Izvor: Vostok.rs, 15.Okt.2012, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napoleon Treći: Banket na posuđu od aluminijuma
15.10.2012. -
U decembru 1852. godine u burnoj istoriji Francuske došlo je do još jednog preokreta: Predsednik Francuske Republike Šarl Luj Napoleon Bonaparta proglasio je sebe imperatorom Francuza. Tako je ambiciozni sinovac Napoleona Prvog, koji je sam sebe ponekad nazivao parvenijem, odnosno, skorojevićem, uspostavio režim Druge imperije.
Novoj imperiji je pripadala raskošna kraljevska rezidencija koja je postojala iz doba Orleanske dinastije. U dvorcu Tjuilri se nalazio >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << novi dvor, obnovljena je bila i dvorska etikecija, na kuju su već bili zaboravili. Dvorac je bio prilagođen za velike prijemove, ručkove i večere, koji su podsećali na razmere i velelepnost iz proteklog doba.
Ni Napoleon Treći, ni njegova žena imperatorka Evgenija nisu bili gurmani, oni su imali obične gastronomske ukuse, ali se je u dvorcu Tjuilri sve služilo u izobilju.
Večere bi bile organizovane uz dvorske ceremonije, koje su podsećale na tradicije Versaja i dvora Napoleona Prvog. Tamo su pozivali goste – večerati zajedno s imperatorskim bračnim parom u raskošnim odorama smatralo se biti u unutrašnjem krugu Napoleona Trećeg. Banketi imperatora su demonstrirali bogatstvo i vlast.
Istovremeno hrana, koja se služila, nije bila prefinjena – trebalo ju je tražiti u pomodnim restoranima, po kojima je bila poznata Druga imperija.
Luj Napoleon i Evgenija su voleli sveže povrće i voće, koje su uzgajali u Versaju – služili su ga svaki dan. Inače, istoričari smatraju da je to oponašanje ukusa kralja Luja 14., koji je takođe voleo sveže polodove, koje je uzgajao u Versaju njegov baštovan Lakintini.
U doba Napoleona Trećeg je bio uobičajen ruski sistem služenja jela – četiri promene, koje su obuhvatale najmanje 14 jela: dve čorbe, dva jela od mesa ili živine, četiri antrea (predjela), dva pečenja i 4 antremea (glavna jela, koja se služila pre deserta).
Na imperatorskom stolu bi se često pojavila čorba a-la buržoaz, od mesa i povrća.
Kao glavno jelo su služili pastrmku sa sosom od sardele, goveđe file u maderi, lososa na škotski način, rostbif s kroketima. Kao antre su mogli da budu zastupljeni kotleti od ovčetine sa graškom na engleski način, salata od jastoga na ruski način. Kao pečenje su služili plovku sa kres-salatom, ovčetinu, fazane i kopune sa kres-salatom, pržene u ulju. Ulogu antreme su igrali špargla u sosu od ulja, boranija, karfiol sa sosom ili desert šarlotka na ruski način sa jagodama ili čokoladom, izum velikog francuskog kuvara Karema. Bez obzira na to, što je Pariz uživao renome gastronomske prestonice sveta, to nije uticalo na raznovrsnost imperatorske gozbe.
Oponašaući monarhije iz prošlosti, Napoleon Treći je bio pravi sin 19. veka, veka napretka. Sredinom 19. veka aluminijum je bio redak i fantastično skup metal – nije ni čudo, što su pri dvoru francuskog imperatora Napoleona Trećeg u vreme banketa jela najpočasnijim gostima služili na posuđu od aluminijuma, dok su manje počasni gosti jeli na srebru i zlatu.
Pored svega je imperator objavio nagradu za onog, ko će naći odgovarajuću zamenu za puter, a koju bi mogli da koriste za ishranu vojnika i slabo situiranih slojeva stanovništva. Francuski hemičar Ipolit Mež-Murje je pronašao supstancu, koju je nazvao oleomargarinom – danas je ona poznata kao margarin. Vladavina Napoleona je bila završena u vreme francusko-pruskog rata, kada se imperator našao u nemačkom zarobljeništvu, te se nije vratio u Francusku. Tako je u Francuskoj bila završena istorija monarhija.
Izvor: Glas Rusije, foto: ru.wikipedia.org
