Izvor: NekretnineSrbije.biz, 18.Maj.2010, 15:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Autokomanda između "večitih rivala”

Od pet projekata čija se gradnja godinama najavljuje na više od 30 hektara zemljišta na Autokomandi, najverovatnije će 2011. gradnju početi „Delta holding”.„Delta holding” će, naime, sledeće godine početi zidanje stambenog centra „Siti apartmani” tik uz kompleks stadiona Crvene zvezde. Kom­panija Miroslava Miškovića morala je da odustane od podizanja dve poslovne kule na 3,3 hektara pored >> Pročitaj celu vest na sajtu NekretnineSrbije.biz << autoputa Beograd–Niš ali ne i od gradnje šoping mola na toj lokaciji, koju sad najavljuje za 2012. godinu. „MPC propertis” Petra Matića ispao je iz igre kada je nedavno vratio gradu zakupljenih 2,8 hektara na kojima je nameravao da podigne poslovno-komercijalnu četvrt. Ideje Crvene zvezde i Partizana da obnove stadione i uz njih sagrade i poslovne, trgovinske i zabavne objekte zamrznute su do daljnjeg. Osim planskih dokumenata, oni moraju da čekaju da država odluči kako će ih privatizovati, kome će foto: Politika pripasti njihovi stadioni i hoće li biti preseljeni ili će ostati na sadašnjim atraktivnim lokacijama. Blizina autoputa, centra Beograda i stambenog dela Dedinja, direktna veza do aerodroma, prožetost velikim saobraćajnicama i hektari neizgrađenog građevinskog zemljišta pogodni za različite namene bili su mamac da trka za Autokomandu počne. Interes da se investitor koji bi gradio poslovni prostor dovede u ovaj deo metropole nazirao se još devedesetih godina prošlog veka. Jedini način da klubovi koji pretenduju na igranje međunarodnih utakmica prate sve zahtevnije Fifine standarde za stadione bio je da nađu ulagača koji bi uz sportski kompleks izgradio i kapacitete na kojima bi on zarađivao. Grad, međutim, nije imao planove detaljne regulacije za ovo područje, koji propisuju šta se i u kojim parametrima sme graditi. A i investitori su bili daleko.Dok su „večiti rivali” bili u blokadi, na Autokomandi 2004. godine svoju prvu zastavicu pobada Miroslav Mišković. On kupuje 1,1 hektar placa Poljoprivrednog kombinata Beograd, koji seže do Zvezdinih pomoćnih terena. Za taj prostor, između ulice Ljutice Bogdana i Bulevara oslobođenja, „Delta” je zamislila stambeni kompleks „Siti apartmani” na 42.000 kvadrata vredan oko 50 miliona evra, ali gradnju je zakočio, kao i Zvezdi, nedostatak planova detaljne regulacije. Dejan Racić, generalni direktor „Delta ril estejta”, kaže da čekaju pet godina da dokument bude usvojen. "Plan je prošao plansku komisiju, ali ga Skupština grada nije izglasala jer je odlučeno da se za fudbalske stadione ne donose planovi dok se ne reši status zemljišta na kome su podignuti. Ako je tačno da će komisija dozvoliti da se planovi parcijalno usvajaju, sledeće godine bismo mogli da započnemo gradnju rezidencijalnog kompleksa", objašnjava Racić.   Šoping mol uz autoput Beograd-Niš (foto: Politika) Pribavljanjem još 3,3 hektara na Autokomandi 2005. godine tako što je kupila istoimeno preduzeće za oko 17 miliona evra, „Delta” je nastavila da osvaja ovaj potes. Ideju da se šire i na susedne parcele pokazali su iniciranjem izrade plana detaljne regulacije dela centralne zone Autokomande. Tim dokumentom je obuhvaćeno najatraktivnije neizgrađeno zemljište na Voždovcu, omeđeno autoputem, Bulevarom oslobođenja i trasom budućeg unutrašnjeg magistralnog poluprstena. Urbanisti su prepolovili „Deltine” nacrte za poslovne kule od po 40 spratova i šoping mol, tako da su spali na kule od po dvadeset jednog sprata i šoping mol na 185.000 kvadrata. Projekat je zadržao pompezni naziv „Delta planet”. Takvo rešenje podržao je PDR usvojen 2007. godine.Sledeće godine „Delta” je trebalo da počne da gradi kada joj je Petar Matić zabio klin u zamalo suvereno carstvo na Autokomandi. Matićev „MPC propertis” pobedio ju je u direktnom nadmetanju za 2,8 hektara na koje je Mišković računao kako bi mogao da zida kule i šoping mol. To nije bio prvi slučaj da Matić bukvalno preseca put Miškoviću. Najdrastičniji primer je gradnja šoping mola „Ušće”, većeg i