Izvor: S media, 08.Maj.2011, 00:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Heroji" devedesetih ponovo glavne vesti
Srpsko društvo sporo ide napred i zato se ponavljaju problemi koji su nas mučili u protekle dve decenije, kažu stručnjaci.
Na televiziji je u prvom planu Vojislav Šešelj, na naslovnim stranama novina su akcije „Bljesak" i „Oluja" i velike fotografije kolona izbeglica, naslovi nam govore da Srbi strepe od nasilnika u Hrvatskoj, da se državna preduzeća pljačkaju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i da mafijaši drže fudbalske klubove i igrače, a plakatima se najavljuju gostovanja najvećih zvezda turbo-folka u diskotekama srpskih gradova.
Baš tako izgleda kroki medijske scene u Srbiji u proleće 2011, kojom - kao u dve decenije dugačkom Danu mrmota - dominiraju ličnosti i teme s konca prošlog veka. Da li nam se (bliska i nesrećna) istorija ponavlja, ili nikada nije ni otišla?
Hod u mestu
- Kada neko, kroz koju godinu, bude analizirao naslovne strane novina iz devedesetih godina i ove danas verovatno će se pitati da li je moguće da imamo iste probleme, i da ih rešavamo na isti način - kaže za Pres s Prvoslav Plavšić, predsednik Društva psihologa Srbije. - A radi se o tome da ih, u stvari, i ne rešavamo. Još je Jovan Cvijić govorio da kod nas ljudi misle da je isto „uraditi" i „dogovoriti se". Ispada da ni stotinu godina posle njegovih reči mi i dalje ne radimo ništa, već se samo dogovaramo da ćemo uraditi.
Plavšić primećuje da i novinari, kao i drugi ljudi koji formiraju javno mnjenje snose deo krivice za srpski „hod u mestu" koji poprima razmere epidemije. Jer uvek je lakše osloniti se na proverene sagovornike, na ljude koje već poznajete, i za koje unapred znate šta će vam reći. To, reći će on, važi i za dodelu nagrada i druge, modernim rečnikom kazano, „ivente", koji „promovišu" uglavnom već dovoljno poznate, pa i potrošene javne ličnosti.
Šešelj u Srbiji – pozorište u kući!
Hag: Hrvatskoj suze, Srbiji nada
Srđa Trifković: Turska ponovo pije balkansku krv!
Sociolog Srećko Mihailović smatra da je Srbija društvo koje se sporo kreće napred i da se to najlakše vidi u medijima.
- Mnoge stranke nisu promenile ni lidere iz devedesetih godina, pa smo, hteli ne hteli, primorani da viđamo jedne iste ljude na naslovnim stranama - kaže Mihailović. - Koliko ne odmičemo, pokazaće vam i odgovor običnog čoveka na pitanje da li danas živi bolje nego pre dvadeset godina. Retki su oni koji će vam reći da je mnogo bolje. Ne bih, naravno, vraćanje u prošlost nazvao nikakvom nostalgijom, ali to jeste činjenica.
Istrošeni ljudi
Osim istih „faca", Srbe ovih dana more i isti strahovi. Cene divljaju, vozovi kasne, mladi se hvataju (zelene) granice, građani strepe da li će nam Evropa ponovo uvesti vize i tako nas osuditi na ponižavajuće redove. Sve nekako i suviše podseća na devedesete.
- Veliki je problem ako shvatimo da je zaista realnost da nam se ponavljaju i stalno događaju isti ljudi i isti problemi, posebno ako su i ti ljudi i te teme odavno istrošeni - upozorava Prvoslav Plavšić. - Ima tu i nečega što je u vezi s našim mentalitetom: možda smo mislili da će sve ono što nas je nerviralo i što nas je tištilo proći samo od sebe. Jednostavno, previše smo inertni. Pođite od svakog pojedinca - šta ljudi čine da bi im bilo bolje. Deo krivice mora da snosi i politička elita, jer je na njoj da otvori nove priče i nove teme.
(P r e s s)
