Izvor: Politika, 13.Okt.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija šampion u smenama selektora
Dok javnost traži naslednika Vladimira Petrovića, podsećamo da je našu reprezentaciju za poslednjih 17 godina vodilo 10 selektora i jedna komisija
Rezultat je prvo i najvažnije merilo uspeha u sportu, a kad uspeh izostane, po običaju kola se slome na treneru. Zato se na prste jedne ruke mogu nabrojati oni, koji su radili duže od jednog takmičarskog ciklusa. Iako Fudbalski savez Srbije još nije reagovao, javnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je već smenila Vladimira Petrovića i uveliko traži njegovog naslednika.
Od ukidanja sankcija Ujedinjenih nacija 1994. godine naše fudbalere je na 188 utakmica vodilo 10 selektora i jedna komisija, a samo je Ilija Petković dobijao poverenje nacionalnog saveza dva puta. I kalendarski, a i po broju mečeva na kojima je sedeo na klupi, na čelu kolone je Slobodan Santrač. Najbolji strelac naših državnih prvenstava je od 1994. do 1998. godine na 43 utakmice sastavljao reprezentaciju. Nažalost, našoj selekciji nije bilo dozvoljeno da učestvuje u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1996, tako da je „pravu” proveru imala samo na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998, na kojem je u osmini finala eliminisana od Holandije.
Nakon Santrača redom su se ređali: Milan Živadinović (6 utakmica), Vujadin Boškov (15), Ilija Petković (4), Milovan Đorić (3), komisija u sastavu: Vujadin Boškov, Ivan Ćurković i Dejan Savićević (8), pa samostalno Dejan Savićević (17), a zatim je šansu ponovo dobio Ilija Petković (30). Od 1998. do 2006. nacionalni tim je učestvovao samo na Evropskom prvenstvu 2000. u Belgiji i Holandiji, na kojem je stigao do četvrtfinala gde su ga pregazile „lale” sa 6:1, i Mundijala u Nemačkoj na kom smo zauzeli poslednje 32. mesto.
Slika nije promenjena ni osamostaljenjem Srbije. „Orlove” su za nešto više od pet godina zvanično predvodila četiri, a ukupno šest trenera. Prvi stranac na klupi Španac Havijer Klemente (16 mečeva) nije uspeo da nas odvede na EVRO 2008. u Austriji i Švajcarskoj. Na njegovo mesto je doveden Miroslav Đukić, koji praktično nije ni dobio pravu šansu, jer je smenjen posle samo pet prijateljskih utakmica. Dolazak Radomira Antića (29) doneo je korenite promene i odlazak na Svetsko prvenstvo u Južnu Afriku 2010. Međutim, osvojeno je „tek” 23. mesto, pa je opet došlo do kratkog spoja i smene selektora. U međuvremenu Radovan Ćurčić je menjao Antića u Japanu, a prvi pomoćnik Rešad Kunovac na startu kvalifikacija za EVRO 2012. Septembra prošle godine imenovan je Vladimir Petrović (13), ali pošto će Srbija propustiti i treći kontinentalni šampionat zaredom već se traži njegov naslednik.
Sumirajući učinak svih, bili smo akteri jednog evropskog i tri svetska prvenstva. Najdalje smo dogurali sa Boškovom, mada ni plasman među osam najboljih na Starom kontinentu nije zadovoljio naše apetite. Osim tog takmičenja uvek nam je nedostajalo „malo” da prođemo dalje.
Pogled na nekadašnje zemljake govori da su i oni imali iste probleme i da su, uglavnom, radili i rezonovali na isti način. Makedonci su nam najbliži. Reprezentaciju našeg južnog suseda za 18 godina predvodila su desetorica selektora, od kojih je samo Dragan Kanatlarovski biran dva puta.
Devetorica trenera je promenjena u Bosni i Hercegovini, čija je reprezentacija na poslednja dva velika takmičenja stigla do baraža.
