Izvor: Objava, 23.Apr.2020, 14:35

ВИЛИЈАМ ШЕКСПИР

Глумац, песник и драматичар Вилијам Шекспир рођен је 23. априла 1564. у Стратфорду на реци Ејвон у Ворикширу. Био је син Џона Шекспира, богатог рукавичара родом из Снитерфилда, и Мери Арден, ћерке угледног земљопоседника. Био је треће од осморо деце и најстарији преживели син.

Шекспир је похађао основну школу у Стратфорду, која је била бесплатна и на око пола миље од куће. Ту је добио солидно образовање из латинске граматике и литературе од наставника школованих у Оксфорду. Прве представе које је гледао изводили су путујући глумци. Кад је напунио 18 година, Шекспир се оженио Аном Хатавеј, ћерком обласног фармера, која је била осам година старија од њега. Дозвола за венчање је издата 27. новембра 1582. Два суседа Хатавеја су гарантовала да није било разлога који би могли да онемогуће то венчање које се одржало на брзину јер је вустерски званичник дозволио да се брачни завети прочитају само једном уместо три пута, како је то тад био обичај. Разлог је била Анина трудноћа, а шест месеци касније добили су ћерку Сузану. Близанце, Хамнета и Џудит, добили су две године касније. Хамнет је умро кад је имао 11 година.

Шекспир је 1586. морао да побегне из Стратфорда за Лондон јер су га ухватили у крађи дивљачи на поседу сер Томаса Лусиа у околини града.

Шекспир је у Лондону почео да пише. Након што је неколико његових позоришних комада било на сцени, постао је довољно познат у Лондону да би га 1592. године у новинама напао други драматичар Роберт Грин.

Од 1594. Шекспирови позоришни комади су се приказивали само у извођењу "Људи лорда Чемберлена", глумачке дружине чији су власници били неколико глумаца међу којима је био и Шекспир, која је ускоро постала водећа глумачка дружина у Лондону. Осим у позоришту, ова дружина изводила је представе и на двору краљице Елизабете I. Након краљичине смрти 1603. године, дружину ће под заштиту узети сам краљ Џејмс I, а сама дружина је онда променила име у "Краљевско друштво".

Године 1599. неколико глумаца из дружине подигли су своје сопствено позориште на јужној обали Темзе и назвали га "Глоб". Године 1608. иста група глумаца је купила прво затворено позориште, "Блекфрајерз", које се налазило у центру града, недалеко од Катедрале св. Павла. Шекспир је финансијски добро пролазио са овом дружином, па је 1597. године могао себи да приушти куповину лепе и по величини друге куће у Стратфорду, а 1605. је уложио новац у парохију у Стратфорду.

Неки од Шекспирових позоришних комада били су објављени у издањима из 1594, а до 1598. његово име почело је да се појављује на насловним странама и било је оно што је привлачило публику. Шекспир је наставио да глуми у својим и туђим позоришним комадима и након постигнутог успеха као драматичар. Године 1605. престао је да се бави глумом.

Шекспир је током своје позоришне каријере живео између Лондона и Стратфорда. Године 1596. живео је у парохији св. Хелене, Бишопсгејту, северно од Темзе. Касније се преселио у Саутварк. Године 1604.
опет се преселио северно од реке, у зону Катедрале св. Павла где је било много лепих кућа. Тамо је изнајмљивао собу од Кристофера Монтжоја, који је правио перике и другу опрему.

Неколико година пре своје смрти Шекспир се повукао у Стратфорд, али повлачење од било каквог рада у то доба је била права реткост и Шекспир је наставио да и даље одлази повремено у Лондон. Године 1612. позван је на суд у својству сведока у процесу бракоразводне парнице Монтжојеве кћерке Мери. У марту 1613. купио је кућу у парохији Блекфрајерз, а од новембра 1614. био је у Лондону неколико недеља са својим зетом, Џоном Холом.

Умро је 23. априла 1616. у Стратфорду. За собом је оставио своју жену и две кћерке. Сузана се удала за доктора Џона Хола 1607. године, а Џудит за Томаса Кинија, винара, два месеца пре него што је Шекспир умро.

У свом тестаменту Шекспир је оставио велики део свог имања својој старијој ћерки Сузани уз услов да га она пренесе на свог прворођеног сина. Кинијеви су имали троје деце и све троје је умрло. Холови су имали једну кћерку Елизабет, која се удала два пута, али је умрла без деце 1670. године, чиме се директна линија Шекспирова угасила. Шекспиров тестамент скоро да и не помиње његову жену Ану, која је имала право на трећину наследства.

Два дана након што је умро, сахрањен је у Цркви cв. Тројства у којој је и крштен. Неколико година касније подигнут му је споменик на северном зиду. На посветној плочи се пореди са Нестором, Вергилијем и Сократом.

Од 1590. писао је углавном комедије под утицајем римских и италијанских узора и историјске комаде базиране на народној традицији. Други период је почео 1595. са трагедијом "Ромео и Јулија" и завршио се 1599. са "Јулијем Цезаром". Од 1600. до 1608. мрачне и велике трагедије смењују се са нешто мање мрачним и горким комедијама, а од 1608. до 1612. обузет је стварањем маштовитих комедија чијем често трагичном заплету налази срећан исход у измирењу и смирености.

Шекспирова глумачка дружина "Људи лорда Чемберлена" првобитно је изводила његове позоришне комаде у позориштима у Шордичу северно од Темзе. Лондонци су хрлили тамо да виде први део "Хенрија IV". Кад је избио сукоб са газдом позоришта, дружина је срушила позориште "Позориште", превезла грађу преко Темзе и саградила ново позориште "Глоб", прво које су глумци направили за глумце на јужној обали реке у Саутварку. "Глоб" се отворио у септембру 1599. године, а прва представа која је била приказана био је "Јулије Цезар". Многи Шекспирови веома познати комади су писани управо за "Глоб", као нпр. "Хамлет", "Отело" и "Краљ Лир".

Пошто су "Људи лорда Чемберлена" променили име у "Краљевско друштво" 1603, успоставили су специјалан однос са новим краљем Џејмсом I. "Краљевско друштво" је изводило седам Шекспирових комада на двору између 1. новембра 1604. и 31. октобра 1605. године, укључујући две представе "Млетачког трговца". Након 1608. године играли су зими у затвореном "Блекфрајерзу", а лети у "Глобу". Затворена сцена комбинована са јакобитском модом тешких костима дозволила је Шекспиру да уведе савршеније сценске направе. У "Симбелину", на пример, Јупитер се спушта с неба уз громове и муње, јашући на орлу: баца муњу и духови падају на колена.

Шекспир је написао 37 позоришних комада, збирку сонета и две дуже наративне поеме. У своје време био је познат као изузетно даровит писац, а данас се сматра најбољим драматичарем свих времена. Елизабетинско и јакобитско доба у којима је живео омогућили су му значајније предности. Током школовања упознао се са римским писцима Вергилијем, Цицероном и Овидијем. Неке од његових раних драма писане су по угледу на римске драматичаре Плаута и Сенеку. Наклоност према богатству средњовековне драме стекао је гледајући циклусе религијских представа које су се редовно изводиле у Ковентрију. Имао је и ту срећу да пише у време када је енглески - језик Библије краља Џејмса - био невероватно изражајан, а живео је у Лондону када је позориште уживало велику популарност. Све ово допринело је његовом успеху, али све то не би било ни од какве помоћи да Шекспир није био геније.