedmogodišnji Mihajlo i njegov pola godine stariji brat od tetke, u društvu majki, na naše pitanje o Čavićevom uspehu uglas su veselo komentarisali „Super! Na sledećoj Olimpijadi – zlato!”
Simo Popović je došao iz Republike Srpske samo da bi dočekao Milorada Čavića.
– Istinski heroj, veliki patriota i Srbin. Moja porodica i ja doputovali smo čak iz Bijeljine da ga dočekamo, pa se vraćamo kući – kaže raspoloženi Popović, dok pored njega stoje supruga i dvoje dece, ogrnuti u srpske zastave.
B.H.
[objavljeno: 20/08/2008]
