Izvor: Blic, 13.Okt.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar će ostati stabilan
Do kraja ove godine, ne očekujemo velike oscilacije kursa dinara ukoliko se, naravno, ne dese neki ozbiljni poremećaji ili veliki odlivi novca iz zemlje. Kurs će se formirati na tržištu, on može da raste ili da pada, a za trajniju stabilnost bitno je i uspešno okončati aranžman sa MMF-om, kaže u razgovoru za „Blic" Bojan Marković, viceguverner Narodne banke Srbije.
Kada je kriza počela da se ispoljava u Srbiji, domaća valuta je naglo depresirala, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za više od dvadeset odsto. Može li to da se ponovi?
- Kada je došlo do velikog pada vrednosti dinara, nakon velike krize u svetu, to se desilo i sa valutama mnogih drugih zemalja. Slabljenje dinara nama je, međutim, dosta pomoglo. Sve države koje su imale fiksni devizni kurs ostvarile su veći pad proizvodnje i porast nezaposlenosti. Čak i zemlje koje su neko vreme pokušale da brane fiksni devizni kurs, izgubile su značajne devizne rezerve, a kurs nisu uspele da odbrane.
I mi smo do kraja februara potrošili oko milijardu evra deviznih rezervi za odbranu domaće valute. Čuju se primedbe pojedinih ekonomista da sadašnji jak dinar zapravo ne pogoduje privrednom razvoju?
- Narodna banka je intervenisala na tržištu da bi sprečila negativne efekte preteranih dnevnih varijacija deviznog kursa, a nikako da bi uticala na održavanje nivoa deviznog kursa. Čak i za takve operacije, koje su bile neophodne za stabilno devizno tržište, intervenisali smo sa oko 15 odsto deviznih rezervi. Ovakva dnevna stabilnost deviznog tržišta je presudna za donošenje investicionih odluka i privredni razvoj. S druge strane, da smo pokušali da branimo zatečeni nivo deviznog kursa, verovatno bismo brzo potrošili najveći deo deviznih rezervi, a kurs sigurno ne bismo odbranili.
Iz vaših odgovora može se doneti zaključak da ste zagovornik fleksibilnog kursa?
- Tako je. Naš cilj je da održimo inflaciju u granicama koje smo postavili za ovu godinu, a to je osam odsto plus minus dva, odnosno šest procenata plus minus dva odsto za 2010. godinu. Samim tim što NBS cilja inflaciju, centralna banka je prihvatila i politiku fleksibilnog deviznog kursa. Ako želite da imate nezavisnu monetarnu politiku i slobodne tokove kapitala, ne možete da imate fiksni devizni kurs. Nama ne odgovara da imamo fiksni devizni kurs jer to znači da moramo da prihvatamo politiku one zemlje za koju smo kurs vezali.
Ima li znakova oporavka od krize?
- Postoje nagoveštaji. Ocena desezoniranog bruto domaćeg proizvoda u trećem kvartalu je za 2,6 procenata veća u poređenju s drugim kvartalom. Evrozona, naš najveći trgovinski partner, oporavlja se, bankarski sektor je stabilan. Sve to ukazuje i na oporavak privrede. Međutim, njen oporavak, svuda u svetu pa i kod nas, verovatno će biti usporen, a moguća su neka iznenađenja. Zato je Narodna banka oprezna. Pomno pratimo događanja i izrađujemo scenarije za sve potencijalne šokove, i pozitivne i negativne, koji mogu da se dese narednih meseci.
A da li smo spremni u slučaju da ne prođe naredna revizija aranžmana sa MMF-om?
- Očekujemo da će se pregovori sa MMF-om završiti pozitivno. Međutim, iz predostrožnosti, uvek pripremamo različita scenarija, pa tako razrađujemo i jedan detaljan kvantitativni proračun u slučaju da ne prođemo reviziju aranžmana. I u takvoj situaciji, monetarna politika bi adekvatno brzo reagovala, kako bi inflaciju zadržala u planiranim okvirima.
Da li će referentna kamatna stopa koja je nedavno snižena sa 12 na 11 odsto imati i dalje trend pada?
- Odluku o kamatnoj stopi ćemo uvek donositi na osnovu svih relevantnih informacija kojima budemo raspolagali, a u cilju držanja inflacije u planiranim okvirima: šest procenata plus minus dva za 2010. godinu. Ukoliko je za ostvarenje tog cilja potrebno dalje sniženje kamatne stope, nećemo se ustezati da je snizimo.
Kredibilitet je ključan
Koja ćete iskustva stečena u Centralnoj banci Engleske, gde ste radili, preneti u NBS?
- Moje najvažnije iskustvo odnosi se na to koliko je zapravo ključan kredibilitet centralne banke za obuzdavanje inflacionih očekivanja. U našem poslu ne možete jedno da kažete, a drugo da radite. To možete da uradite samo jednom i javnost će prestati da vam veruje i više vam neće biti lako da obuzdate inflaciju. Takođe, važna je komunikacija sa javnošću i transparentnost monetarne politike. Ako se ne razume šta centralna banka radi, šta želi da postigne, onda se neće razumeti ni zašto to radimo, niti će javnost biti u stanju da oceni da li je to što smo učinili dobro. Kredibilitet, komunikacija i transparentnost biće prioriteti u mom radu.
