Izvor: Press, 06.Dec.2010, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri heroja za ponos nacije
Srpski teniseri pobedom u Dejvis kupu i osvajanjem nezvanične titule prvaka sveta napravili veličanstven uspeh i dokazali da za velike sportske uspehe nije dovoljan samo novac
Nole, Tipsa, Viktor i Ziki, četiri srpska heroja, četiri teniska kralja, četiri šampiona! Oni su zaslužni što se ovih dana osećamo moćno i pobednički, što smo zaboravili na sve naše sukobe, na naše prazne novčanike, oni su nam omogućili da se osećamo divno, ushićeno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << svetski, da slavimo!U sportu, koji pripada bogatima, Srbi su postali najbolji na svetu! Čuda se, znači, događaju. Ali njih mogu da naprave samo čarobnjaci. A, Đoković i ekipa su definitivno mađioničari sa reketom. Ono kako su počistili Francuze u „Beogradskoj areni" klasična je holivudska priča. Krenulo je loše, mirisalo na razočaranje, „galski petlovi" su se u jednom trenutku razgoropadili, a onda se drama u napetoj završnici pretvorila u furiozni trijumf „srpskih musketara". Umeće i talenat četiri momka eksplodirali su onda kada je bilo najpotrebnije. Sve ono što su sanjali godinama unazad, dok su sami sebi krčili put u svirepom svetu profesionalnog tenisa, u nedelju uveče puklo im je pred očima. Pretočilo se u snagu, znanje, upornost, hrabrost, u želju da se pobedi veliki protivnik, da se nadjača gubitnička tradicija. Novak Đoković, Janko Tipsarević, Viktor Troicki i Nenad Zimonjić dosanjali su svoj san, a nama ispunili srca i dušu...
Perpetuum mobile
„Neverovatan uspeh Srbije u Dejvis kupu. Nemaju novac, imaju veoma lošu tenisku infrastrukturu, ali su ljudi sa velikim srcima, radnom etikom i željom. Svaka čast"!
Ovo je na popularnoj društvenoj mreži Tviter napisao škotski teniser Endi Marej, i to samo nekoliko sekundi posle pobede reprezentacije Srbije u finalu Dejvis kupa. Kratka poruka i čestitka ostrvskog teniskog superstara je rečenica koja najbolje opisuje uspeh srpskog tenisa. Bez ikakve podrške i potpuno individualnim radom srpski teniseri su došli do vrha. Trijumf Novaka i ekipe biće opisivan na razne načine, ali je sigurno da se to može učiniti i terminima iz fizike. Tačnije, pojmom perpetuum mobile, ili neobjašnjivom pojavom da se ni iz čega dobije nešto. Srbija, koja je (ni) malo toga uložila u ovaj sport, dobila je status svetske teniske sile. A srpski teniseri već godinama ne silaze sa naslovnih strana najpoznatijih svetskih listova i magazina.
Jer, razvijeni svet je oduvek zanimalo kako je moguće da se u zemlji, koja se prepoznavala po ratu i nestabilnosti, pojave teniske zvezde o kojima svi pričaju. Bogati Zapad uvek je voleo romansirane priče o junacima sa svetske „periferije". Isto to je pratilo srpski tenis, tačnije priče o udaranju loptice u praznim bazenima dok napolju cepaju NATO bombe i nedostatku uslova za sport koji se oduvek vezivao za bogataše i elitu.
Janko Tipsarević je tu medijsku priču o uspehu srpskog tenisa demantovao rečenicom.
- Ne verujem u Roki Balboa priče, kao, nisam imao lovu kad sam bio mali, borio sam se sam, ćale je umirao od gladi da bi mi kupio reket. To je sprdačina. To je priča za Holivud. To su totalne gluposti - izjavio je Tipsarević i dodao da ga nerviraju takve priče.
Naš čuveni teniski stručnjak Radmilo Armenulić priseća se za Press nekih anegdota iz vremena kada naši teniseri još nisu bili planetarno poznati.
- Svu četvoricu poznajem još kad su bili mali i tek počinjali da se bave tenisom. Zimonjić je bio moj igrač. Kada je on u pitanju uvek ću pamtiti jedan događaj iz San Marina, kada smo bili izbačeni iz svetske grupe po kazni. Vraćeni smo u poslednju grupu i sećam se da on nije bio u nekoj naročitoj formi. Nije loše igrao, ali servis mu uopšte nije išao i pravio je često duple servis greške. Kada je u jednom momentu napravio as toliko se radovao kao da je izvojevao ne znam kakvu pobedu. Međutim, posle toga je Neša postao jedan od najboljih servera u dublu - priča Armenulić.
Mnogo zanimljivih priča vezuje se i za Janka i Novaka.
- Kada je Tipsarević u pitanju nikada neću zaboraviti susret u Dejvis kupu protiv Poljske. Janko je odigrao jedan fantastičan meč koji je dobio u pet setova. Kada je bilo gotovo, Janko bukvalno nije mogao da ode do svlačionice nego smo morali da ga nosimo sa terena. To će mi uvek ostati u sećanju kao lepa anegdota. Nikada neću zaboraviti i kada je Novak igrao meč protiv jednog Belgijanca, dok je tek bio na početku karijere. Izgubio je taj meč i bio je jako tužan. Tada sam mu rekao: „Znaš šta Novače, jednog dana ti ćeš biti među prvih deset tenisera sveta, i to će biti vrlo skoro, a ovaj igrač što te je sada pobedio moći će samo da ti skuplja lopte".
Holivudska priča
Srbija proteklih decenija, potpuno u skladu sa tradicijom, nije planirala u vezi s tenisom ništa, ili malo toga. A dobila je gotov proizvod po kome će je više pamtiti od svih nevolja iz prošlosti i ekonomskih statistika koje su nas već smestile na dno.
Osvajanje Dejvis kupa je veće od običnog sportskog uspeha i od statistike, u kojoj će biti upisana kao vlasnik „salatare" u 2010. godini. Jer, lako je Englezima. Njihovi navijači su mogli izazvati krvoproliće na Stadionu „Hejsel", kada je osamdesetih godina Liverpul igrao protiv Juventusa, ali će prva asocijacija na Englesku uvek biti Šekspir, pa tek onda „krvoloci iz lučkog grada". Može i centarfor Mančester junajteda, Vejn Runi, svakog vikenda zapišavati zidove noćnih klubova, ali će Englesku uglavnom prepoznavati po Bitlsima, a i više će se pamtiti golovi pegavog centarfora od njegovih incidenata u noćnom provodu. Srbi su morali da pobede predrasude. Da nateraju svet da počne da nas prepoznaje po beloj, a ne maskirnoj uniformi.
A priča o srpskom tenisu, iako se s tim ne slaže Janko Tipsarević, jeste Holivud. I dosta toga liči na filmsku priču o Rokiju Balboi, da se iz ničega napravi nešto. Da se imidž Srbije našpanuje bolje od reketa kojima su Novak Đoković i Viktor Troicki demolirali Francusku i smestili Srbiju u udarne vesti svih svetskih medija i istoriju.
