Izvor: B92, 14.Dec.2010, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto nikada nismo videli ceo Mesec?
Svako dete zna da su „mali korak za čoveka" i „veliki skok za čovečanstvo" reči Nila Armstronga iz 1969. godine, u trenutku kada je Apolo 11 sleteo na Mesec. Sada, povučeni astronaut odgovara na zbunjujuća pitanja: ako je već otišao tako daleko i ako je trošak bio toliko veliki, zašto je tih koraka i skokova bilo tako malo?
Ova tema se istakla kada se Robert Krulvič koji bloguje o nauci, na svojoj stranici „National Public Radio" zapitao zašto su Nil >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i saputnik Baz Oldrin svojim koracima prekrili prostor tek jedva veliki kao fudbalski teren.
„Putovanje je bilo korak samo po sebi, neverovatno dostignuće. Ali ostaje misterija zašto su istražili tako mali deo prostora", rekao je. Možda je trebalo tu i da stane.
Na njegovo iznenađenje, Krulvič je dobio odgovor, i to od samog komandanta. Armstrong, koji je 80-ih godina i dalje kampanjom podržavao Nasu da istraži površinu Meseca, rekao je da postoje brojni razlozi za tako šturo istraživanje, a da ni najmanji nije bio strah od toga kako će im odela izdržati u takvom okruženju.
„Nalazili smo se u okruženju gde je temperatura bila preko 93⁰C sa jačinom gravitacije koja odgovara jednoj šestini Zemljine. Ovakva kombinacija uslova se ne može stvoriti na Zemlji.
Takođe, nismo imali podatke koliko će izdržati rezervoari sa vodom koje smo nosili", rekao je Nil. Odgovor od čoveka koji odbija da daje autograme i koji je dugo odbijao da priča o sletanju na Mesec, iako su kolege pune entuzijazma sa zadovoljstvom o tome pričale, bio je više nego dovoljan. Još je značajniji detalj da je Armstrong sam objasnio nemogućnosti daljeg istraživanja.
Prvo je bilo pitanje televizijske pokrivenosti za nas, gledaoce, i za kontrolu misije. Prvo što je Nil morao da uradi je da postavi video kameru na Mesečevu površinu i po Nasinom naređenju, morao je da se kreće u njenom opsegu. Želeli su da se vidi kako se lako kreću u tim glomaznim odelima.
Ovde saznajemo da čak ni Nil nije igrao po pravilima. „Samoinicijativno sam napustio prostor pokriven dometom kamere da bih fotografisao obližnji krater u kojem se možda vidi tlo, i smatrao sam da je potencijalni rezultat vredan rizika."
Armstrong je opet ponovio svoje razočaranje Nasinim neodlaskom na istu lokaciju i stavom da nema svrhe jer je ta granica prostora već dosegnuta.
„To bi bilo kao da monasi u 16. veku kažu da nema svrhe ići prema Novom Svetu jer su tamo već bili", ističe Nil. „Amerikanci su istražili 6 lokacija na Mesecu veličina od gradilišta do malog grada. To ostavlja još 14 miliona neistraženih kvadratnih metara."
Šta još nismo znali u vezi sletanja na Mesec:
- U toku Apolo 11 misije, Baz Oldrin je postao je prvi čovek koji je mokrio na Mesecu. Koristio je posebnu cev sa odela da bi se olakšao dok su milioni ljudi gledali sletanje na Mesec iz svojih domova.
- 1971. godine, prvi Amerikanac na Mesecu, Alan Šepard je postao prvi čovek koji je udario lopticu za golf na Mesecu. Nakon što uspešno prokrijumčario palicu i loptice na Apolo 14 u svom odelu, na kraju šetnje po Mesecu je udario dve loptice. Šalio se na taj račun govoreći da su otišle miljama i miljama daleko.
- 1972. godine, astronaut Harison Šmit u misiji Apolo 17 je dodao i muziku u planove. Dok je skakutao po površini pevušio je: „Šetao sam po Mesecu jednog dana, u divnom, divnom mesecu decembru."
