Izvor: Press, 24.Okt.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dudu sam učio da igra basket
Odrastao u siromaštvu, bio odličan đak, igrao fudbal, bio kapiten košarkaša Radničkog sa Crvenog krsta kad je i kupio prve čarape na romboide. Kaže da nije bio mangup, ali jeste boem, i da su sve kafane u Beogradu bile njegove
Ministar infrastrukture i visoki funkcioner SPS-a Milutin Mrkonjić sigurno je najživopisniji član Vlade Srbije. Sa čitavom Srbijom i međunarodnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << zajednicom je „drug" i na „ti", kabinet mu je pun ordenja, poklona i slika, od doba Tita do Borisa Tadića, a za svoje kolege u Vladi kaže da su „prešli manje mostova nego što ih je on izgradio".
Popularni Mrka priča nam kako je odrastao kao partizansko dete u obnovi zemlje posle rata, kako je kao uspešan košarkaš bio kapiten našem selektoru Dušanu Dudi Ivkoviću i kako se, kao mangup sa Čubure, provodio u beogradskim kafanama.
- Mi Mrkonjići smo poreklom sa Banije, ali su moji roditelji, otac Petar i majka Marija, koji su bili državni službenici, imali kuću u samom centru Beograda, u ulici Prote Mateje. Stotinak metara od zgrade u kojoj je sada Demokratska stranka. Tu su živeli dok nije počeo rat. E, onda je otac otišao u partizane, a majka se, sa mnom i mojom sestrom Nadom, sklonila u neku kuću u Marinkovoj bari. Tada je to bila debela periferija Beograda. Ja sam se rodio 1942. godine u kući, a sestra Nada je dve godine starija. Rat ne pamtim, ali kažu da je bilo strašno, da su nam kuće bile porušene, da nisu znali da li će se sa fronta vratiti najbliži. Posle rata smo se vratili u centar grada - priča Mrkonjić.
Prva knjiga „Kapital"
Rat ne pamti, ali priznaje da se i te kako seća siromaštva, ali i obnove zemlje koja je krenula posle oslobođenja.
- Prvu knjigu koju mi je otac dao u ruke bio je „Kapital" od Karla Marksa, a u školi sam bio odličan đak. Posle rata siromašno se živelo, sećam se da sam pravi puter probao tek negde u osmom razredu! A nemate pojma kako sam bio srećan kad smo sa košarkašima počeli da putujemo i kada sam kupio prve čarape na kocke, odnosno na romboide. To je bio hit! Posle rata otac je napredovao, bio direktor firmi, vodio je rudnike i putovao po svetu - priseća se Mrkonjić.
Kao i svi mangupi i dobri đaci sa Crvenog krsta, Mrkonjić je išao u Treću mušku, pa u Četrnaestu gimnaziju. Slobodno vreme je provodio igrajući fudbal po ulicama, a košarku je trenirao u Radničkom sa Crvenog krsta.
- Bio sam uspešan košarkaš dok se nisam povredio. Trener mi je bio Ranko Žeravica, a bio sam kapiten tima u kome je igrao aktuelni selektor Duda Ivković. Slobodno napišite da sam bio bolji od Dude „Glavonje". Na prvu turneju u Italiju smo otišli 1960. godine, pobedili na nekoliko utakmica i mnogo se lepo proveli - kaže Mrkonjić.
Slike iz privatne arhive govore da je Mrkonjić bio crn, zgodan i markantan vračarski mangup, a njegovi prijatelji tvrde da su ga devojke poredile sa Gregorijem Pekom.
- Više smo mi jurili za loptom nego za ženama... Ali su nas volele. Mi, momci iz moje generacije, počeli smo da vodimo ljubav tek posle 20. godine. Najveći švaler iz našeg društva je bio Bata Đorđević, otac košarkaša Saše Đorđevića. Živi smo svedoci da je tako - navodi popularni Mrka.
Sve su kafane moje
Građevinski fakultet uspešno je završio i diplomirao na odseku za puteve, aerodrome i železnice.
- Najviše sam voleo stručne predmete. Posle fakulteta vojsku sam služio u Pirotu i bio vezista. A ceo život sam proveo radeći i gradeći. Proputovao sam svet, bio po Libiji, Kuvajtu, celom svetu... Posle fakulteta sam se zaposlio u „Železnicama" i tamo ostao sve do 2000. Bio sam direktor CIP-a, a knjige mogu da se pišu o tome šta sam sve izgradio i projektovao. I sve to pre roka - ponosan je Mrkonjić.
Priznaje i da je „životnu školu" od rane mladosti usavršavao po beogradskim kafanama.
- Nikada nisam bio magup, švaler, ali jesam boem. Uh! Gde god poterate od Slavije do Bulevara, mogli ste tamo da me nađete. Tu bekrijašku crtu sam nasledio od oca. „Mala Slavija", „Velika Slavija", „Trandafilovići", „Lovac"... Kasnije i „Orač"... Ma, sve kafane su bile moje. Na uglu Njegoševe i Borisa Kidriča, a ko zna kako sada zovu tu ulicu, bila je čuvena kafana „Vardar". E, tu sam jeo prve ćevape u životu i nigde nikada bolje nisam probao - kaže Mrkonjić.
Tako je i danas. Mrkonjić priznaje i da sve svoje slobodno vreme provodi po kafanama.
- Svaki dan sam po kafanama, sa prijateljima, saradnicima. Volim dobru muziku. Evo, odlučili smo da idemo i na koncert Ace Lukasa - kaže Mrka.
Oženjen je advokaticom Draganom, ali zbog prirode posla i boemskog načina života retko svraća kući. Decu nema.
- Moja deca su moji projekti! Za vreme mog upravljanja CIP-om, država je dobila 600 mladih inženjera, najboljih koje je ova država imala. Sve su to moja deca. Bilo je mnogo teških trenutaka posle ratova, ali verujte mi da nikada svoj život ne bih menjao. I kada bih opet mogao, na isti način bih ga proživeo - zaključuje Milutin Mrkonjić.
