Izvor: Politika, 22.Jan.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izuzetan doprinos iz senke
Samo upućeni znaju velikog stručnjaka Milicu Vujanić, lingvistu i leksikografa, nagrađenu za izuzetan doprinos srpskoj leksikografiji
Na prigodnoj svečanosti u biblioteci Instituta za srpski jezik SANU uručena je, 17. januara ove godine, nagrada za izuzetan doprinos srpskoj deskriptivnoj leksikografiji – lingvisti i leksikografu mr Milici Vujanić. U ime Odeljenja za jezik i književnost SANU i Odbora za Rečnik SANU, nagradu je laureatu uručio akademik Milosav Tešić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a prisutnima se obratio dopisni član SANU Miro Vuksanović.
Veoma cenjena među kolegama, Milica Vujanić je, verujemo, širem čitalačkom krugu manje poznata, zato što je svoj ogromni rad uložila u velike kolektivne projekte, koji se pamte i pominju po izdavačima, a čiji autori ostaju anonimni. Takvi su: Rečnik srpskohrvatskoga književnog i narodnog jezika SANU, šestotomni Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika Matice srpske, jednotomni Rečnik srpskoga jezika Matice srpske, dvotomni Rečnik Njegoševa jezika, itd.
Najznačajniji i najobimniji svakako je njen rad na monumentalnom delu srpske leksikografije, pa i nauke o jeziku – Rečniku SANU. Na njemu je mr Milica Vujanić provela, prvo kao obrađivač, a potom i kao redaktor, čitav svoj radni vek, od 1962. do 2000. godine. Ali i posle formalnog odlaska u penziju, ona je nastavila da se bavi uredničkim poslovima i da svoje veliko iskustvo, leksikografsko umeće i filološko znanje prenosi mlađim kolegama. To čini i danas. Njen redaktorski rad, kako je istakla dr Stana Ristić, rukovodilac projekta u okviru koga se izrađuje i rečnik SANU, „i po kvalitetu i po kvantitetu bio je i ostao uzor ne samo mlađim saradnicima nego i drugim stalno zaposlenim redaktorima“, a priznanje koje je ona zaslužila, njene kolege iz Instituta za srpski jezik SANU „doživljavaju kao podršku naporima da istraju u izradama započetih leksikografskih projekata“.
Kada skoro pet decenija istrajavate na zadatku kakav je izrada Rečnika SANU, onda to iziskuje posebnu pažnju, pa i divljenje. Rad na ovakvom rečniku, koji obuhvata stručno predočenu, celokupnu leksiku srpskog jezika, a istovremeno ima funkciju jezičkog savetnika o dopuštenom i nedopuštenom u književnom jeziku, jeste dugotrajan, složen i zahtevan zadatak. On od leksikografa zahteva da bude kvalifikovan lingvista, dobro upućen u akcentologiju, morfologiju, građenje reči, stilistiku, semantiku, da dobro poznaje književnojezičku normu, ali i dijalektologiju, savremeno jezičko stanje, ali i dijahroniju. Traži od njega, kako je umeo da kaže Mitar Pešikan, da obrađuje i ono za šta nije voljan niti pozvan, zahtevajući da bude stručnjak za gotovo sve oblasti života i rada – i matematiku, i filozofiju, i medicinu, i geologiju, a da pri svemu tome ostane anoniman, jer rečnik je kolektivno delo. Pa ipak, zaljubljenici u ovaj posao, poput Milice Vujanić, uporno istrajavaju na njemu, jer biti (ko)autor jednog takvog dela, dela od neprocenjive i trajne vrednosti predstavlja veliku čast, kako je to rekla i sama Milica Vujanić primajući nagradu: „Bila mi je čast što sam radila na ovom značajnom i kapitalnom delu srpske leksikografije, u koji su svoj trud i znanje utkali vrsni lingvisti i leksikografi kao Aleksandar Belić, prvi i glavni urednik Rečnika SANU, zatim Miloš Moskovljević, Mihailo Stevanović, Radomir Aleksić, Milivoje Pavlović, Irena Grickat, Mitar Pešikan, Berislav Nikolić, Darinka Gortan-Premk, Egon Fekete i mnogi drugi. Imala sam sreću da su moji učitelji u radu na Rečniku SANU bili neki od pomenutih, a posebno bih istakla Mitra Pešikana i Irenu Grickat, od kojih sam mnogo naučila i nasledila ljubav prema leksikografiji. Ja sam se trudila da svoje leksikografsko iskustvo prenesem na mlađe i veoma sam srećna kad vidim da moj skromni trud urađa plodom i da oni lepo ovladavaju vrlo složenim leksikografskim poslom“.
Osim stručnosti, znanja i spremnosti da pomogne, Milicu Vujanić krasi i izuzetna skromnost. Ako je upitate za mišljenje o nekom lingvističkom problemu, počeće sa: „Malo ti ja tu mogu pomoći“, a onda će vas obasuti stručno predočenim, logički izloženim činjenicama i pronicljivim zapažanjima.
Nagrada je otišla u prave ruke – dobrom čoveku i vrsnom leksikografu.
Rada Stijović
objavljeno: 23.01.2011
