Izvor: Danas, 21.Jul.2015, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VANU u trećem pokušaju
Uz malo pompe i mnogo prašine osnova se, na "polzu Vojvođana", Vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kulture (VANUK). Inače, akademije su grčkog porekla - pionirska je Platonova akademija iz IV veka p.n.e (Akademia Platonos je danas jedna gradska četvrt u Atini). Istorijski, akademije su ponajviše osnivane u italijanskim državama za vreme humanizma i renesanse, od kojih su mnoge bile kratkog daha i trivijalnih imena (akademija vlažnih, dokonih, neotesanih...). Vremenom, akademije postaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nacionalno i vladarsko pitanje. Tako je Luj XIV Burbonski, želeći da okupi na jednom mestu istaknute naučnike i umetnike ondašnje Francuske, osnovao Kraljev(sk)u akademiju nauka (1666). Da mu članovi budu pri ruci u Versaju, a i da ih kontroliše, što su jasne političke namere. Postoji i priča (legenda) da je Luj akademike cenio toliko da je i njegov sin, još dečak, bio akademik.
Od tada su akademije nauka, pod kapom države i njene date politike, prolazile uzbudljiv put osnivanja, ukidanja, zabranjivanja, postavljanja i otpuštanja članova. Akademijama se postepeno naslikava areol elitne nacionalne ustanove koja je simbol jednog naroda i države, njegov "najpametniji" (a bogme i ponajstariji) deo. Svaka stasala, novoformirana nacija od XVIII veka do danas je po nekakvom običajnom pravu morala imati i akademiju nauka. Ni na našim prostorima (bivša Jugoslavija) nije bilo drugačije. Učiniti nekome da bude akademik i u Kraljevini i u Socijalističkoj Jugoslaviji značilo je snabdeti ga privilegijama, prinadležnostima, ojačati mu ugled u mnjenju. Ali bivalo je to i "smeštanje u meku postelju" (M. Stojadinović) gde su "uljuljkani" akademici držani na okupu i pod političkim prismotrom. Plodno rađanje nacija u velikoj Jugoslaviji, uz neuspeh stvaranja "jugoslovenske nacije", dovelo je do toga da smo imali šest republičkih i dve pokrajinske akademije (današnja Hrvatska akademija se zvala "Jugoslavenska", a jugoslovenske nije bilo). Među njima beše i Vojvođanska akademija nauka i umetnosti (VANU, 1979). 1992. godine VANU je postala ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) sa istim akademicima iz Vojvodine, a potom je na novim političkim vetrovima iznova osnovana (2003). VANU je opet ukinuta odlukom Ustavnog suda (2013) da bi pre koji dan bila preimenovana u VANUK.
Na pitanje šta će u jedinstvenoj (unitarnoj) državi Srbiji dve akademije nauka osnovane od organa vlasti, mogu se pronaći pravni i politički odgovori.
Pravni odgovor je već dao Ustavni sud pa je suvislo išta dodavati. No nije zgoreg sažeti konačan stav Ustavnog suda: akademija nauka i umetnosti se ne može smatrati "ustanovom kulture" po Zakonu o kulturi, niti "ustanovom" u smislu Zakona o javnim službama, već je akademija nauka i umetnosti sui generis (sebi svojstvena) "ustanova od posebnog nacionalnog značaja" koja se bavi naučnoistraživačkom delatnošću (u smislu Zakona o SANU). Zaključak je da u Srbiji nema ustavnopravnog i zakonskog osnova za osnivanje VANU (sada VANUK-a) od strane pokrajinskih organa vlasti. Po privatnoj, nevladinoj, individualnoj i sl. inicijativi osnivanje akademija (na primer: evropske akademije, privredne akademije, sremske akademije i sl.) niko ne brani. Jasno je da novo ime (VANUK) ne abolira od neustavnosti jednu te istu Vojvođansku akademiju - "nije šija nego vrat". Uz to, ovo ime je rogobatno i pleonastično jer pojam kulture (dodato K) obuhvata nauku i umetnost (NU).
Politički odgovori po pitanju motiva i ciljeva osnivanje VANUK-a su složeni i ne sasvim vidljivi. Prvo o čemu se moramo zdravorazumski upitati jeste koliki to "trust mozgova" postoji na teritoriji Vojvodine kad brojem ne može stati u Ogranak SANU u Novom Sadu? Priznajem nije mi poznato da je ovo naše vojvođansko tlo rasadnik natprosečnog broja genijalnih naučnika i umetnika kojima, eto, Ogranak SANU postade pretesan.
Nikako drugačije nego politikom odvojenosti motivisana je odluka da Vojvođanska akademija bude odvojena od Srpske. Osnivači VANUK-a će reći da je tako bilo od početka, još onomad u Jugoslaviji. A to što su sve bivše republičke akademije nauka sada nacionalne akademije posebnih država (uključujući i akademiju nepriznate Republike Kosovo) kao da niko ne vidi. Da nisu političke stranke koje osnovaše VANUK imale u vidu da bivša VANU postavši Ogranak SANU štrči od sudbine ostalih "bratskih" nam akademija?
Sve te bivše "jugoslovenske akademije" predano rade u cilju ispitivanja i osvetljenja nacionalnog istorijskog i kulturnog nasleđa, očuvanja narodnog jezika pre svega, organizovanja naučnoistraživačkog rada, međunarodne akademske saradnje i dr. To u državi Srbiji već čini SANU i dovoljno drugih naučnih i umetničkih ustanova i organizacija. One istražuju i čuvaju istorijske, nacionalne, jezičke i druge osobenosti i u Vojvodini. Pa čije onda nacionalno nasleđe i narodni jezik mogu biti razlog pokrajinskoj vlasti da osnuje VANUK ako nema vojvođanske nacije niti može biti vojvođanskog jezika? Ničije. Ili je to tek zasad.
