Izvor: Politika, 05.Maj.2013, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Jup Hajnkes
Sijalica zasenila Evropu
Iako je već 16. januara znao da je smenjen i da je slavni Bajern umesto njega od leta angažovao bivšeg trenera Barselone Đozepa Gvardiolu, nije klonuo duhom. Naprotiv, i u 68. godini nastavio je s Bavarcima još ubedljivije da melje rivale i jubilarnu 50. Bundesligu učinio najdosadnijim kontinentalnim šampionatom. Iz kola u kolo obarao je rekorde i zajedno s klubom upisivao se u nemačke fudbalske anale.
Dominaciju, 20 bodova više od drugoplasiranog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << aktuelnog prvaka Subotićeve Borusije iz Dortmunda ili fascinantnih 66 od Đurđićevog fenjerdžije Grojter Firta, preneo je i u najjače evropsko fudbalsko nadmetanje – Ligu šampiona.
U polufinalu Bajern je deklasirao španskog giganta, a vreme će pokazati da li je čuvenu igru „tika-taka“ i zauvek poslao u istoriju. Čvrstim, agresivnim i taktički besprekornim izdanjima Bajern je, ponajviše zahvaljujući njemu, pokazao ogromnu snagu i moć i zadivio Evropu i svet. Ne pamti se da je neko u završnicama velikih takmičenja bio toliko superioran ne dozvolivši velikom rivalu ni da stvori ozbiljniju priliku, a kamoli da dođe do izražaja. I još je šeretski izjavio da nije bilo lako kao što to rezultat prikazuje (4:0 i 3:0).
Mnogi su se pre nepune dve godine pitali zašto su čelnici Bavaraca doveli „penzionera“, a on je svima dokazao da nije za staro gvožđe i da može još dosta toga da donese savremenom fudbalu.
Jozef „Jup“ Hajnkes je rođen kao pobednik, mada je svetlost dana u svom Menhengladbahu ugledao u trenucima dok je nacistička Nemačka potpisivala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. Naravno, tog 9. maja 1945. godine niko nije ni slutio da je svet dobio jednog vrhunskog fudbalera, a docnije i velikog trenerskog maga.
Svrstao se u igračke legende, pošto je od 1963. do 1967, a zatim i od 1970. do 1978. godine 308 puta u šampionatima obukao dres Borusije i postigao 218 pogodaka. Sa svojim „ždrepcima“ četiri puta bio je prvak Nemačke (1971, 1975, 1976. i 1977). Po dva puta zaredom bio je i najbolji strelac lige i Kupa Uefe, a jedanput i Kupa šampiona. Treći je golgeter Bundeslige svih vremena sa 220 golova. Pehar pobednika nacionalnog kupa osvojio je 1973, a dve godine kasnije i Kup Uefe (ukupno 23 gola na 21 utakmici). Od 1967. do 1970. igrao je za Hanover (86 mečeva i 25 pogodaka). Bio je član slavne generacije zapadnonemačkog fudbala, koja je 1972. i 1974. objedinila titule prvaka Evrope i sveta (39 mečeva, 14 golova).
Nastavio je sa uspesima i kao trener, radeći ukupno devet sezona u svom matičnom klubu, pa: tri puta u Bajernu, dva u Atletiku iz Bilbaoa, Ajntrahtu iz Frankfurta, Tenerifama, Realu, Benfiki, Šalkeu, Bajeru.
Ostao je upamćen kao stručnjak koji je Realu doneo trofej prvaka Evrope posle 32 godine. Sa Bajernom je osvojio po tri prvenstva i kupa Nemačke, uz dva uzastopna učešća u finalu Lige šampiona zaredom. Vodeći Šalke dva puta je trijumfovao u Uefinom Intertoto kupu (2003. i 2004).
Zbog rumene boje lica tokom utakmica od saigrača Rudolfa Goresa dobio je nadimak „Osram“ (po nemačkom proizvođaču sijalica i uređaja za rasvetu). Kao jedno od desetoro dece izučio je gipsarski zanat, a uz fudbal je u zimskom periodu igrao i hokej na ledu. Sa suprugom Iris, s kojom živi u centru Minhena, ima kćerku Kerstin. Tvrdi da mu je od fudbala važniji kućni ljubimac nemački ovčar Kando.
Đorđe Smiljanić
objavljeno: 05.05.2013
