Izvor: NoviMagazin.rs, 21.Jun.2015, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Para vrti…
Način na koji je Sep Blater podneo ostavku na mesto predsednika svetske fudbalske organizacije (Fifa), podsetio me na priču o svojevremenoj smeni na čelu jedne ovdašnje kompanije. Direktor te firme takođe se svojski opirao pritiscima da “svojevoljno” napusti funkciju, i njihove aktere optuživao za politikantstvo.
A popustio im je, čulo se, tek kad mu je diskretno a nadležno saopšteno da će, ako ne prestane >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << da se suprotstavlja, biti otkriveni manje poznati detalji o njegovom liku i delu, koji će ga em primorati na ostavku, em naneti mu svakojake druge neugodnosti, mnogo veće od impozantnih ugodnosti kojih se lišava.
Kako je Blater sve iznenadio ostavkom, jer ju je ispovrteo samo četiri dana po reizboru usred hapšenja oko njega, za objašnjenjem tog čina traga se na sve strane, pa možda i proverom slutnje da je i njemu pristiglo “pisamce” s porukom – bolje ti je da se povučeš, inače… Svaka sličnost s pomenutim direktorom tu bi prestala, ne samo zato što je naš baja, posle nagodbe, munjevito opet prihvaćen kao deo lokalne poslovne elite, nego i zbog okolnosti da je afera u Fifi vanredno potresla već poprilično uzdrmani svet, kao sportska verzija loma na Volstritu ili tekuće grčke drame.
Uzimajući kao povod Fifinu aferu, britanski premijer Dejvid Kameron je pozvao na zaoštravanje borbe protiv korupcije, kao zla koje je u korenu mnogih problema s kojima se suočava svet. Po njemu, korumpiranost pojedinih vlasti je jedan od glavnih uzročnika masovnog siromaštva i obeznađenosti, iz kojih proizlaze i humanitarne tragedije, poput stradanja ilegalnih migranata na Mediteranu, i strateški potresi – širenjem ekstremizama, delimično kao vida otpora režimskim beskrupuloznostima.
Sve države se zvanično bore protiv korupcije, ali realno – većina kleca pod njom. Po računici Svetske banke, čak 1.000 milijardi dolara se širom planete svake godine utroši na podmićivanje, a Svetski ekonomski forum procenjuje da ono poskupljuje globalni biznis za 10 odsto, i bar za toliko, verovatno, povećava i prosečne izdatke građana. Nije imuna ni Evropa – mada je, na tabeli Transparensi internešenel, 11 njenih zemalja među 15 najmanje korumpiranih na svetu – jer se saopštava da unutar EU, na potplaćivanje i slične rabote odlazi 10 milijardi evra mesečno. A procentualno svakako više među kandidatkinjama za njeno članstvo kao što je Srbija koja je, na 78. mestu (od ukupno 174) ispod koga su na Balkanu samo BiH i Albanija. Donekle nas teši okolnost da smo bolje plasirani od velesila kao što su Kina (100.) i Rusija (136.).
Upravo u te dve sile došlo je do spektakularnih pravnih “popravki”. U Kini je, tako, zbog korupcije i drugih nepodopština na doživotnu robiju osuđen Džou Jongkang, koji je do pre tri godine bio član najužeg rukovodstva. Dosad je, kažu, zbog koruptivnih radnji osuđeno oko 270.000 kadrova – posle objave predsednika Si Đinpinga da “korupcija preti da uništi i Komunističku partiju i državu”.
Ruski predsednik Vladimir Putin je, pak, potpisao zakon o amnestiranju svih zemljaka koji su tajno izneli u inostranstvo kapital (procenjuje se da je prošle godine dostigao iznos od oko 150 milijardi dolara) ako te sume u domovini registruju do kraja ove godine. Cilj amnestije je, tumači se, da se izbegavanje poreza oprosti svima koji su novac ilegalno odneli napolje, osim ako su ga stekli “pranjem” ili korupcijom, i da se podstakne povratak kapitala u zemlju, čija privreda trpi zbog zapadnih sankcija (povodom amputiranja dela Ukrajine) i “niskih” cena energenata…
Para vrti gde burgija neće, možda češće i raznovrsnije nego ikad. Komentator londonskog Gardijana, Pol Mejson, čak sugeriše da korupcija pogoduje globalnoj eliti i da globalizacija nije doprinela da svet zaliči na Zapad, već da je u sve veće teškoće uvalila zapadne ideale – demokratiju, transparentnost i vladavinu zakona. Španski politikolog Hose Ignasio Toreblanka, izdržljivost korupcije pripisuje sadejstvu njena “četiri jahača apokalipse” koje, kako je naveo u Paisu, čine – nemoralni pojedinci, nesolidna administracija, biznismeni posvećeni sticanju sistemskih povlastica i političke stranke zaokupljene samima sobom.
Oba nalaza primenljiva su u traganju za uzrocima skandala u Fifi i za njihovo povezivanje sa odstupanjima od “pravila igre” u drugim ustrojstvima. Tumbanja u globalnom vrhu “najvažnije sporedne stvari”, pokazala su da se fudbal uklapa u nepodobna globalna kretanja u kojima mnoge najvažnije stvari – kao što su fer plej, poštovanje zakona i nepristrasno odlučivanje – postaju sporedne i tako razaraju temeljne vrednosti poredaka. Gotovo kao na utakmicama naše prve lige gde su divljanja na tribinama i prepucavanja po upravama klubova, postala uzbudljivija pa i “važnija” od zbivanja na terenu.
.jpg)
