Izvor: Politika, 06.Dec.2010, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćelavi zbog opklada, protesta, radosti...
Kako je Jure Franko ošišao pred TV kamerama Toneta Vogrineca, kako je Slobodan Milošević izgubio brkove, kako su američki košarkaši obrijali glave a rumunski fudbaleri postali plavušani...
Opklade u šišanje i brijanje odavno su pratilac sporta i sportista, njegovih uspeha i neuspeha i zbog toga šišanje pobednika Dejvis kupa u „Beogradskoj areni” nije apsolutna novost. Novo je samo to što je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šišanje nulericom Dejvis kup reprezentacije Srbije obavljeno pred 17.000 ljudi.
Ljubitelji skijanja još se sećaju Jureta Franka, koji je 1984. na Olimpijskim igrama u Sarajevu osvojio prvu zimsku olimpijsku medalju za Jugoslaviju (srebro u veleslalomu). Bila je to prava senzacija, iako ju je Franko najavljivao uoči Igara. Međutim malo ko mu je verovao, a šef jugoslovenskih alpinaca Tone Vogrinec je pristao na opkladu da se ošiša do glave ako Franko osvoji trofej. Rečeno – učinjeno, a frizer je bio baš Jure Franko koji je direktora reprezentacije ošišao u studiju TV Sarajevo u direktnom prenosu.
Tri godine kasnije jedan naš odbojkaški funkcioner izgubio je brkove. Slobodan Milošević, dugogodišnji sekretar našeg odbojkaškog saveza opkladio se sa tadašnjim selektorom Lazarom Grozdanovićem da će da obrije svoj zaštitni znak brkove, ako se naši odbojkaši plasiraju u finale Univerzijade u Zagrebu. Već u finalu u kojem su „plavi” osvojili zlato počeo je ponovo da pušta brkove.
Prvi put, bar koliko je poznato, svi igrači jednog tima ošišali su se do glave, ali ne kao teniseri Srbije u slavljeničkoj euforiji, već u znak protesta zbog, kako su smatrali, sudijske nepravde.
Na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. odbojkaši Sjedinjenih Američkih Država, dvostruki uzastopni olimpijski šampioni,
Amerikanci su došli u Španiju s željom da osvoje i treću zlatnu medalju, ali su ih u meču u grupi neprijatno iznenadili Japanci i poveli sa 2:1 u setovima i sa 14:13 u trećem setu. Japanci su imali meč loptu (tada su se setovi igrali na 15 dobijenih poena). Tada su sudije dodelile Bobu Samujelsonu žuti karton i meč je nastavljen, ali nije trebalo. Bio je to Samujelsonov drugi žuti karton i sudije su morale da ga kazne poenom, a to znači da bi Japanci pobedili sa 3:1 u setovima. Japanci su se naravno žalili i zbog, materijalne povrede pravila igre, meč je registrovan službenim rezultatom 3:0 za Japan.
Amerikanci su svoj protest izrazili šišanjem do glave, a olimpijski turnir završili su osvojivši bronzu. Poraz od Japana nije im odneo zlato, već poraz od Brazila (3:1) u polufinalu... Brazil je osvojio zlato, Holandija srebro, a Amerikanci su u borbi za bronzu savladali Kubu.
U timu ćelavaca igrali su Nik Bejker, Karlos Briseno, Bob Cvrtlik, Skot Forčun, Den Grinbaum, Brajan Ajvi, Dag Parti, Bob Samujelson, Erik Sato, Džef Strok i Stiv Timons.
Na Svetskom prvenstvu u rukometu na Islandu 1995. Francuzi su postali svetski prvaci i zaradili nadimak „baržots” što na slengu znači ludaci. Nadimak su dobili zbog neverovatnih frizura, a jedino Džekson Ričardson nije hteo da se liši svojih „dredova”...
Na Svetskom fudbalskom prvenstvu 1998. reprezentativci Rumunije uklopili su boju kose s dresovima i svi preko noći postali plavušani, a Sakramento kingsi, sa sve Vladom Divcom i Peđom Stojakovićem; su se početkom decenije koja je na izmaku ošišali do glave za finale Zapadne konferencije...
Ž. B.
----------------------------------------------
Svi šampioni rođeni na 3 km od „Arene”
Pored toga što su pobednici Dejvis kupa naši teniseri će ući u istoriju kao jedina reprezentacija čiji su se svi članovi rodili na svega tri kilometra od dvorane u kojoj su trijumfovali. Naime, toliko je opština Savski venac udaljena od „Beogradske arene”. Postoji još samo jedan sličan poduhvat u svetu sporta, vezan za fudbalere škotskog Seltika, pobednike Kupa šampiona 1967 (2:1 protiv Intera u Lisabonu), koji su svi bili rođeni u krugu od pet kilometra od svog stadiona.
Evo kada su rođeni Beograđani, novi šampioni Dejvis kupa:
Bogdan Obradović
30. 9. 1966.
Beograd
Nenad Zimonjić
4. 6. 1976.
Beograd
Janko Tipsarević
22. 6. 1984.
Beograd
Viktor Troicki
10. 2. 1986.
Beograd
Novak Đoković
22. 5. 1987.
Beograd
Od države po 30.000 evra i nacionalna priznanja
Ministar omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković izjavila je da će država nagraditi mušku tenisku reprezentaciju za trijumf u Dejvis kupu sa 180.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Urebdom o nacionalnim priznanjima i novčanim nagradama za trijumf u Dejvis kupu predviđena je nagrada od 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za svakog igrača i glavnog trenera. Budući da su sve mečeve odrigrala četvorica igrača i da je glavni trener Bogdan Obradović, ostalo je otvoreno pitanje kome ide šesta premija. Pretpostavlja se da je reč o petom igraču Iliji Bozoljcu koji nije odigrao nijedan meč ove godine i koji nije bio na pobedničkom postolju.
I to nije sve. Nenad Zimonjić, Janko Tipsarević i Viktor Troicki pridružiće se Novaku Đokoviću na listi dobitnika Nacionalnih sportskih priznanja, koje podrazumeva i doživotnu materijalnu nadoknadu od dve i po prosečne plate, koja se isplaćuje posle navršenih 40. godina. Osvojivši „salataru” sa drugovima iz reprezentacije Đoković je stekao pravo na povišicu „sportske penzije” koju je zaradio osvajanjem bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine. Olimpijska bronza donosi nadoknadu od dve prosečne plate, a svetsko zlato, odnosno trijumf u Dejvis kupu dve i po.
objavljeno: 07.12.2010.
Pogledaj vesti o: Beogradska Arena
