Izvor: Story, 10.Jan.2015, 15:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ana Ivanović: Srećna sam i van terena
U ekskluzivnom intervjuu za Story, naša najbolja teniserka koja zauzima petu poziciju na WTA rang-listi, govori o trenucima kada se oseća usamljeno i sluša domaću muziku da bi izlečila nostalgiju, opisuje kako je naučila da prihvata poraze i navodi svoje želje
Ana Ivanović, foto: Verko Ignjatović
Prva slika u sportskom foto-albumu Ane Ivanović prikazuje šestogodišnju devojčicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << koja u desnoj ruci drži reket i pomalo nepravilno trči za zelenom lopticom, dok levom rukom sklanja šiške koje joj padaju na preplanulo lice. Negde na sredini te vizuelne zbirke nalazi se fotografija devojčice od 13 godina koja nosi torbu sa reketima i drži trenera za ruku na putu do aerodroma odlazeći na jedan od svojih internacionalnih turnira. Album je poprilično debeo, a na njegovim poslednjim stranama trenutno je peta teniserka sveta čiji forhend očima prati mnogo klinaca.
Muškarci je u anketama nedvosmisleno vide kao najlepšu sportistkinju planete i oko nje se pokreće čitava mašinerija: propagandna, marketinška, modna i još mnoge. Takav album zalužuje bespogovorno poštovanje, možda najviše zbog činjenice da je on samo uvertira u mnoge koji će tek biti ispunjeni. On nas inspiriše da sebi postavimo nekoliko pitanja, na prvom mestu kako je to kada najviše vremena, truda i energije uložite u samo jednu stvar, u sport?
Iako je poznato da se iza uspeha smeše upornost i posvećenost, retko kad se govori o tome da nas sport uči merilima koja su značajna za svakodnevni život. Poštovanje protivnika, borba do kraja, prihvatanje poraza i slavljenje pobede, samo su neke stvari koje se uče na sportskom borilištu, a primenjuju i izvan tih okvira. Zbog toga je Ana Ivanović zdrava osoba. Zbog toga se smeje. Zbog toga neke čak i nervira.Sebi je omogućila da obitava na onom poligonu gde se ljudi nadmeću po ustanovljenim pravilima, a pobeđuju najbolji.
Dubai, prijatnih 26 stepeni. Sve se dešava na veštačkom ostrvu, onom delu grada koji je usmeren na zabavu. Hotel Atlantis The Palm, Ana je ovde došla da se pripremi za početak sezone tako da je zabava previše ne zanima. Ipak, interesuje je povremeni odlazak u SPA centar. Tu je i jedan od njenih omiljenih restorana, gde naručuje miso crni bakalar. U okolini je marinsko skrovište sa hiljadama morskih životinja, ali ona je fokusirana na poboljšanje jačine svog servisa. Opuštena je i prirodna. Bez šminke. U pratnji je menadžera. Vidi se da je perfekcionista.
Story: Gledajući u vas i vaše fotografije, stičemo utisak da vam lepo pristaju različite boje. Imate li omiljenu?
- To je crvena.
Story: Ako nastavimo sa pitanjima kakva su bila u devojačkim leksikonima, možete li da nam kažete koji komad garderobe obožavate?
- Haljine.
Story: S obzirom na to da ste prinuđeni da se pridržavate određenog režima ishrane, šta obično naručujete u restoranu?
- Uživam u japanskoj kuhinji, a vremenom su se i u Beogradu pojavili restorani koji imaju dobar suši. To je gotovo uvek moj izbor. Uopšteno govoreći, najčešće jedem ribu i sveže salate, mada ponekad ne mogu da odolim srpskim tradicionalnim specijalitetima.
Story: Kada smo se dotakli Srbije, na koji način lečite nostalgiju za rodnom grudom, imajući u vidu da vaša profesionalna karijera podrazumeva neprekidna putovanja?
- Beograd mi mnogo nedostaje dok sam na putovanjima. Na sreću, moji treneri takođe su iz Srbije i slušamo sličnu muziku, tako da na taj način lečimo nostalgiju. Prijatno je kada ste okruženi svojim sunarodnicima i često možete da govorite maternjim jezikom.
