Izvor: TvojPortal.com, 22.Maj.2011, 12:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monopoli i država krivi za rast cena
/dnevnik.rs/ Prvi postpetooktobarski guverner NBS i doskorašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić otvoreno je kritikovao politiku centralne banke, upozorivši da za srpsku privredu nije dobro ni kada kurs preterano slabi, ali ni kada jača. „Narodna banka je napravila kardinalnu grešku što nije kupovala devize kako bi sprečila prekomerno i nerealno jačanje domaće valute”, naveo je Dinkić.
>> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com <<
Guverner NBS Dejan Šoškić, međutim, ukazuje na to da su, zapravo, sve regionalne valute u poslednje vreme ojačale a ne samo dinar.
– Snažna, konkurentna privreda i jak izvoz vode jačanju valute i prilivu deviza, ali ne smemo zaboraviti ni to da svaki ulazak deviza u zemlju ne mora doći isključivo od izvoza – objašnjava guverner Šoškić za „Dnevnik”. – U Srbiju, naime, dolaze prilično visoke doznake naših građana koji žive u inostranstvu, zatim kroz donacije, pa putem zaduživanja, a novac stiže i preko direktnih stranih investicija. Naša zemlja je, inače, trenutno veoma zanimljiva stranim ulagačima jer je finansijski stabilna i ima visoke kamate. Ovo drugo je posledica restriktivne monetrane politike koju vodimo da bismo smanjili inflaciju. A takve mere po pravilu stvaraju i pritisak na rast deviznog kursa nacionalne valute. I to je situacija u kojoj se mi sada nalazimo.
Jak dinar dobro je došao građanima koji otplaćuju indeksirane kredite, a takvih je kod nas većina. No, uskoro počinje računanje zaduživanja na nov nači; da li očekujete da će, u skladu s tim, finansijske obaveze građana da rastu, padaju ili stagniraju?
– Očekujem da nivo zaduženosti naših građana bitnije ne raste pre potpunog ekonomskog oporavka zemlje. Verujem da su naši ljudi pažljivi i da racionalno razmišljaju o svojim mogućnostima kada preuzimaju finansijske obaveze. Nadam se da će im i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, čija će primena početu uskoro, pomoći da realno sagledaju svoje finansijske mogućnosti. Jer, ipak im on obezbeđuje zaštitu u skladu sa standardima u Evropskoj uniji.
Kakvo kretanje cena možemo očekivati do kraja ove godine?
– Inflacija je u Srbiji nedopustivo visoka i mora se što pre vratiti u predviđene okvire. Na povećanje stope najviše su uticali poskupljenje hrane i povećanje onih cena koje su pod državnom kontrolom. Nijedna od te dve grupe ne može se kontrolisati merama monetarne politike. Verujem da će kombinacija mera koje mi donosimo i onih koje donose drugi organi – početi da daju rezultate, naročito u drugoj polovini godine. Teško je prognozirati tačan datum kada će inflacija početi da se vraća u predviđeni koridor. No, mislim da to i nije previše važno, jer zapravo je najbitnije da ona od polovine ove godine počne snažno da opada. Zato će monetarna politika ostati restriktivna. U ciljani koridor za 2011. od 6 odsto (plus-minus dva procenta) ući ćemo, po svoj prilici, u prvoj polovini naredne godine. Međutim, treba reći i to da visok rast cena nije problem samo Srbije, to ove godine muči mnoge zemlje. Zato i njihove centralne banke vode politiku sličnu našoj.
Visoke cene hrane veoma su bitne za Vojvodinu. Nedavno su donete i mere koje treba da pomognu poljoprivrednicima. Šta biste Vi učinili na mestu nadležnih da cene hrane ne utiču presudno na inflaciju?
– Narodna banka je iznela svoja zapažanja o nestabilnosti cena hrane kod nas. Uvereni smo u to da što pre treba sprečiti monopolsko ponašanje u sistemu proizvodnje, otkupa, distribucije te izvoza i uvoza poljoprivrednih proizvoda. Zatim, neophodno je stvoriti preduslove za efikasne intervencije iz robnih rezervi, te terminsko tržište poljoprivrednih proizvoda. Sve te mere zajedno stvorile bi uslove koji bi obezbedili da se cene na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda stabilizuju na srednji rok. A to je u interesu proizvođača poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali i svih drugih, jer hrana učestvuje sa čak 37,8 odsto u indeksu potrošačkih cena kada merimo inflaciju.
Jedna od mera koje NBS preduzima da bi sprečila inflaciju je rast referentne kamatne stope. Od avgusta do sada povećana je za 4,5 odsto. Prošle sedmice Izvršni odbor NBS odlučio je da je zadrži na nivou od 12,5 odsto i ne poveća. Da li to znači da je ova mera već iscrpela svoje antiinflaciono dejstvo?
– Referentna kamatna stopa je, po svoj prilici, na vrhu ili, bolje rečeno, pri vrhu ovog monetaranog ciklusa. Naravno, Narodna banka nastavlja da pažljivo prati kretanje cena i opšte uslove i na domaćem i na međunarodnom tržištu. I zadržavamo mogućnost primene i korekcije svih instrumenata monetrane politike, a sve to da bismo što pre stigli ciljanu stopu inflacije. Međutim, želimo da to ostvarimo uz najmanje moguće gubitke domaćeg bruto proizvoda i u pogledu zaposlenosti.
Dušanka Vujošević
Srbijadrzavadejan soskicmonopolirast cena
