Izvor: RTS, 07.Maj.2014, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Keltski general - Džok Stejn
Bio je prvi protestantski trener u redovima Seltika i prvi stručnjak koji je sa jednim britanskim klubom osvojio Kup evropskih šampiona. Predvodeći Seltik, bio je i u Novom Sadu, gde su „kelti" igrali protiv Vojvodine. Čovek koji je bio jedan od mentora Aleksu Fergusonu i koji je čitav život posvetio fudbalu, izdahnuo je baš na fudbalskom terenu u toku utakmice. Ovo je priča o velikom Džoku Stejnu.
Kada biste pitali navijača Seltika da izdvoji samo jedno ime, igrača >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ili trenera koji su tokom istorije duže od jednog veka zadužili klub iz Glazgova, svi bi bez razmišljanja rekli Džok Stejn.
Džok Stejn je škotski trener, prvi protestant koji je vodio Seltik, sa kojim je klub 1967. godine osvojio Kup evropskih šampiona. Pored slavnih britanskih klubova, Seltik je bio prvi klub sa Ostrva koji je uzeo titulu evroskog šampiona. U periodu dok je bio na klupi „kelta", Džok Stejn je uzeo devet uzastopnih titula šampiona Škotske (od 1966. do 1974. godine).
Priča o Džoku Stejnu počinje u gradiću Burbonku u Škotskoj, gde je radio u poznatim Lankarširskim rudnicima uglja. Stejn je rođen 1922. godine i nastavio je porodičnu tradiciju rada u rudnicima. Za Stejna fudbal je bio način da pobegne iz rudničkih jama.
U jednom intervjuu Stejn je rekao: „Siđeš dole u jamu, milju ispod zemlje. Ne vidiš ništa. Nemaš ideju ni ko stoji pored tebe. Ipak taj koji stoji pored tebe je najbolji prijatelj kojeg ćeš imati".
Iako je njegov otac protestvovao, Stejn je igrao fudbal prvo za lokalni klub, a zatim, od 1942. godine i za Albion Roverse.
Dok je igrao u Albion Roversima Stejn je nastavio da radi i u rudniku. Upravo ga je rad u rudniku sačuvao od odlaska u rat koji je u to vreme besneo u Evropi. Iako je na snazi bila totalna mobilizacija, rudarsko zanimanje se smatralo vitalnim za Veliku Britaniju, tako da je rad u rudniku bio zamena za odlazak u rat.
Kada je 1950. godine potpisao za velški klub Laneli, Stejn je prvi put postao profesionalni fudbaler i zarađivao je 12 funti nedeljno. Iz kluba koji je upao u finansijske nevolje Stejn je pobegao glavom bez obzira godinu dana kasnije, kada je kuća, koju je dobio od opštine na korišćenje, opljačkana. Na nagovor supruge, koja se tek doselila u Vels, Stejn se vratio u Škotsku.
Kada su ga upitali, šta bi radio na mestu menadžera Lanelija Stejn je odgovorio: „Napustio bih klub i vratio bih se u rudarsku jamu", što samo oslikava sa kakvim se problemima klub susretao.
U decembru 1951. godine Seltik je kupio Stejna za 1.200 funti. Prvobitno je bilo planirano da Stejn igra u rezervnom timu, ali su povrede saigrača otvorile vrata da zaigra u prvoj ekipi. Samo godinu dana kasnije dogurao je do mesta kapitena ekipe. Iako je pre toga bio zamenik kapitena, vođe tima je postao kada je tadašnji kapiten „kelta" Šin Felon slomio ruku.
Ključne godine u karijeri Džoka Stejna su 1953. i 1954. Tada su se dogodile stvari koje će uticati na snažnog Škota da se kasnije oproba u trenerskim vodama. Nakon što je Seltik u sezoni 1952/53. završio na četvrtom mestu, zbog velike baze navijača pozvan je da igra na Koronejšn kupu, gde je savladao ekipe Arsenala, Mančester Junajteda i Hibernijana na svom putu ka trofeju.
