Izvor: Sportski Žurnal, 08.Mar.2011, 05:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lepši pol u fudbalu

Fudbaleri kao braća

Kad je završila srednju školu za fizioterapeute, odsek sportske masaže, Jelena Vučković iz Glogovca kod Jagodine nije ni slutila da će u uhlebljenje naći u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.
Već šest godina zaposlena je u Jagodini, obavljajući posao koji je godinama bio rezervisan za muškarce.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << /> – U klub sam došla takoreći slučajno, decembra 2004, sa željom da završim šestomesečnu volontersku praksu. U međuvremenu sam se ,,navukla” na fudbal i utakmice, pa život nisam više mogla da zamislim bez njih – priča šarmantna Jelena Vučković.
Kad joj je istekao volonterski staž, tada je Jagodina igrala u Pomoravskoj zoni, Jelena je zamolila tadašnjeg predsednika Slobodana Kneževića da ostane u klubu, jer fudbal joj je ušao u krv.
– Dozvolili su me da ostanem, a od 2005. sam primljena u radni odnos.
Jelena je od prvog dana boravka u klubu bila svesna kako njeno prisustvo može da u tiče na fudbalere, pa je odmah postavila granicu koju su svi morali da poštuju. Zauzela je, kaže, oštar stav i nije dozvoljavala fudbalerima da razgovaraju s njom drugačije nego što dozvoljava profesionalni odnos. Vremenom je taj odnos promenjen. Sada su joj fudbaleri kao braća.
– Sa fudbalerima nikad nije dosadno. U klubu provodim i po 14 sati dnevno. Velika su to odricanja, ali kad se nešto voli ništa nije teško. Volim posao i obavljam ga odgovorno i profesionalno – ističe Jelena Vučković.


Lakše je sa muškarcima

Obrazovana, lepa, komunikativna, poliglota... Sa diplomom Ekonomskog fakulteta u džepu. Idealna za posao u nekoj marketinškoj agenciji ili konsalting firmi. A ona u fudbalu! Irina Popović, već 12 godina zaposlena u OFK Beogradu, a od prošle zime i na funkciji generalnog sekretara!
– Ne bih se menjala sa nekim ko radi u banci! Fudbal mi je ušao u krv, nema šanse da subotom sedim kod kuće i ne idem na utakmicu! Sada sam protiv Metalca bila u Kragujevcu, zaledila sam se od hladnoće, ali sam htela da na delu vidim novi tim – kaže Irina Popović.
Šta mislite o damama u srpskom fudbalu?
– Nema nas mnogo, samo sam ja na odgovornoj poziciji. Žene su odlični administrativci, u tom delokrugu u prednosti nad muškarcima. Ne bih se ovoliko dugo zadržala da ne radim dobro svoj posao.
Da li se suočavate sa predrasudama?
– Ne, nikada! Čak ni na samim počecima. Zbog toga što sam žena u poslu nema ni prednosti, ali ni mane...
Šta vam kažu drugarice što vam je profesija vezana za fudbal?
– Možda im je u startu bilo malo neobično, ali su se navikle...
Iznenade li se ljudi iz UEFA uoči međunarodnih utakmica kada vas ugledaju kao predstavnika Romantičara na zvaničnim sastancima?
– Ne, u Evropi su žene zastupljenije. Protiv Galatasaraja delegat je bio Italijan, a u delegaciji turskog velikana se, takođe, nalazila jedna dama, na funkciji finansijskog direktora. Na Apeninima ima dve žene koje rukovode klubovima.
Kako je sarađivati sa muškarcima?
– Mnogo lakše nego sa ženama. U Srbiji nemam koleginice, ali prilikom realizacije transfera sa moskovskim Dinamom, komunicirala sam sa njihovim administrativcem, Ljudmilom.
Dolaze li vam fudbaleri po savete?
– Kako da ne, to se stalno dešava! Komunikacija između rukovodstva i igračkog kadra u OFK Beogradu je na zavidnom nivou. Kad god imaju neke probleme, čak i privatne prirode, eto ih kod mene! Kad se neki vrate sa probi u inostranstvu, znaju da kažu kako je kod nas organizacija čak na većem nivou.
Pogledaj vesti o: Jagodina

Nastavak na Sportski Žurnal...