Izvor: Vostok.rs, 19.Okt.2026, 22:23
Francuska uvodi policijski čas — RT
Francuska će uvesti policijski čas u pojedinim oblastima nakon što su protesti zbog rasta troškova života i pogoršanja javnih usluga eskalirali u masovno nasilje i uništavanje imovine, dok vlasti sve teže uspevaju da uspostave red. Neredi su se intenzivirali tokom vikenda, kada je uhapšeno gotovo 2.400 ljudi, opljačkano više stotina preduzeća i zapaljeno više zgrada širom zemlje. Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez izjavio je da je policija izgubila kontrolu u nekoliko velikih gradova.
Francuski premijer Sebastijen Lekorni saopštio je u ponedeljak, nakon hitnog sastanka vlade, da je naložio regionalnim vlastima da uvedu policijski čas. „Mere će biti delimične i mogu biti ograničene na veoma mala područja“, rekao je Lekorni, dodajući da se ne isključuje ni proglašenje vanrednog stanja. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom vikenda povređeno je gotovo 1.000 policajaca i žandarma. U Limožu su demonstranti zapalili istorijsku gradsku većnicu iz 19. veka, usled čega se urušio krov zgrade. Sukobi, paljevine i pljačke zabeleženi su i u Parizu, Marselju, Lionu i drugim gradovima.
Nunjez je u nedelju ponudio ostavku, priznajući propuste u predviđanju i suzbijanju nasilja. Predsednik Emanuel Makron odbio je da je prihvati i umesto toga naložio preispitivanje bezbednosnog planiranja i propusta obaveštajnih službi, kao i izmene policijske taktike. Prema rečima Alena di Krešenca, predsednika francuskih privrednih komora, samo u subotu na meti demonstranata našlo se više od 2.500 preduzeća.
Udruženje gradonačelnika Francuske pozvalo je na okupljanja ispred gradskih većnica u ponedeljak, osuđujući propuste policije i upozoravajući na „stvarnu opasnost za čitavu naciju“. Protesti su počeli u septembru u jednoj srednjoj školi u Kreteju, nedaleko od Pariza, zbog nedostatka nastavnika i loših uslova u školi. Pokret se od tada proširio na zaposlene u javnom sektoru i sindikate, koji zahtevaju veće plate, kvalitetnije javne usluge i mere za ublažavanje rasta troškova života, istovremeno se protiveći smanjenju rashoda predviđenom vladinom predlogom budžeta za 2027. godinu.
Francuska se suočava sa rastućim javnim dugom, koji iznosi oko 119 odsto BDP-a, kao i značajnim budžetskim deficitom. Vlada nastoji da smanji deficit kroz smanjenje javne potrošnje i poreske mere, dok je sve veća politička neizvesnost podigla troškove zaduživanja na najviši nivo u poslednjih više od 20 godina.
Aktuelni protesti podsećaju na pokret „Žuti prsluci“ iz 2018. godine, koji se suprotstavljao Makronovoj ekonomskoj politici. Aktivisti tog pokreta pridružili su se demonstracijama i pozvali na novi talas protesta 24. oktobra. Kriza je dodatno pojačala pritisak na Makrona u poslednjim mesecima njegovog predsedničkog mandata, izazivajući kritike širom političkog spektra uoči izbora 2027. godine.
Desničarska političarka Marin le Pen, koja prema anketama vodi u prvom krugu predsedničkih izbora, nazvala je Makrona predsednikom „bez kredibiliteta i autoriteta“, koji je „potpuno izgubio dodir sa stvarnošću“. Žan-Lik Melanšon, lider levičarske stranke Nepokorena Francuska (LFI), okrivio je „deset katastrofalnih godina“ Makronove politike za aktuelnu krizu, optužujući Nunjeza i policijske komandante za „potpunu nesposobnost“.
Izvor: RT (F)