Kao nagradu za osvajanje trofeja klub je 1953. godine vodio igrače na utakmicu Engleske i Mađarske. Popularna mađarska „laka konjica" predvođena Puškašem i drugovima ponizila je Englesku na sred Vemblija rezultatom 6:3. Stejn se već tada zainteresovao za samu taktiku, opčinjen igrom Mađara koji su uneli pravu revoluciju u fudbalsku igru.
Još više Stejn je naučio godinu dana kasnije na Svetskom prvenstvu u Švedskoj. Seltik je u sezoni 1953/54. osvojio duplu krunu, što je bila prva titula nakon 12 godina, a klub je častio igrače odlaskom na Mundijal. Stejn je prvo video pukotine i mane u reprezentaciji Škotske, dok je ponovo gledao dominantne Mađare sa do tada neviđenom taktikom. Sve ono što je video koristiće mu kasnije kada bude uplovio u trenerske vode.
Kada su ga jednom prilikom kao igrača upitali koji je njegov najponosniji trenutak u karijeri, Stejn je odgovorio: „Moj naponosniji momenat? Svaki petak ujutru kada pogledam tablu na Seltik parku i vidim svoje ime na spisku igrača za sutrašnju utakmicu".
Igračku karijeru Stejn je završio u januaru 1957. godine zbog povrede zgloba koja ga je pratila nekoliko sezona. U julu iste godine Stejn je preuzeo da trenira omadince Seltika. Jedan deo momaka koje je tada trenirao, deset godina kasnije postaće evropski šampioni. Stejn je još tada imao ambicije da preuzme prvi tim Seltika, ali je kao protestant, u to vreme takav potez uprave „kelta" bio nezamisliv.
Prvi put Džok Stejn je samostalno vodio klub 1960. godine, kada je preuzeo Danfermlajn. Odmah po preuzimanju kluba Danfermlajn se preporodio. Kada je u martu preuzeo ekipu, Danfermlajn je imao tri boda više od klubova koji se nalaze u zoni ispadanja i poslednju pobedu zabeležio je četiri meseca ranije. Nakon dolaska Stejna Danfermlajn je pobedio na šest uzastopnih mečeva. Dovođenjem nekolicine novih igrača, Danfermlajn je 1961. godine uzeo prvi Kup Škotske, kada je u finalu pobedio Seltik sa 2:0.
Džokova magija nastavljena je i narednih godina. Primenivši novu fudbalsku taktiku, detaljne pripreme za utakmicu, Stejn je sa Danfermlajnom u sezoni 1961/62. stigao do četvrtfinala Kupa pobednika kupova. Veliki uspeh Danfermlajn je imao i godinu dana kasnije u Kupu sajamskih gradova (preteča Kupa UEFA).
Naredni korak u Stejnovoj trenerskoj karijeri bila je ekipa Hibernijana, na čiju je klupu seo marta 1964. godine. Klub koji je imao talentovane igrače godinama nije mogao da pređe sredinu tabele. Sa Stejnom na čelu, ekipa je radila intezivnije, više je pažnje obraćano detaljima na treningu. Od talentovanih Peta Kvina i Vilija Hamiltona, koji nisu ispunili očekivanja, napravio je sjajne igrače.
Možda i najprestižniju pobedu u Hibernijanu Stejn je ostvario na prijateljskoj utakmici protiv moćnog madridskog Reala. Tada je pred 32.000 gledalaca Hibernijan savladao „galaktikose" sa 2:0. Taman kada je Hibernijan počeo da izrasta u klub koji će se boriti za titulu, Stejnu se otvorila mogućnost da ostvari svoj san - da sedne na klupu Seltika.