Hrvati, koji su sa izborom „lutali” samo na početku, rade drugačije, pa su i imali najviše uspeha. Posle pokušaja sa Draženom Jerkovićem, Stankom Poklepovićem i Vlatkom Markovićem „procvetali” su dolaskom Miroslava Blaževića. S njim su stigli do četvrtfinala EP 1996. i bili treći na Mundijalu i Francuskoj 1998. Zamenio ga je Mirko Jozić, koji ih je odveo na Svetsko prvenstvo u Japan i Južnu Koreju. Ni sa Otom Barićem i odlaskom na kontinentalni šampionat 2004. u Portugaliji nisu bili zadovoljni. Zlatko Kranjčar je odveo Hrvate na Mundijal 2006. u Nemačkoj, a njegov naslednik Slaven Bilić na Evropsko prvenstvo 2008. u Austriji i Švajcarskoj i sada do baraža za Poljsku i Ukrajinu. Ali, uveliko se priča o njegovoj smeni, jer nije izboren direktan plasman.
Najmanje su menjali Slovenci, čije su ambicije očigledno u skladu s mogućnostima. Poveo ih je Bojan Prašnikar, nastavio Zdenko Verdenik, pa opet priliku dobio Prašnikar, a zatim slede: Srećko Katanec, treći put Prašnikar, Branko Oblak i sadašnji Matjaž Kek. Slovenija je učestvovala na Evropskom prvenstvu 2000 (Katanec) i na Svetskim prvenstvima 2002 (Katanec) i 2010 (Kek).
Crna Gora je od osamostaljenja imala tri selektora. Prvi je bio Zoran Filipović, nasledio ga je Zlatko Kranjčar, koji je stigao nadomak velikog uspeha, ali će ipak „sokolove” u baraž za Poljsku i Ukrajinu povesti Branko Brnović.
----------------------------------------------
Plasmani nekadašnjih jugoslovenskih republika
SR JUGOSLAVIJA (6 selektora, 1 selektorska komisija)
Slobodan Santrač SP 1998 – osmina finala
Vujadin Boškov EP 2000 – četvrtfinale
SRBIJA I CRNA GORA (2 selektora)
Ilija Petković SP 2006 – takmičenje po grupama
SRBIJA (4 selektora)
Radomir Antić SP 2010 – takmičenje po grupama
SLOVENIJA (5 selektora)
Srećko Katanec EP 2000 – takmičenje po grupama
Srećko Katanec SP 2002 – takmičenje po grupama
Bojan Prašnikar EP 2004 – baraž
Matjaž Kek SP 2010 – takmičenje po grupama
HRVATSKA (selektora)
Miroslav Blažević EP 1996 – četvrtfinale
Miroslav Blažević SP 1998 – treće mesto
Mirko Jozić SP 2002 – takmičenje po grupama
Oto Barić EP 2004 – takmičenje po grupama
Zlatko Kranjčar SP 2006 – takmičenje po grupama
Slaven Bilić EP 2008 – četvrtfinale
Slaven Bilić EP 2012 – baraž
BOSNA I HERCEGOVINA (9 selektora)
Miroslav Blažević SP 2010 – baraž
Safet Sušić EP 2012 – baraž
CRNA GORA (3 selektora)
Branko Brnović EP 2012 – baraž
----------------------------------------------
Maca 13 godina selektor
Nastavnik fizičkog vaspitanja Đampaolo Maca već 13 godina obavlja dužnost selektora San Marina. Iako je ova mala evropska država u 109 utakmica zabeležila samo jednu pobedu (28. aprila 2004. Lihtenštajn 1:0), tri remija (s Turskom kod kuće 0:0 i u gostima s Letonijom 1:1 i Lihtenštajnom 2:2) Maci se ne drma fotelja.
----------------------------------------------
Bugari nas nadmašili
Ima i onih koji selektore menjaju češće od nas. Primer da je i to moguće jeste Bugarska. U poslednjih pet godina na klupi našeg istočnog komšije sedeli su: Hristo Stoičkov, Stanimir Stojlov, Dimitar Penev, Plamen Markov, pa ponovo Stanimir Stojlov, Lotar Mateus i Mihail Madanski.
Đorđe Smiljanić
objavljeno: 14.10.2011.
