Izvor: Blic, 29.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fudbaleri kao pevači
Na celom svetu ne postoji fudbalski fan koji ne zna reči najpoznatije sportske himne i niko ne ostaje ravnodušan kada čuje zvuk sa liverpulskog „Enfilda" i čuvenu „You’ll Never Walk Alone". Međutim, nisu samo navijači ti koji vole da pevaju. Mikrofon u ruke često hvataju i fudbaleri. Dok su neki od njih završili na listama najgorih muzičkih numera, drugi pokušavaju da naprave ozbiljnu karijeru, a poslednji u nizu je Marko Đurovski, sin slavnog fudbalera Partizana i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Crvene zvezde Milka Đurovskog...
Marko se dugo bavio fudbalom, a nedavno je sve iznenadio kada je izdao muzički album „Jedna strana moje knjige" za „Siti rekords".
- Napustio sam fudbal pre četiri godine jer sam imao problema sa srcem, a jasno je da je veoma teško tada krenuti dalje. Razmišljao sam šta ću sa sobom jer je fudbal bio moj život. Upisao sam fakultet i sada imam još osam ispita do kraja. Muzika je hobi i u moj život ušla je slučajno, i to pre deset godina, dok sam još bio fudbaler. Međutim, ništa ne radim polovično, tako da i u muzici dajem svoj maksimum. Ovo je prvi put da u Srbiji neko promoviše pravu r’n’b muziku i trudim se da to što bolje približim ljudima, a prva pesma, kao i ostatak albuma, inspirisana je mojom bivšom devojkom Jovanom, koja je tako postala moja muza - kaže Marko Đurovski i dodaje da neće napraviti remiks tatine pesme „Nama je najbolje", koju je Milko snimio sa Lepom Brenom.
- Da, imao je on te neke ispade. Tražio je da mu pravim remiks za tu pesmu, sada bi i on opet da peva jer mu je to neostvarena želja, a ja je ostvarujem. Inače, tata mi nije verovao da ću snimiti album. Tek kada je sve bilo gotovo i kada je čuo pesme, oduševio se, jer ranije nije poznavao tu moju stranu - kroz smeh priča Marko.
Markov mlađi brat Mario Đurovski trenutno igra fudbal u novosadskoj Vojvodini, a kako smo saznali, među njegovim saigračima vlada pomama za Markovim diskovima, kojih mlađi brat izgleda nema dovoljno za sve zainteresovane.
- Da, istina je, svima se dopada. Drago mi je što su i stariji ljudi oduševljeni, a ne samo mladi. Spot za pesmu „Reci mi šta osećaš" je počeo da se emituje tek pre tri dana, a nadam se da će se uskoro puštati i na MTV. Iako sam ja više producent nego izvođač i mislio sam da sve ostane na ovom albumu, verovatno posle svega ipak neće biti tako - objašnjava za „Blic" Marko Đurovski.
Mnogi domaći fudbaleri imali su i muzičke epizode. Izlet u pevačke vode koji se najviše pamti svakako je onaj koji je imao fudbaler Fenerbahčea Mateja Kežman, koji je 1999. godine snimio duetsku pesmu „Mornari" sa Zoranom Pavić. Zorana, kao najpoznatija navijačica Partizana, u svet muzike uvela je i golmana Đorđa Pantića, koji je sa njom pevao himnu „Crno-bela ruža". Siniša Mihajlović pred meč Interkontinentalnog kupa 1992. godine snimio „Delije u Tokio krenule" sa Slađanom Ristić. Osim Keže, Đorđa i Mihe, da umeju još nešto osim šutiranja lopte pokazali su i Dragoslav Šekularac, Mustafa Hasanagić, Darko Pančev, Savo Milošević, kao i nekadašnji golman Petar Radi Radenković, koji je imao hit „Kada sam Radi, ja sam kralj".
Zvezde sa mikrofonom
Nisu samo naši fudbaleri želeli da postanu i muzičke zvezde. Najpoznatiji (ali i najgori) izlet imali su nekadašnji engleski reprezentativci Glen Hodl i Kris Vodl, čija je pesma „Diamond lights" 1987. dospela i do 12. mesta na top-listama, ali se takođe nalazi i na drugom mestu liste najgorih dueta ikada. Takođe, pevali su i Rud Gulit, Franc Bekenbauer, Pele, Gerd Miler, Kevin Kigan, Pol Mekgregor, Endi Kol, Morten Pedersen..., a poslednji u nizu našli su se i saigrači iz Čelsija Didije Drogba i Mikael Esijen, koji se pesmom „Koža" bore protiv rasizma.
Erik Kantona snima film o navijačima
Poznati britanski režiser Ken Louč idućeg meseca počinje snimanje svog novog filma o fudbalskim navijačima, a koproducent će biti bivši fudbaler Mančester junajteda, Francuz Erik Kantona. Po saznanjima britanskog „Sandej tajmsa", snimanje počinje u maju u Mančesteru i baviće se opsesivnim fudbalskim fanovima, ali ne i biografijom Erika Kantone, kako se do sada spekulisalo u britanskoj štampi. Louč, koji je 2006. osvojio „Zlatnu palmu" u Kanu za svoj film „The Wind That Shakes The Barley", uglavnom se u dosadašnjoj karijeri bavio socijalnim temama sa vrlo realističnim pristupom. Kako piše „Sandej tajms", Kantona je sam došao na ideju za ovaj film i zatim je predložio Louču, koji je predlog rado prihvatio. Louč, koji inače navija za nižerangirani Bat Siti, viđen je u društvu Kantone nekoliko puta ove sezone na utakmicama Mančester junajteda na „Old Trafordu". Pred kraj karijere Kantona je bio umešan u incident sa jednim navijačem Kristal Palasa, kada je navijača udario nogom u glavu, nakon što je iz igre izbačen zbog prekršaja. Poznati fudbaler okačio je kopačke o klin 1997. i od tada pokušava da izgradi glumačku i rediteljsku karijeru. Filmovi koji su se do sada bavili fudbalom i fudbalskim navijačima nisu imali značajniji uspeh, a među poznatijim naslovima su „Bend it like Beckham", sa Kirom Najtli i „Fever Pitch", koji je rađen po romanu Nika Hornbija.
M. M.