Škotski stručnjak do tada je odbijao ponude mnogih engleskih klubova, Njukasla, Vulverhemptona i drugih i strpljivo je čekao priliku da se vrati na Seltik park. Uprava Seltika mu je prvo ponudila da bude asistent bivšem saigraču Šinu Felonu, što je Stejn odbio. Škot je odbio ponudu i da zajedno sa Felonom vodi ekipu. Taman kada je mislio da od Seltika nema ništa i kada je hteo da prihvati ponudu Vulverhemptona, uprava „kelta" mu je ponudila posao trenera prve ekipe.
Pre odlaska iz Hibernijana Stejn je uradio neke stvari za koje je kasnije priznao da se stidi. Dok je još bio na klupu Hibernijana Stejn je sredio da Seltik potpiše ugovor sa Bertijem Oldom iz Birmingema, dok je dopustio golmanu Hibernijana Roniju Simpsonu da potpiše za „kelte". Ipak, pre odlaska sredio je da ekipu Hibernijana preuzme Bob Šenkli. Sa 62 odsto pobeda, Džok Stejn je i danas, stastički gledano najbolji trener ove ekipe.
U martu 1965. godine Džok Stejn je postao četvrti trener Seltika, u istoriji kluba, prvi protestant koji je seo na klupu ekipe za koju mahom navijaju Irci katolici. Da su rezultati izostali, Stejn se verovatno ne bi dugo zadržavao na klupi ekipe jer su i pored činjnice da je igrao za Seltik, za njega kao protestanta važila druga pravila. U trenutku kada je preuzeo Seltik Stejn je rekao: „Sada je 25 odsto trenera Seltika protestantske vere".
Na svu sreću Stejnova magija je počela da deluje odmah pošto je preuzeo klub. Iste godine Stejn je sa Seltikom uzeo Kup Škotske, prvi nakon 1954. godine. Kao najveće pojačanje klub je doveo napadača Madervela Džoa Mekbrajda koji je bio poslednji deo šampionske slagalice. Seltik je 1966. došao do polufinala Kupa pobednika kupova, gde je eliminisan od strane Liverpula i to nakon što ekipi iz Glazgova nije priznat pogodak.
Iste godine Seltik stiže do finala Kupa Škotske, gde nije uspeo da odbrani trofej. Ipak, „kelti" su uspeli da osvoje titulu nacionalnog šampiona, prvi put nakon 12 godina. Šampionska titula neće napuštati Seltik park narednih devet godina. Vreme pod Džokom Stejnom smatra se zlatnim periodom Seltika.
„Na nama je da ovde na Seltik parku napravimo svoje legende. Ne želimo da živimo u prošlosti, da nas upoređuju sa legendama iz prošlosti. Mi moramo napraviti nove legende", rekao je Stejn nakon osvajanja prvog naslova prvaka Škotske. Tako je i bilo, Stejn je počeo da stvara nove legende u slavnom klubu.
Smatra se da je najveća promena u klubu, koji je pre Stejna imao smao tri trenera, činjenica da je veliki Džok bio zaista glavni. Do tada se uprava mešala u rad trenera što sa Stejnom nije bio slučaj. Druga velika razlika je što je Stejn trenirao zajedno sa igračima, što je takođe bilo neuobičajeno. Stejn je bio trener „koji nosi trenerku", učestvuje u akcijama, lično na terenu demonstrira igračima šta treba da rade. Stejn je voleo ofanzivan fudbal, ohrabrivao je defanzivce da se češće priključuju napadu, zapisivao je kretnje igrača i radio skice.
Bio je veliki motivator, od gubitničke ekipe je pravio tim sa velikim samopouzdanjem. Jedna od zaostavština Stejna je „fen" poznata vaspitna metoda koju je kasnije koristio Aleks Ferguson, kojij e direktan Stejnov naslednik. Džok Stejn se nikada nije libio da pokaže igračima ko je glavni, urlajući im u lice kada je smatrao da je takav tretman neophodan. Mnogi igrači koji su tada trenirali pod Stejnom javno su se zahvaljivali treneru za napredak u karijeri.
