Izvor: Politika, 17.Avg.2010, 23:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I Obami je vruće

Politička atmosfera se pregreva oko lidera koji je pozdravljen kao rashlađujući fenomen

Kad američki predsednik uradi isto što i milioni ljudi na Jadranu, Kopakabani, Adi Ciganliji i drugim kupalištima širom sveta, to ipak može da postane „događaj dana”. Brčkanje Baraka Obame, s porodicom, na plaži Meksičkog zaliva, doživljeno je, naime, u domaćoj i stranoj javnosti kao simbolična demonstracija liderove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spremnosti za „plivanje i u uzburkanim političkim vodama”.

Kupanjem je hteo, tumači se, i da sa mandata „spere” dve aktuelne „fleke”. Prvo, da pokaže kako je Meksički zaliv sada bezbedan za kupanje, posle velikog izlivanja nafte iz bušotine, pa da turisti posetama treba da pomognu oporavak oštećenog regiona. I drugo, da izblede primedbe upućene „prvoj dami” Mišel da se luksuznim letovanjem u Španiji „izdvojila od sudbine nacije, obrvane ekonomskom recesijom i najvećom ekološkom katastrofom”.

Osveženje je uspelo ali je Obami još vrlo vruće. Politička atmosfera se osetno pregreva oko lidera iako je izabran i pozdravljen kao rashlađujući fenomen. Sada mu se čak zamera, i izvan opozicionih redova, da je „previše hladan” dok masama „gori pod nogama”.

Priznaje mu se, doduše, da se upustio u više reformskih poduhvata nego ijedan njegov prethodnik u poslednjih nekoliko decenija, ali mu se prebacuje da je rasplamsao znatno više nada nego što ih je ostvario. Anketa Galupa upozorava da mu je podrška spala na 42 odsto. A specijalista sa univerziteta Prinston ističe, u „Vašington postu”, da su izostale mnoge obećane promene tako da na više ključnih polja „opstaje svet Džordža Buša i u mandatu Obame” koji se zaricao da će ga „zbrisati”.

Bela kuća tvrdi da kritičari preteruju. One koji insistiraju na sličnosti Obaminog i mandata Džordža Buša, njen portparol je okarakterisao kao „zrele za narko-test, dok je za „profesionalne levičare”, kako ih je nazvao, rekao da bi oni bili zadovoljni „tek kad bismo ukinuli Pentagon”.

U groznici pred novembarske parlamentarne (ne i za šefa države) izbore, republikanska opozicija svoje pozicije nastoji da ojača, čak i na sektorima koji su posrnuli dok je ona bila na vlasti. Predsedniku prebacuju da je „mek” u ratovima koje je Buš neosnovano poveo (Irak) ili loše vodio (Avganistan), da više vodi računa o bogatima (čije je privilegije Buš forsirao) nego o širokim slojevima, da reformama sistema (posrnulog u Bušovo vreme) od SAD „pravi neprihvatljivu evropsku socijaldemokratiju”, da je „suviše blag” prema spoljnim izazovima (posle pada međunarodnog prestiža SAD zbog Bušovih jednostranosti)…

Naizgled je najčudnije to što u takvim nastojanjima i prilično uspeva. Ona samo vešto koristi zastoje u Obaminom maršu ka „preobražajima”, smatra analitičar magazina „Nju ripablik”, sklonijeg vladajućim demokratima.

Slično misli i niz Obaminih simpatizera koji, tako otvaraju širok prostor za proučavanje liderskih uzbrdica i nizbrdica. Njihovog miljenika je, ukazuju, uzdiglo to što je uverio građane da je kao relativni autsajder sposoban da naciju izvuče iz kriznog ćorsokaka i izvede je na nov put, a najviše mu škodi to što je podlegao „rutini Vašingtona, odbojnoj na bitne promene”.

Sistem koji je omogućio Obami senzacionalan uzlet – da postane prvi crnac na čelu SAD – nije mu, međutim, dozvolio i da se bude lider koji će ga temeljno promeniti. Prinudio ga je na niz ustupaka.

Da bi ublažio trenja u svojoj Demokratskoj partiji, postavio je predizbornu rivalku Hilari Klinton za šeficu diplomatije. Da bi uspostavio „poželjnu dozu” međustranačke saradnje, republikanskim kadrovima je poverio mesta čelnika Pentagona (Robert Gejts) i predsednikovog savetnika za nacionalnu bezbednost (Džejms Džons). Da ne bi previše uznemirio magove Volstrita, u vodeću ekipu je uvrstio i eksperte čija su razmišljanja bliska njihovim. Da bi u svojoj blizini imao i oprobane saveznike, neke od njih je uzdigao do vrlo uticajnih funkcija…

Uveravao je, u najkraćem, da je vreme za objedinjavanje, protiv nasleđene krize, za „postpartijsko” upravljanje, u kome će opšti interesi osetnije prevladati nad stranačkim i lobističkim isključivostima, a doprineti smanjivanju rekordnog socijalnog jaza. Ali, samo za teoretsko testiranje takve avanture potrebno je, i izvan Amerike, znatno više vremena nego što ga je on imao za njeno praktikovanje. I još mnogo duže od dvogodišnjeg perioda između parlamentarnih izbora, u kojima neretko prevagu donose glasovi – „kažnjavanja” politike izjalovljenih obećanja...

Momčilo Pantelić

objavljeno: 18/08/2010

Nastavak na Politika...