Izvor: Blic, 30.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bezbednost prepreka broj jedan
Bezbednost prepreka broj jedan
BEOGRAD - Politički predstavnici Srba na Kosovu i Metohiji smatraju da plan međunarodne zajednice za povratak raseljenih u južnu srpsku pokrajinu nije dobar, dok vlasti u Beogradu, prema njihovim rečima, ne pokreću dovoljno inicijativa kako bi se taj proces poboljšao. Kao glavnu trenutnu prepreku masovnijem povratku oni navode vrlo lošu bezbednosnu situaciju koju karakteriše nesloboda kretanja, zatim česti napadi i ubistva, kao i nepostojanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osnovnih ekonomskih uslova za život.
Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova, za 'Blic' kaže da Unmik zapravo i ne želi da vrati raseljene na Kosmet, a plan Mihaela Štajnera, šefa civilne administracije UN na Kosovu, koji se bazira na individualnim povracima u ranija mesta ocenjuje kao loš.
- Njegovo insistiranje na modelu pojedinačnog održivog povratka nije dobro. Pogrešno je insistirati na povratku ljudi u sredine gde su ranije živeli, jer je to sada nemoguće posebno kada je reč o gradovima, Prištini, recimo, odakle je otišao veliki broj Srba. Mi smatramo da bi bilo bolje da se ljudi već sada masovnije vraćaju u bezbednija mesta, a kasnije, kada se stanje popravi i u drugim krajevima, da se vraćaju u svoja ranija mesta pebivališta - objašnjava Ivanović, dodajući da je sada severni deo Kosova najpovoljniji za povratak jer se tamo može relativno normalno živeti.
Da je Štajnerov pristup povratku nepovoljan po Srbe smatra i Dragan Velić, predsednik Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosova, jer, kako kaže, 'ako se nastavi sa sadašnjom dinamikom povrataka, trebaće više stotina godina da se svi raseljeni vrate'.
- Štajnerov plan nas obeshrabruje. Nije dobro raditi na programu individualnog vraćanja u mesta porekla kada u pokrajini ima i prilično bezbednih područja gde su Srbi u većini. Ljude bi trebalo vraćati baš u te delove - smatra Velić.
Prema njegovim rečima, pogrešno je i to što se problem povratka interno raseljenih posmatra samo kao političko pitanje i vezuje za davanje saglasnosti Albanaca.
- To nije političko pitanje, već pitanje poštovanja ljudskih prava, ocenjuje on.
Osim pogrešnog stava međunarodne zajednice prema ovom pitanju, predstavnici Srba sa Kosmeta navode i nedostatak inicijative i konkretnih poteza od strane predstavnika republičke i savezne vlasti.
- Beograd bi trebalo da napravi svoj plan povratka i dostavi ga međunarodnoj zajednici, jer bez doplomatskih i konkretnih koraka naših domaćih vlasti to se pitanje ne može rešiti povoljno - ocenjuje Dragan Velić.
Među aktivnostima koje bi Beograd trebalo da preduzme Milan Ivanović navodi pomoć u izgradnji stanova za povratnike, vraćanje njihove imovine, kao i pomoć u stvaranju ekonomskih uslova za povratak, kako bi povratnici imali šta da rade i od čega da žive. R. Marković Sporan broj povratnika
Prema podacima koje je ovih dana izneo Dragan Velić na Kosovo i Metohiju ukupno se vratilo samo 1.500 raseljenih Srba, a broj onih koji se iseljavaju, kako kaže, još uvek je veći od broja povratnika na Kosmet. U Visokom komesarijatu UN za izbeglice, međutim, navode da je broj povratnika veći od broja onih koji pokrajinu napuštaju, a prema njihovoj evidenciji, u protekle dve i po godine na Kosmet se vratilo 5.600 raseljenih pripadnika manjinskih naroda sa Kosova, među kojima Srbi čine oko 60 procenata.