Story: Osmeh je jedan od vaših zaštitnih znakova. Čemu se najviše radujete mimo sportskih uspeha?
- Srećna sam i van teniskog terena. Mnogo mi znači to što mogu adekvatno da uzvratim svojoj porodici za sve one žrtve koje su podneli kako bi mi pomogli u ostvarenju profesionalne karijere. Posebno sam srećna i ponosna na svog brata koji je nedavno završio fakultet u Engleskoj. To što je na stranom jeziku uspeo da diplomira, za mene predstavlja veliki uspeh.
Story: Sa mlađim bratom Milošem i najbližim prijateljima u Beogradu ste proslavili svoj 27. Rođendan. U vašem društvu bio je i kapiten nemačke fudbalske reprezentacije Bastijan Švajnštajger, kako ste se proveli tom prilikom?
- Nemam komentar na to pitanje.
Story: Pojavljujete se na brojnim naslovnim stranama i modnim editorijalima prestižnih magazina, a ipak nastojite da linija koju ne dopuštate da novinari prelaze u nameri da skiciraju vaš portret ostane visoka. Šta ste tokom ovih godina naučili o popularnosti?
- Kada je reč o tenisu, mediji imaju izuzetno važnu ulogu. U tom krugu imate fanove, igrače, sponzore, organizatore turnira, volontere i medije. Sve ove grupe rade zajedno i ne mogu jedni bez drugih. Zbog svega toga, trudim se da odgovorim na što je više moguće njihovih zahteva. Tokom 2013. godine imala sam neke veoma zabavne foto-šutinge. Inače, posebno uživam za vreme modnih fotografisanja jer je to prilika da izađem iz sportske opreme i osetim se ženstvenije.
Story: Kada govorimo o ženstvenosti, da li je igranje tenisa presudno kada je reč o vašem zdravom i lepom izgledu?
- Hvala na komplimentima. Sigurno je da mi tenis omogućava da se osećam dobro, kao i da tako izgledam, ali to se ne odnosi samo na profesionalni sport. Kada ste fizički spremni, imate i više samopouzdanja, a to je ono što je najvažnije. Putujem zajedno sa fizioterapeutom i on vodi računa o mom telu. Praktikujem istezanja, masaže, boravak u ledenim kadama i slično. Izlažem se velikim naporima i zato je presudno da imam pravilan oporavak i odmor. Masaže i istezanja predstavljaju važnu prevenciju od povreda.
Story: Šta od svega onoga što se uči i primenjuje na terenu uspevate da upotrebite u životu?
- To je odlično pitanje. Istina je da me je tenis mnogo čemu naučio i u skladu s tim, dosta toga mogu da upotrebim izvan terena. Pre svega, tu je reč o jednom vrhunskom principu, a to je disciplina. Takođe, naučite i da prevazilazite razočaranja. Porazi su sastavni deo tenisa, ali ono što je važno jeste to na koji način ih prihvatate, što je korisna škola u životu.
Story: Bavljenje pojedinačnim sportom podrazumeva izgradnju jakog karaktera i konstantno prevazilaženje sopstvenih granica. Mislite li da ste zbog toga zreliji od svojih vršnjakinja i da izrastate u devojku koju smatraju jakom ženom?
- Imam 27 godina i mislim da je to vreme kada su žene već uveliko zrele. Ipak, tenis mi je verovatno pomogao u tome da ranije sazrem, najviše zbog toga što sam imala priliku da putujem širom sveta. Kada uzmemo u obzir da je moja karijera počela kada sam imala 13 godina, to je sada već jedan dugačak proces. Pored toga, morala sam da prođem kroz mnogo uspona i padova pre nego što sam napunila 20 godina.
Story: Prilično je frustrirajuće težiti perfekciji u igri, ponašanju i navikama. Kako s tim izlazite na kraj?
