Izvor: Sportski Žurnal, 23.Mar.2011, 02:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bosman: Bez mene Runi ne bi imao 200.000 nedeljno

Žan-Mark Bosman je čovek koji je promenio fudbalsku istoriju, ali kao i većina „junaka svog doba“, nije kasnije uspeo da se snađe, pa je u njegovom životu počeo period druženja sa alkoholnim isparenjima i anti-depresivima.

Belgijski fudbaler, po kome je nazvano pravilo da igrači po isteku ugovora slobodno mogu da biraju gde će i za koga da igraju (do tada je to moglo, ali uz dozvolu kluba i određenu novčanu nadoknadu) danas ima 46 godina i kaže:
– Da nije bilo mene, Runi ne bi nikad zarađivao 200 hiljada funti nedeljno! A ono što sam ja zaradio za čitavu karijeru je njegova jednodnevna plata! – kaže Bosman, a još kad bi znao da je as Mančestera od plata i sponzorskih ugovora, prošle godine zaradio 20,7 miliona funti, pao bi u nesvest.
Bomsanov košmar je počeo kad je krajem 1988, poželeo da iz Standarda iz Liježa pređe u francuski Denkerk. Dotadašnji klub mu je pre toga ponudio novi ugovor, ali manju platu, pa pošto ih je odbio, Belgijanci su zacepili obeštećenje (sad oko 600 hiljada evra), što mali klub iz Francuske nije mogao da plati... Sve se završilo na sudu, a 1995. postalo je istorija.
Epilog je i da je Bosman godinama živeo od socijalne pomoći kod roditelja u adaptiranoj garaži i neprekidno pio. Da ga je ostavila žena i odvela mu decu, da mu je labrador Fridom bio jedini prijatelj (na žalost, nedavno je uginuo). Sada ima fabriku za proizvodnju majica i lečeni je alkoholičar, ali i dalje prima socijalnu pomoć od 650 evra, plus 180 za grejanje. Mnoge njegove kolege su se obogatili kao Krezovi, tako što zvezdama kojima ističe ugovor klubovi ne bi ponudili (ili nisu mogli da ponude) dovoljno love, pa bi ih moćniji doveli bez obeštećenja, ali uz basnoslovnu platu. Oni koji bi trebalo da mu dignu spomenik, između ostalih, su Edgar Davids, Stiv Mekmanaman, Esteban Kambijaso, Havijer Saviola, Mihael Balak, Sol Kembel, Džo Kol... Jedan od poslednjih primera je Vejn Runi, koji je zbog Bosmanovog pravila nedavno priterao gazde Mančester Junajteda uza zid i produžio ugovor...
– Istina je, pobedio sam na sudu, ali sam to teško platio, a plaćam i dan-danas! Ipak, ne mogu da budem nezahvalan.
Pored borbe za golu egzistenciju, kaže da ga brine i razmišljanje čelnika FIFE o uvođenju pravila 6+5 (šest domaćih + pet stranaca na terenu) jer će to potkopati njegovu pobedu na sudu i sve ono za šta se izborio.
– Nikada nisam bio ljubomoran što veliki broj igrača mnogo zarađuje, to je mnogo bolje nego da budu robovi klubova. Mogu samo da žalim što sam nisam imao uspešniju karijeru.

Nastavak na Sportski Žurnal...