Izvor: Sportski Žurnal, 18.Okt.2012, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OFSAJD: Ima li kraja posrtanju?
Piše: Milorad Bjelogrlić
Pre 4-5 godina Siniša Mihajlović je u intervjuu „Sportskom žurnalu” osuo drvlje i kamenje po tadašnjem predsedniku FSS Zvezdanu Terziću. Siniša je tvrdio da nacionalni tim prvom čoveku Saveza služi kao poligon za bolju prodaju mladih igrača i veći deo javnosti se u potpunosti složio sa tom konstatacijom.
Sada su se vremena izmenila. Terzić je jedno vreme proveo iza rešetaka i pokušava da dokaže svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << nevinost, a Mihajlović je selektor Srbije. Međutim, pitanje koje je tada bilo aktuelno se postavlja i sada. Mnogi mediji su minulih dana javno postavljali pitanje, da li pri sastavljanju reprezentacije važnu ulogu imaju menadžeri.
Berti i Ramadani se najčešće spominju kao ljudi koji imaju veliki uticaj na selektora Srbije i da u reprezentaciji igraju neki igrači kojima objektivno tu nije mesto. Istina, te tvrdnje Mihajlović je energično demantovao.
Ipak, bez obzira na to nikome apsolutno nije jasno zašto Neven Subotić redovno greje klupu, a u timu je nezamenjiv mladi Matija Nastasić. Subotić je standardni prvotimac u šampionu Nemačke Borusiji iz Dortmunda i redovno igra mečeve Lige šampiona. Njegov trener Jirgen Klop ga diže u zvezde i tvrdi da je on stub odbrane. Za razliku od Subotića Nastasić tek traži mesto u prvom timu Mančester sitija.
Apsolutno celokupnoj fudbalskoj javnosti u Srbiji je ostalo nejasno kako se u timu u Skoplju pojavio Nenad Tomović koji već duže vreme ne igra u Fiorentini, a na klupi je ostao Bane Ivanović bez kojeg se ne može zamisliti tim Čelzija aktuelnog šampiona Evrope.
To su samo neka od pitanja na koja nema pravog odgovora. Osim toga moraju se istaći i pojedine „taktičke” novine Mihajlovića koje ama baš nikome nisu jasne. Potpisnik ovih redova nema ni „Profi”, ni „A”, ni „B” licencu, ali već četiri decenije „laički” prati fudbalska zbivanja, prvo u nekadašnjoj SFRJ, a zatim i u Srbiji.
Za to vreme je uvek bilo pravilo da levo igraju levaci, a desno dešnjaci. Igrajući na levoj strani svetsku slavu je stekao i Dragan Džajić, a upravo se i Mihajlović proslavio na tom delu terena. U prve četiri kvalifikacione utakmice Srbije na desnoj strani igraju dvojica izrazitih levaka, Zoran Tošić i Dušan Tadić kojima desna noga služi za „hodanje” jer nju vrlo retko koriste tokom igre.
Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u svakom slučaju nisu mesto gde se stiče iskustvo i uvode taktičke novine. U prve tri neslužbene utakmice pod rukovodstvo Mihajlovića Srbija je izgubila od Španije, Francuske i Švedske. Opravdanje je bilo da se vrši smena generacija i da te utakmice nisu važne, jer novi selektor traži tim.
Međutim, ni ta floskula apsolutno nije tačna. Kada igra reprezentacija onda nema nevažnih utakmica. Naša nekadašnja „braća” Hrvatska i Bosna i Hercegovina u svaku utakmicu ulaze maksimalno angažovano i borbeno. Zato su i prilikom žreba za kvalifikacije za SP i EP u mnogo boljoj poziciji od Srbije koja porazima na tim „nevažnim” utakmica još više kvari rejting na rang liste FIFA na osnovu koje se i prave „šeširi” prilikom žrebanja za velika takmičenja.
Dakle, srpski fudbal i dalje posrće. Ima li kraja?
Pogledaj vesti o: Zvezdan Terzić
Nastavak na Sportski Žurnal...
