Izvor: RTS, 30.Maj.2011, 17:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evo zašto Platini nije u pravu
Predsednik Uefe Mišel Platini uveren je da savremenom fudbalu nije potrebna moderna tehnologija kojom bi se izbegle greške sudija. Ovo su samo neki od najdrastičnijih primera sudijskih grešaka koje pokazuju da je uvođenje tehnologije u ovaj sport itekako neophodno.
Od najvažnije sporedne stvari na svetu fudbal je već sada, kod većine zaljubljenika postao najvažnija stvar. Igra koja je nastala u drugoj polovini >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << devetnaestog veka puno se promenila do danas. Od zabave za sirotinju, fudbal je prerastao vrhunski biznis u kojem se obrće ogroman novac.
Iako je ovaj sport napredovao na skoro svim poljima, jedno pravilo je ostalo nepromenjeno, sudijska je uvek poslednja. To ne bi bio problem da su delioci pravde bezgrešni. Ipak, u vremenu kada se igra "atomski fudbal" i gde nekad i milimetri znaju da naprave razliku između pobednika i poraženog, sudijske greške su sve češće, a njihove posledice sve veće.
Fifa i Uefa i dalje uveravaju navijače i igrače da fudbalu ne treba tehnologija, ali neke neverovatne sudijske greške govore suprotno.
Da je mogao da odluku donese posle pregledanog snimka, sudija na meču kolumbijske lige između Atletiko juniora i Amerike verovatno nikada ne bi dosudio ovaj penal napadaču Emersonu Piohu Akunji. Ovaj igrač Atletika je u toku jedne akcije kao pokošen pao u šesnaestercu protivnika. Ovo ne bi bio problem da u prečniku od dva metra oko njega nije bilo ni jednog fudbalera. Ipak, "iskusnom" sudijskom oku to je promaklo, tako da je ovo bio prekršaj za najstrožu kaznu.
Ako neko misli da se kardinalne greške dešavaju samo u zemljama koje su fudbalska periferija, neka ne zaboravi neverovatne gluoposti koje su viđene na najvećoj svetskoj smotri fudbala. Tako je na Mundijalu u Nemačkoj 2006. godine, iskusni engleski sudija Grejem Pol, na meču između Australije i Hrvatske, igrača "kockastih" Josipa Šimunića isključio tek posle trećeg žutog kartona.
Kada je u pitanju tehnologija za gol liniju, Fifa se i dalje premišlja i testira mnoge sisteme koje planira da eventualno uvede jednog dana. Iz Svetke fudbalske organizacije govore da treba vremena da vide kako će sistem da radi. Teško je poverovati da u 21. veku jednoj organizaciji treba toliko vremena da testira nešto što se recimo na hokejaškim mečevima u Americi koristi već decenijama, ali izgleda da do Sepa Blatera nisu stigle ove informacije.
Još bolji je odgovor predsednika Uefe Mišela Platinija, koji smatra da je tako nešto suvišno u fudbalu. To bi možda i bilo tačno da nismo svedoci toliko spornih situacija gde je lopta prešla gol liniju, a da sudija nije svirao pogodak.
Kada bi pitali nekog navijača Totenhema kada misli da je njegov klub drastično oštećen od strane sudija, verovatno bi bez razmišljanja odgovorio da je to na meču odigranom na Old trafordu protiv Mančester Junajteda 2005. godine. Tada je u finišu meča, posle jednog šuta sa polovione ka golu Junajteda, golman te ekipe Roj Kerol ispustio loptu, koja je minimum metar prešla gol liniju. Kerol se bacio, izbio loptu iz mreže, a glavni sudija Mark Klatenberg i njegov pomoćnik Rej Luis, procenili su da to ipak nije bio gol. Meč se završio rezultatom 0:0, a da je kojim slučajem pogodak priznat, to bi tada bila prva pobeda Totenhema na Old trafordu.
Ako ovome dodamo i famozan gol Frenka Lamparda protiv Nemačke na nedavno završenom Mundijalu, koji, iako je lopta bila pola metra iza gol linije, nije priznat, jasno je da je potrebno što hitnije uvođenje neke vrste tehnologije u presuđivanju.
Doduše često se desi da nisu problem samo lopte koje su prešle gol liniju, već i golovi koji su dosuđeni a da lopta nije bila ni blizu mreže. Tako nešto je doživela ekipa Votforda, koja je na meču protiv Redinga primila pogodak, a da toga nije bila ni svesna. Sve se odigralo posle kornera Redinga, posle kojeg je usledilo nekoliko udaraca na gol, koji su blokirani i odbranjeni od strane odbrane i golmana Votforda. Onda je na scenu stupio linijski sudija Najdžel Banister, koji je jedini bio uveren da je lopta zatresla mrežu. Što je najgore u to je uverio i glavnog sudiju koji je pokazao ka centru, ostavivši igrače obe ekipe i navijače u neverici.
Isto tako u neverici su bili i fudbaleri brazilskog kluba Atletiko Sorokabe, kada je sudija priznao gol koji je postigao momak koji skuplja lopte. Na meču protiv Santakruzensea, Atletiko je imao gol prednosti. Onda je posle jedne akcije Santakruzensea lopta otišla u gol aut. Čuvar mreže Atletika čekao je da dobije loptu, ali je momak koji je zadužen za skupljanje, ušao na teren i u šali postigao pogodak. Golman je izvadio loptu iz mreže i spremao se da nastavi meč, kada je video da je sudija pokazao na cetar. Delilac pravde na toj utakmici je žestoko kažnjen, ali konačan rezultat je ostao 1:1.
Verovatno bi bilo malo cela knjiga da se napiše o svim (ne)namernim sudijskim greškama koje su često odlučivale mečeve. Ako se smejemo kada se to dogodi u nekim manje bitnim ligama, svi se zaprepaste kada tako nešto vide u takmičenjima poput Lige šampiona, Prvenstva Evrope ili Mundijala.
Još su sveže rane Ircima koji su eliminisani posle Anrijevog igranja rukom, Englezi i dalje pamte poništen pogodak Lamparda protiv Nemaca, Argentinci i dalje slave "božju ruku" Maradone, a Fifa i Uefa i dalje smatraju da je deljenje pravde na fudbalskim utakmicama i dalje sigurno u rukama sudija.
