Izvor: B92, 21.Avg.2015, 15:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vice: Šta sam naučila od azilanata u Srbiji
Kada su me početkom godine poslali na sever Vojvodine, da u mestima uz mađarsku granicu tražim azilante i uradim dnevnu, statističku priču ograničenu minutažom i tv "standardima", bila je nedelja i mrzela sam svako jebeno slovo u planu rada gde je taj dan stajalo moje ime.
Već danima nisam mogla da se ugrejem ljudski, bio je kraj meseca i kraj kinte, uskraćena da spavam malo duže, da ušuškana u krevetu pijem kafu duže nego inače, da kuvajući ručak režiram preživljavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do kraja meseca i ljutim se na svoje zato što me ne zovu nedeljom kada su svi zajedno.
Ipak, pokušala sam sa onim: što se mora nije teško, nakupila svog preostalog entuzijazma i optimizma da ćemo brzo raditi i još brže se vratiti i krenula da se spremam za put u Suboticu.
Ko su azilanti, imigranti, migranti, kako ih sve zovu? Čitala sam, slušala, pomalo i gledala izveštaje drugih medija o narodima koji sve svoje ostavljaju i beže pred naletima bombi, talibana i krajnjeg primitivizma iz Avganistana, Sirije, Pakistana i dosta drugih, ratom zahvaćenih područja na Bliskom istoku. Zavarih u glavi, jebi ga, moram priznati, danas gnusnu predrasudu, da ću verovatno morati da u kameru izvlačim sudbine ljudi koji poput naših Roma decenijama žive na grbači odavno posustalog i nimalo refrešovanog socijalnog sistema. Ljudi koji su iscrpeli svoju državu i idu dalje. Da, sećam se, tako nešto sam pomislila. Ipak, spakovala sam nešto dotrajale posteljine, garderobe i obuće, kupila kafu za put i krenula put severa Vojvodine.
Nisam nikoga zvala, idem instinktivno, znam od prilike gde - u napuštenu subotičku ciglanu, pre ulaska u grad. Tamo ih je bilo dosta ovih dana, čula sam od kolega, ali baš tih dana bilo je i minus deset, pa ko zna ima li koga sada.
U putu sam uspela da pronađem broj jednog sveštenika, lokalne humanitarne organizacije, koji se pre nekoliko meseci kada su migranti počeli da pristižu, organizovao, pa tim ljudima svakodnevno donosi hranu, vodu i odeću koju sakupi od Subotičana bez predrasuda. Dogovorili smo se da se nađemo tamo.
Nastavak teksta pročitajte na vice.com/rs.