Njegova fudbalska filozofija možda najbolje staje u legendarnu rečenicu: „Najbolje mesto za odbranu je protivnički šesnaesterac".
Kada je počela sezona 1966/67. nastala je legenda o „lisabonskim lavovima". Tako je nazvana ekipa Seltika koja je osvojila Kup evropskih šampiona 1967. godine. Ono što danas zvuči neverovatno je činjenica da su svi igrači Seltika rođeni u prečniku manjem od 50 kilometara od stadiona Seltik park (desetorica igrača rođeno je u prečniku manjem od deset kilonetra od Seltik parka). Nije bilo skupih pojačanja, nisu trošene basnoslovne sume novca na plate. Evropski šampioni bili su momci koji su odrasli u blizini stadiona i igrali za klub za koji su voleli.
U prvom kolu Kupa evropskih šampiona Seltik je izbacio ekipu Ciriha. U drugom kolu Seltik je eliminisao Nant sa dve pobede od po 3:1. Na red je došlo četvrtfinale protiv Vojvodine koju je tada predvodio Vujadin Boškov. Novosadski klub koji je prethodno eliminisao austrijsku Admiru i Atletiko iz Madrida jedan je od retkih koji se nadigravao sa škotskim šampionom. Prva utakmica u Novom Sadu odigrana je pred 24.000 gledalaca i završena je pobedom Vojvodine od 1:0. Jedini gol na meču postigao je Milan Stanić.
Minimalna pobeda na žalost nije bila dovoljna da Vojdovina prođe dalje. U revanšu na Seltik parku novosadski klub je izgubio sa 2:0. Pobedonosni gol postigao je Bili Meknil u 90. minutu.
Mnogo lakši posao Seltik je imao u polufinalu gde je savladao Duklu iz Praga. Čitav posao završen je u prvoj utakmici koju je škotski tim dobio sa 3:1, dok u revanšu nije bilo golova.
Na red je došlo i finale protiv favorizovanog Intera koji je u polufinalu eliminisao madridski Real. Kako su novinari opisali, bio je to okršaj fudbalske aristokratije iz Milana i fudbalske periferije izv Glazgova.
Stejn je pre početka održao motivacioni govor igračima gde je između ostalog rekao: „Ako ćete ikada osvojiti naslov evropskog prvaka onda je to danas na ovom mestu. Ali ne želimo samo da pobedimo u finalu, želimo da to da uradimo igrajući dobar fudbal, da nateramo neutralne navijača da im bude drago što smo pobedili i da im bude lepo da se sećaju kako smo to uradili".
U finalu u Lisabonu Inter je rano, već u sedmom minutu, golom Macole iz penala, došao do vođstva od 1:0. Imajući u vidu da je u Italiji, odavno zavladao katanaćo, Inter se branio sa 11 igrača i delovao je neranjivo.
Ipak, napadačka i hrabra igra Seltika se isplatila u 66. minutu kada je Gemel izjednačio rezultat. Pobednički gol za Seltik postigao je Čalmers u 85. minutu. Seltik je tada ušao u istoriju kao prvi klub iz Velike Britanije koji je osvojio Kup evropskih šampiona, generacija igrača koji su se popeli na šampionsklo postolje nazvani su „Lisabonski lavovi", dok je arhitekta uspeha Džok Stejn postao besmrtan.
Zanimljivo je da Seltik nije uspeo da osvoji Interkontinentalni kup 1968. godine, jer su poraženi od argentinskog Rasinga u dvomeču. Obe utakmice su obilovale nasiljem na terenu, gde je i rođeno ogromno rivalstvo južnoameričkih i evropskih klubova. Mnogi navode da je upravo ponašanje igrača Seltika na terenu razlog zašto Džok Stejn nije dobio titulu viteza. U periodu kada su evropski šampioni, zbog brutalne igre, izbegavali mečeve protiv pobednika Kopa Libertadores, Stejn je jedini koji je rekao da bi rado ponovio to iskustvo.