centru bližeg od „Delta sitija”. Nakon što je „odsekao” „Delta grad”, otkinuo je i komad „Delta planete”. Za to je bio spreman da početnu cenu od 1,7 milijardi dinara podigne na dve milijarde dinara (oko 23 miliona evra), što je u to vreme bila rekordna suma za zemljište. Da bi se osigurao da neće izgubiti, isturio je dve svoje firme, „Plenum” i „MPC propertis”, da se bore na tenderu. „Delta” je završila nadmetanje na trećem mestu, ponudivši 1,9 milijardi dinara. Miškoviću nije preostalo ništa sem da projekat svede na šoping mol od 120.000 kvadrata, vredan 140 miliona evra. Za razliku od njega, koji je gotovo preko noći izbacio treću verziju glavnog projekta, Matić za ovaj prostor nije imao ni idejno rešenje zamišljenog poslovno-komercijalnog kompleksa na 90.000 kvadrata. To je podstaklo čaršiju da priča kako je placeve uzeo samo da bi napakostio ljutom rivalu. Ali Autokomanda jeste dovoljno primamljiva velikim investitorima da požure i zauzmu poziciju nauštrb konkurenata. „MPC propertis” nikada nije stigao da razvije projekte. Nedavno je raskinuo ugovor o zakupu obrazloživši povlačenje ekonomskom krizom i time što Generalni plan Beograda ograničava spratnost za tu lokaciju. Tako je „Delta” ostala bez jedinog pravog takmaca na Autokomandi. Racić kaže da zbog visokih taksa za uređenje zemljišta i trenutne neatraktivnosti poslovnog prostora za sada nisu zainteresovani da se, kada grad raspiše novi tender, ponovo takmiče za placeve koje im je Matić odneo ispred nosa. "Ne odustajemo od „Delta planeta” i ne verujemo da će nas usporiti konverzija prava korišćenja u pravo svojine koja tek treba da se utvrdi. Izvesnije je ipak da ćemo sledeće godine početi gradnju „Delta lenda”, šoping mola u Bulevaru despota Stefana", naglašava Racić. Crvena zvezda i Partizan teško da mogu Miškoviću predstavljati konkurenciju svojim projektima. Naprotiv, smatraju poznavaoci tržišta nekretnina, pre će eventualni investitori u njihove komplekse morati da brinu kako „Deltini” planovi utiču na njih nego obrnuto. U Partizanu i Zvezdi se sa tom ocenom ne slažu. Prema njihovom viđenju, u velikom gradu ima dovoljno mesta i potrošača za sve. "Naš projekat ne zavisi od bilo kog drugog u komšiluku. Zvezdin kompleks ima prednosti zato što je spoj sporta i biznisa i ne plašimo se konkurencije. Naša ciljna grupa, više od četiri miliona Srba koji navijaju za Zvezdu, garancija je za uspeh", kaže Andrija Kleut, generalni sekretar Sportskog društva „Crvena zvezda”.Projekat „Maracija” za Partizanov stadion (foto: Politika) „Zvezdani grad” Projekat „Zvezdani grad” portugalsko-britanske kompanije „Sonae Sijera” predviđa velelepni stadion sa 62.000 mesta. Do njega bi bio šoping mol na čijem vrhu je zamišljen park. Kompleks na 16 hektara ispunili bi i hotel od 15.000, stanovi na 40.000 i poslovni prostor od 20.000 kvadrata. Stadion bi ličio na kompleks „Dragao” u Portu Partizanov kompleks je na infrastrukturno nepovoljnijoj poziciji zato što ne izbija na drumove sa više traka. Aleksandar Stepanović, direktor stadiona, to odbacuje uveravanjem da je pristupne ulice moguće proširiti. Ugledne građevinske kompanije su u poslednjih nekoliko godina obilazile Zvezdu i Partizan. Pitanje je da li su investitori spremni da ulete u najavljene planove, za sada samo idejna rešenja a ne gotove projekte, pre nego što budu sigurni ko će posle privatizacije biti vlasnik klubova i zemljišta. U Zvezdi kažu da su već pola godine u kontaktu sa portugalskim konzorcijumom „Sonae Sijera”, koji bi novac za „Zvezdani grad”, oko pola milijarde evra, obezbedio iz fondova Evropske unije. Partizan se sa svojim potencijalnim investitorom, švajcarskom firmom „Maraci”, kojem treba 300 miliona evra, nije čuo od prošle godine. Ako projekti budu realizovani, i Partizan i Zvezda navode da nemaju ništa protiv suvlasništva grada nad stadionima, ali preseljenje im je neprihvatljivo. Partizan je i u tom smislu u nezavidnijem položaju jer na Stadion JNA pravo polaže Ministarstvo odbrane, mada se čuje da bi ono bilo zadovoljno i delom kompleksa.         Izvor: B92

Nastavak na NekretnineSrbije.biz...