Izvor: Kurir, 27.Jun.2010, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ORLOVI RANO LETE
Četvrtak ujutro. Fudbalski day after. Mrzovoljan sam. Možda sam sinoć popio koje pivo više. Mada, pre će biti da smo primili koji gol više nego što mogu da podnesem. Uzeo sam slobodan dan na poslu. Mrzi me i da se brijem. Dok tražim nešto masno u frižideru, uhvatim sebe da mrmljam u bradu stihove pesmice koju smo učili u četvrtom razredu:
Al’ se nebo osme’iva!
Al’ se reka plavi!
A ribarče >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u čun sniva
Jasno k’o na javi.
On hitnuo udičicu,
Ribicu je stek’o,
Metnuo na žeravicu,
Pa je tako pek’o.
„Srbiji je otvoren put do polufinala“ je novinski naslov koji najbolje opisuje stanje duha nacije „Orlovi rano lete“. Nacije koja je sanjala svoj fudbalski san otvorenih očiju. Kao i uvek, pravili smo ražanj dok zec još nije ni utrčao u šumu za koju opravdano smatramo da će biti poslednje stanište dugouhog. I nije nam prvi put. Uvek to radimo. Od kad pamtim, naš fudbal je ili u krizi ili izlazi iz krize, a mi euforični u očekivanjima. Uvek „samo što nije“ i „evo ga, krenulo je“.
Nacionalno najvažnija sporedna stvar i cela ta uzvišena ljubav prema fudbalu liči mi na brak sa radodajkom. Dobra je riba. Sve je u redu u kući. Lepo kuva, dobra... fenomenalna je u krevetu, duhovita, šarmantna... Ali čim odeš na posao, ona skače na poštara, mlekadžiju, komšiju, kengura... Ne bira ni vreme ni mesto da nam nabije rogove. To je jednostavno jače od nje. A mi joj praštamo i nadamo se da će biti bolja. I nastavljamo da sanjamo otvorenih očiju. „Dajemo Australiji dva gola“...
A ribarče u čun sniva
Jasno k’o na javi.
A kad mi tamo, međutim, zaista, avaj, „Kenguri preskočili orlove“:
Čun se ljuljnu - on se trže,
Ode sanak pusti.
Fudbal, naša ljubav, definitivno nam nije verna. Diže noge kad najmanje očekujemo i želimo. Jebi ga...
S druge strane, nije ni sve tako crno. Sada bar možemo u miru, sa uživanjem da posmatramo nastavak Mundijala i najbolje majstore fudbala a da nam ne stoji knedla u grlu šta će uraditi orlovi crvene boje.
Dalje, da ne zaboravimo da istaknemo da smo prvi put pobedili Nemce od 1945. godine, i to bez raspoloženog Bate Živojinovića, koji je tada bio u boljoj formi od Pantelića i Žigića zajedno. Eeej! Bez Bate!!!
I na kraju, usudio bih se da dodam, ovo fudbalsko prvenstvo je donelo jednu veoma lepu i pozitivnu stvar na Balkanu. Jedan od najposećenijih sajtova u Hrvatskoj, veb portal indedž.hr, podržao je naše orlove velikim banerom „indeks uz komšije“. Pozdrav za susede.
