Izvor: B92, 05.Dec.2022, 08:55
Piksijeva skrivena poruka i englesko nepoštovanje fudbala
Englezi su sve glasniji u svom čuvenom "It's coming home!", ali ne poštuju fudbalsku igru do kraja.
To mi je glavni utisak prethodnog dana. Ali, krenimo redom.
Još pod bolnim utiskom eliminacije Srbije, ali i vatrene atmosfere Argentinaca dan kasnije, nedelja mi je u Dohi bila prvi dan za predah od kako sam deo najvećeg planetarnog događaja.
Rano izjutra ispratili smo "orlove" kući. Ćutljive, bezvoljne i okrnjene, bez šestorice fudbalera koji su dan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ranije napustili Katar.
Iako je selektor Dragan Stojković ostao dužan oproštajnu konferenciju za medije kako bi se podvukla crta (održaće je u ponedeljak u 14.00 u Beogradu), pri izlasku iz hotela "Riksos" sa malo reči rekao je dovoljno:
"Direktno idem za Beograd. A, gde bih drugo? Možda bi neki hteli da idem za Pariz ili Majami? E, pa neće moći, neće moći", rekao je Piksi u prolazu.
Ko razume, shvatiće...
Nakon toga smo mnogi pohrlili u temeljnije upoznavanje lepota Dohe, pa i njenih plaža, ali sa strane mlađe ekipe novinara samo na kratko.
Izabrao sam povratak u hotel, konačno nešto duži razgovor sa porodicom i trudnom suprugom, a onda i praćenje francuske dominacije nad Poljacima.
Levandovski i kompanija ni osminu finala nisu zaslužili, pa im je i ovo puna kapa. Rekorderi Žiru i Mbape su se potrudili da ih uz lični potpis isprate sa Mundijala.
"Lomio" sam se da li da odmorim do kraja ili da odem na meč za koji sam akreditovan Senegal – Engleska, ali presudio je zov fudbala.
Iako je stadion "Al Bejt" udaljen 70 kilometara od mog smeštaja, daleko u pustinji, uz tri presedanja u prevozu i više od dva sata vožnje u jednom pravcu, nije me mrzelo da potegnem toliki put.
I verujte, vredi još jednom videti najautentičniji stadion u Kataru, kompletan pod šatorom sa 65.000 sedećih mesta, ali i atraktivnim travnjacima, fontanama i VIP delom koji ga okružuje. Krov se, naravno, zatvara po potrebi.
Egzotiku su dopunili Senegalci, koji su bubnjevima poput Mikija Đuričića tokom celog meča davali ritam, ali i za njih je ovo bio plafon. Bez Manea su prvaci Afrike izvukli maksimum i uzdignuta čela vraćaju se kući.
Na drugoj strani stadiona sve se jače čulo ono čuveno "It's coming home", srazmerno golovima koje su dole na terenu redom pakovali Henderson, Kejn i Saka.
Ali, utisak je da selekcija "tri lava" još nije naišla na pravi ispit, a definitivno će ih testirati svetski šampion već kroz pet dana na istom mestu.
I onda, ostao sam zbunjen.
U jeku odlične igre, talasa i "ole" na tribinama, engleski navijači su već od 75. minuta počeli da napuštaju tribine.
Da li pod utiskom Argentinaca koji su prethodno veče ostali još dobrih pola sata na tribinama i u ogromnom broju sa igračima slavili plasman u četvrtfinale, sada nisam mogao da se načudim nezainteresovanosti Engleza za ostanak do kraja.
Englezi su potpuno drugačiji od Južnoamerikanaca, to su te kulturološke, navijačke i životne, mundijalske razlike.
Vraćam se ponovo dužim putem kući i imam dovoljno vremena da skucam ovaj tekst i razmislim...
Fudbal se tako "ne vraća kući".
Fudbal se poštuje do kraja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Fudbal
