Izvor: Vesti-online.com, 24.Okt.2012, 13:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpska fudbalska porodica iz Rosmora

U godini kada slavi tri decenije postojanja, Fudbalski klub Beograd ima najveći pogon igrača u svojoj istoriji. U 21 timu registrovano je čak 260 igrača - od najmlađih, ispod šest godina - pa sve do prvog tima.

Dečaci mlađi od šest godina

Bobi Milinković (levo) i Đuro Alavanja

Dečaci mlađi od sedam godina

Detalj sa dodele trofeja FK Beograd

Zoran Golub uručuje priznanja

Najmlađi u igri

Deca mlađa >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << od osam godina

Deca mlađa od sedam godina

Deca mlađa od devet godina sa trenerom Željkom Vukovićem

Cvetan Dimovski i mala Linh Britner

Dejan Nikolić sa sinovima i kćerkom

Nova srpska generacija: Šajkača, "Zvezda" i ajpod

 

O njima brigu vode isključivo dobrovoljci - niko ne dobija novac za svoj rad, od predsednika Zorana Goluba sve do trenera i menadžera.

Beograd se takmiči u prvenstvima Južnog sidnejskog distrikta. Deca mlađa od deset godina ne bore se za bodove, ali igraju utakmice sa vršnjacima. Svi osim mlađih od šest godina, jer se tek uče da barataju loptom.

Hrabra Hohana predvodi odbranu

Željko Vuković trenira decu mlađu od devet godina. U njegovom timu igra i mala Hohana Roška, Ukrajinka poreklom.

- Kako se devojčica snalazi s dečacima? Izvanredno. Meni je stvarno drago što igra s nama. Ima srce, i veoma je hrabra na svom mestu - kao zadnja u odbrani. Dečaci je zbog toga prihvataju i ne vide razliku. Sve su ovo jako ozbiljna deca koja s puno odgovornosti pristupaju igri - kaže Vuković.

Nedeljna dodela trofeja u ovoj velikoj fudbalskoj porodici, organizovana na crkvenom imanju u Rosmoru, okupila je na jednom mestu više stotina dece i roditelja. Službeni deo pretvorio se u druženje, a na sve strane igrao se, naravno, fudbal. Najstariji su organizovali i turnir u malom fudbalu. Pobednik su bili, maltene godinama, nepobedivi "Ravni kotari".

- U poslednje tri godine dosta smo napredovali, pre toga imali smo 130 igrača, da ne budem neskroman, ali mi se čini da je to lep poklon članova zajednici uz naš jubilej - kaže Zoran Golub.

U Beogradu su ponosni ne samo što imaju tako mnogo dece, već i zbog činjenice da kod njih ne igraju samo srpska, već i deca drugih nacija čiji roditelji žive na ovom području. Igraju i devojčice, a tamo gde ih nema dovoljno u starosnoj grupi da osnuju svoj tim, igraju sa dečacima.

- Imamo dva tima devojčica, mlađih od 11 i 16 godina, a takođe jedan ženski tim različitog godišta. Tako da su vrata otvorena svima koji imaju ljubav prema ovom sportu - ističe Golub.

 

Budućnost dece

Da je u Australiju došao dve godine ranije nego što jeste, Bobi Milenković bio bi, kao član, vršnjak FK Beograd. On se klubu pridružio kao 17-godišnjak i sada već ima 28 godina staža. Zaljubljenik u fudbal i klub, Bobi je i danas s decom.

- Bio sam i igrač, i blagajnik, i sada sam trener mlađima od šest godina. Svi smo ovde dobrovoljno i zadovoljni smo, jer je dobro, da naša deca imaju srpski klub da u njemu igraju. To je najvažnije, da se sakupe roditelji, prijatelji, ostala rodbina, na zajedničkom poslu, a to je budućnost naše dece.

Među stotinama roditelja vođenih razmišljanjem o deci sličnom Bobijevom zatekli smo i familiju Dejana Nikolića. Uz ova i mamu, tu je bilo petoro njihove dece - Dušan, Anđela, Jovan, Luka i Marko. Od njih pet, u Beogradu igra četvoro, svi osim Luke.

- On je još mali, za godinu dana, i on će igrati - kaže tata Dejan.

  Jednaki u igri

Veliki broj odraslih koji su danas, na bilo koji način, vezani za klub i rade u njemu od mladosti nalazi sebe u fudbalu. Tako Cvetan Dimoski koji trenira decu mlađu od osam godina iza sebe više decenija bavljenja ovim sportom. Došao je u Australiju 1971. kao 16-godišnjak i u Vulongongu se odmah uključio u lokalni klub kao aktivan igrač. Posle je preselio u Sidnej i sada nalazi sebe učeći decu u FK Beograd.

- Tih godina, kada sam došao, daleko smo se teže snalazili. Malo je bilo naših ljudi, mnogi Australijanci nisu nam baš bili puno naklonjeni. I onda smo sebe pronalazili u fudbalu, sokeru, to je bila naša igra i tu smo bili jednaki. Ako znaš igraš, igraš - seća se Dimoski.

Deci je važno da se druže, ali i da nađu razonodu koja im koristi.

- Ovo je daleko zdravije za njih nego da sede pred televizorom po ceo dan - kaže Dimoski.

 

Nastavak na Vesti-online.com...