- Bilo mi je potrebno mnogo vremena da shvatim kako savršenstvo nije moguće i morala sam da se zadovoljim samo dovoljno dobrim tenisom. Po prirodi sam perfekcionista i uvek sam tako pristupala igri. Takođe, bila sam prinuđena da naučim kako na terenu ne možete sve da kontrolišete, već nastojite da se prilagodite i pokušate da budete još bolji. Mnogo mečeva možete da pobedite a da ne igrate perfektno. U toku sezone imate nekoliko nastupa koji deluju gotovo savršeno, ali u većini slučajeva morate isključivo da se trudite da što duže održite visok nivo igre i ne brinete previše zbog grešaka koje činite.
Story: Koliko su održiva prijateljstva među teniserkama? Jesu li ona oslobođena sujete?
- S obzirom na to da smo skoro sve sličnih godina, imamo dosta toga zajedničkog. U skladu s tim, prirodno je da stvaramo prijateljstva. Za vreme jednog nedavnog egzibicionog turnira, odlično sam se družila sa indijskom koleginicom Sanjom Mirza, koju poznajem još iz juniorskih dana. Ipak, prirodno je i da budete malo distancirani od svojih rivala jer se skoro svake nedelje takmičite protiv njih, ali nikada nisam izbegavala da se sprijateljim sa drugim igračicama. Rumunka Sorana Kirstea dobra mi je prijateljica, a to mogu reći i za Kim Klajsters. Poslednjih meseci često sam bila u društvu Karoline Voznjacki i Serene Vilijams, s kojima sam učestvovala ne nekim manifestacijama u Singapuru i Danskoj.
Story: Smatrate li da se sportisti međusobno najbolje razumeju pa je to razlog zbog kojih se spajaju i na privatnom nivou?
- Ne bih to komentarisala.
Story: Ako pogledate unazad, šta biste izdvojili kao najveću žrtvu i to što ste dosadašnji život podredili sportu?
- Ono što mi je oduvek najviše nedostajalo jeste to da budem blizu porodice. Često ste usamljeni tokom putovanja jer ste daleko od bliskih ljudi. To je ono što je najteže.
Story: Vodimo razgovor dok traju vaše pripreme za novu sezonu. Kako birate destinaciju gde ćete se pripremati za početak sezone?
- Klima igra možda presudnu ulogu u tom izboru. S obzirom na to da većinu turnira igram po toplom vremenu, a sezona počinje takmičenjem u Australiji, logično je da za destinaciju na kojoj ću se pripremati biram mesto gde vladaju tropski ili mediteranski uslovi. Ugodno je kada imate priliku da pobegnete iz Evrope u kojoj je tokom zime izuzetno hladno, mada mi nedostaje da naš Božić provedem kod kuće, kada se napolju pojavi snežni pokrivač. Ove godine odabrala sam Dubai za pripreme i tako napravila izuzetak u odnosu na prethodne, kada sam već početkom decembra odlazila u Australiju.
Story: Imaju li lepote prirodnog okruženja u kojem se trenutno nalazite uticaj na to da bolje trenirate?
- Privilegija je kada trenirate ovde, kako zbog lepog vremena koje sam spomenula, tako i zbog odličnih objekata za trening i izuzetnih usluga. Imala sam priliku da boravim na divnim mestima širom planete, ali ova lokacija posebno mi je draga, najviše zbog činjenice da se tu nalazi moj omiljeni japanski restoran Nobu, gde imam običaj da odem sa svojim trenerskim timom.
Story: Možemo da ocenimo kako vam je prethodna sezona po broju osvojenih trofeja bila uspešna. Kada govorimo o novoj, šta je potrebno da biste dospeli među prve tri teniserke na WTA listi?
- Prethodna sezona bila je sjajna i očekujem da u takvom ritmu nastavim i u ovoj koja sada startuje. Međutim, želim da u novoj sezoni imam mnogo više uspeha na grend slem turnirima, jer je to ono što mi je nedostajalo u 2014. godini. Istina je da sam u minulom periodu pobedila neke od najboljih igračica na svetu, ali moj plan je da to sada učinim na najznačajnijim takmičenjima. To definitivno mogu da izdvojim kao želju i cilj za 2015. godinu.
Razgovarao: Stefan Tošović
