Izvor: Sportski Žurnal, 25.Mar.2011, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FUDBAL: Japanci sa srpskim šmekom
Kagava je blistao u Dortmundu, Honda u moskovskom CSKA, Učida u Šalkeu, Okazaki u Štutgartu, Nagatomo je počeo da se probija u Interu... Japanaca je sve više u evropskom fudbalu. A tek će ih biti, sudeći po rečima Žurnalovih gostiju, klinaca škole fudbala iz Šizuoke, koja u imenu ima srpsku reč.
Šigino Isobe, trener i vlasnik „Lopte“ objašnjava:
– Gospodin Takaši Cukada, veliki ljubitelj Srbije koji je i studirao u Beogradu, radio je samnom i u drugoj školi Kjus (Kju na japanskom znači nešto okruglo), a onda me je nagovorio da promenimo ime u Lopta. Svidelo mi se jer reč ima dvostruko značenje, kao poštovanje prema lopti i okruglo kao svet.
Škola Lopta postoji deset godina, iznedrila je na primer dvojicu golmana Eidžija Kavašima (prešao u belgijski Lirs) i Tecua Sugijamu sad u Kašimi. Ali to je tek početak zadovoljno ističe Isobe, koji svake godine dovodi decu u Evropu. Posle Ukrajine, Turske, Hrvatske na red je stigla i Srbija. Generacija rođena 1996. došla je u Beograd, da se oproba u duelima sa našim klincima...
– Drugi put sam u Beogradu, bio sam u novembru kako bih utvrdio detalje boravka mojih učenika. Imao sam pogrešan utisak da su ljudi u Srbiji nervozni kao rvači, ali sam video mnogo topline i dobrote u očima ovdašnjeg naroda. Malo je nedostajalo da zaplačem kad sam čuo da skupljate novac za Japan, iako znam da ne stojite baš dobro finansijski – emotivno je govorio prilikom gostovanju „Žurnalu“ Šigino Isobe.
Dečaci, kapiten Hikaro Jamamoto, Šota Ozava, Jomo Materada i Hiroki Otaka nisu ni morali ništa ni da kažu. Osmeh je govorio sve.
– Super nam je u Beogradu. Idemo posle da vidimo Knez Mihailovu ulicu, čuli smo da je tamo lepo... Mogli smo da postignemo gol protiv Partizana, malo su bolji od nas – u glas su izgovorila četvorica malih fudbalera.
Najviši među njima, napadač Šota Ozava, javio se ubrzo:
– Ja bih šutirao da nam je sudija virao penal, a mogao je...
Za Piksija Stojković su naravno svi čuli i sa ushićenjem govore o njegovim majstorijama. Znaju ga kao trenera, ali videli su na internet snimcima, kako je virtuoz iz Niša driblao Japance kad su bili u pelenama.
– Znamo mi još igrača iz Srbije. Vidić, Stanković...
Voleli bi jednog dana da igraju u Evropi Španiji, Italiji i Srbiji. Samo je najmanji među njima Jomo Materada ravnodušan, govori kao da je pročitao nekoliko filozofskih dela. Nasmejao se kad je čuo da nama njegovo prezime liči na Materaci...
– Nije bitno gde igraš, nego je važno da se baviš fudbalom – rekao je Materada, raširio osmeh i mahnuo cvećem koje je namenio kao poklon „Sportskom žurnalu“.
Najozbiljniji je kapiten Hikako Jamamoto, zna da je Takajuki Suzuki nekada igrao u Crvenoj zvezdi. Najavljuje da jedva čeka da vidi Marakanu, čuveni muzej i klupski šop Zvezde i da će kupiti brdo suvenira, najviše priveske i dresove.
– Voleo bih jednog dana da igram u Srbiji, fudbal u Evropi je na višem nivou nego kod nas u Japanu.
– Šteta što ti nećeš imati priliku da dođeš opet – reče Isobe. - Nameravam i novu generaciju sledeće godine da dovedem u Srbiju. Verujem da će nas opet prihvatiti vaši divni ljudi, kao što su sad naši domaćini iz borčanskog BSK. Kao Japanci osećamo se pomalo neprijatno, jer ne možemo da im uzvratimo.
Možete gospodine Isobe ako Hikaro Jamamoto, Šota Ozava, Jomo Materada i Hiroki Otaka, krenu stopama Kagave, Honde, Učide, Okazakija, Nagatoma.
Pogledaj vesti o: Fudbal, Honda, Moskva
Nastavak na Sportski Žurnal...