Kao što je rečeno, Seltik je pod Stejnom bio devet puta uzastopni prvak Škotske. Malo je falilo da 1970. godine klub iz Glazgova ponovo ponovo postane šampion Evrope, ali je na finalnom meču na San Siru poražen od Fejnorda.
I pored toga što je klub vodio do uspeha bilo je i teških perioda u Seltiku, doduše ne na terenu koliko na tribinama. Poznato je da „Old firm" derbi sa sobom nosi žestoku mržnju među navijačima, koja prevazilazi fudbal. Katolički Seltik i protestantski Rendžers podelila su Glazgov na dva nepomirljiva dela. Slično je bilo i u drugim okršajima katoličkih i protestantskih timova u Škotskoj. Stejn kao protestant na klupi najvećeg katoličkog kluba na Ostrvu nije bio uvek ravnodušan.
Tako je Stejn 1972. godine na utakmici protiv Stirlinga otišao na tribinu sa najvatrenijim pristalicama Seltika i naredio im da prekinu da pevaju pesme koje na verskoj osnovi vređaju protivnika i slave terorističku organizaciju IRA. Zanimljivo je da je Stejn jedini ko je imao toliko autoriteta da na duži period prekineuvredljivo skandiranje. Kako je sam rekao: „Ne volim da kritikujem Seltikove navijače. Ipak, jedan deo je pevao pesme koje nemaju veze sa fudbalom... Imamo dosta lepih pesama posvećenih Seltiku koje mogu da se pevaju".
Na klupi Seltika Stejn je ostao do 1978. godine, kada je mesto prepustio Biliju Meknilu. Kako je sam rekao: „Seltik možda nije bio moja prva ljubav, ali svakako će biti poslednja". Za 13 godina provedenih u Seltiku, Stejn je uzeo deset titula šampiona Škotske, osvojio je osam nacionalnih kupova i šest liga-kupa, kao i jednu titulu evropskog šampiona.
Nakon kratke avanture u Lidsu, Stejn se posvetio reprezentaciji Škotske. Iako je imao ambiciozne planove da promeni čitavu fudbalsku filozofiju škotske reprezentacije, na žalost, nije imao previše uspeha. Na Svetskom prvenstvu 1982. godine Škotska je eliminisana u grupnoj fazi.
Džok Stejn na žalost nije uspeo da do kraja vodi Škotsku u kvalifikacijama za Mundijal u Meksiku. Na kvalifikacionoj utakmici 1985. godine protiv Velsa, u finišu meča na Ninijan parku u Kardifu, Stejn je doživeo srčani udar i to u trenucima kada je Škotska iz penala postigla gol koji im je davao šanse za plasman na takmičenje. Veliki broj fotoreportera je ispratio trenutak kada Stejna odnose na nosilima. Jedan od doktora je rekao da su mu poslednje reči bile: „Ne brini doktore, sad se mnogo bolje osećam".
Tog 10. septembra 1985. godine fudbal je izgubio jednog od najboljih stručnjaka. Tog dana i pored povoljnog rezultata u Škotskoj nije bilo slavlja, svi su žalili za velikim Džokom Stejnom.
Stejnovim stopama kasnije je nastavio Aleks Ferguson. Popularni ser Aleks bio je asistent Džoku Stejnu na klupi reprezentacije Škotske, dok je sa Aberdinom krčio sebi put ka fudbalskoj slavi. Kasnije će u Mančester Junajtedu primenjivati mnoge stvari koje je učio od Stejna, između ostalog i popularni „fen".
„Nikada nemoj da se zaljubljuješ u igrače jer će te prevariti", jedan je od citata Džoka Stejna koji je voleo da koristi Aleks Ferguson. Veliki ser Aleks, koji je nasledio velikog Džoka Stejna kasnije u karijeri će često citirati svog, kako je rekao, učitelja i prijatelja.
