Izvor: Dzungla.org, 11.Feb.2014, 01:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Timski duh pomaže muškarcima da smršaju
Muškarci koji su učestvovali u programu za gubljenje kilograma, specijalno kreiranom za muške ljubitelje fudbala, izgubili su u proseku pet kilograma, a sve to uz dobar provod, rezultati su novog istraživanja, sprovedenog u Škotskoj.Dvanaestonedeljni program za fudbalske navijače – FFIT(Football Fans in Training) nadgledalo je 13 trenerskih timova iz škotske profesionalne fudbalske lige. Oni su kombinovali zdravu ishranu >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << sa fizičkom aktivnošću i timskim privilegijama.Istraživači kažu da je ovo uspešan model koji se može primeniti i na navijače koji prate druge sportove.“Smatrali smo da je hitno da razvijemo programe za kontrolu kilaže, koji su specijalno prilagođeni muškarcima, tako da se osećaju prijatno”, rekla je Sali Vajk, članica istraživačkog tima, zamenica direktora Instituta za zdravlje Univerziteta u Glazgovu.Ona kaže da program nije bio dijeta, nego dugoročne izmene u načinu života. Momcima su date samo jednostavne informacije, napravljene su male izmene onoga što su inače jeli i započeli su sa programom lagane šetnje, uz koju su koristili pedometar, da bi mogli da prate koliko su prešli, kako bi postepeno povećavali pređeni broj koraka.PODSTICAJ Uključivanje muškaraca u ovakve aktivnosti predstavlja izazov, smatraju naučnici. Programi za mršavljenje, namenjeni muškom polu, obično nisu zabavni, što čini ovaj proces komplikovanim i zbunjujućim. Takođe, ti programi ih ne podstiču da razviju navike postavljanja ciljeva i samokontrole. Takođe, moguće je da ih je sramota da pominju izazove u mršavljenju pred ženama.Vajk je istakla da se momcima posebno svidelo to što su dobili priliku da vide klubove “iznutra” i što su se latili topljenja kilograma sa onima njihovih godina, tipom građe, kondicijom, a naročito im je bla važna zajednička strast za fudbalom.Gojaznost je veliki zdravstveni problem za oba pola, ali za muški je manje verovatno da će učestvovati u komercijalnim aktivnostima koje su ponuđene u njihovim lokalnim zajednicama.Testirano je 747 ljubitelja fudbala, od 35 do 65 godina. Izmeren im je indeks telesne mase (BMI), na osnovu kog su stavljani u kategorije prekomerene kilaže ili gojaznosti.Pola ispitanika je uključeno u FFIT program, dok je druga polovina bila na listi čekanja i za to vreme služila kao grupa za podršku.Oko 89 odsto završilo je program. U proseku su nakon 12 nedelja izgubili nešto više od pet kilograma, a zatim nastavili samostalno 12 meseci. U grupi za podršku gubili su pola ili jedan kilogram.Na timskom duhu insistiralo se od početka – date su im klupske majice i materijali programa sa grbovima kluba.Ispitanici su izjavili da im se se svideo direktan pristup trenera koji su sprovodili program, da je bilo dosta šegačenja, što im je pomoglo da diskutuju o nekim osetljivim temama.Uspeli su da naprave neke promene u ishrani ali su u potpunosti isključili i neke manje zdrave izbore. A prema Vajtovoj, jedan od komentara bio je da je ovaj režim poput izlaska u kafanu, ali bez alkohola.Vajk napominje da je glavni cilj FFIT-a da učesnici u programu nastave da gube kilograme narednih 12 meseci, u periodu u kom su se oslanjali samo na sebe.U nekoliko klubova samoinicijativno su nastavili da se okupljaju.U Srbiji bi ovaj program najverovatnije doživeo ogroman uspeh, ako se vodimo rečima Vajk da fudbal zauzima posebno mesto u škotskom društvu i da bi bilo važno za istraživače u drugim zemljama da se uvere prvo da je moguće implementirati u specifičnim kulturama. OpširnijeVečernje Novosti
