Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Apr.2018, 17:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bili Ajdol ove godine na Gitarijadi?
U Zaječaru će 30. juna biti postavljen kamen temeljac za izgradnju rokenrol muzeja koji će biti smešten na Kraljevici, a tom činu će prisustvovati i slavni muzičar Bili Ajdol koji će nastupiti na ovogodišnjoj Gitarijadi, rekao je danas gradonačelnik Zaječara Boško Ničić.
On je to rekao nakon sastanka s ministrom kulture i informisanja Vladanom Vukosavljevićem, koji je posetio Zaječar povodom 70 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Istorijskog arhiva "Timočka krajina" a obisao je i i arheološki lokalitet Feliks Romulijanu i Narodnu biblioteku "Svetozar Marković".
Vukosavljević je nakon razgovora sa Ničićem konstatovao da se kulturni život u Zaječaru, uz određene poteškoće, odvija na zadovaljavajući način sa ponudom koja obuhvata sve od rimskog nasleđa do muzeja popularne kulture, čineći tako jedno od kulturnih žarišta u Srbiji.
Ministar je primetio da Zaječar ove godine nije dobio sredstva na konkursu "Gradovi u fokusu", što, dodao je, ne znači da njihovi projekti nisu bili dobri, te ih pozvao sve institucije kulture u tom gradu da se prijave već u januaru kada će biti raspisan novi konkurs.
"Konzervacija Feliks Romulijane, zgrada Narodnog pozorišta i rokenrol muzej su neki od projekata na kojima ćemo raditi u narednom periodu", rekao je Vukosavljević.
Poručio je da za rokenrol muzej treba da se uradi detaljan projekat i izrazio uverenje da se, uz stabilno finansiranje, to zdanje može završiti za dve godine.
Ničić je objasnio da im je ideja da muzej izgleda impozantno, ali da je u pitanju projekat brze gradnje koji treba da se uklopi u ambijent Kraljevice gde će od 28. do 30. juna biti održana 52. Gitarijada.
Dodao je da očekuje da će Bili Ajdol izdejstvovati da Zaječar dobije licencu da u okviru muzeja otvori "Hard rok kafe", prvi i Srbiji.
Vukosavljević je ocenio da sve što traje više od pola veka zaslužuje duboki naklon i naglasio da će Ministarstvo kulture uvek biti na strani onih koji se trude da razvijaju kulturni život i iz godine u godinu nastoje da izdvajaju sve više za kulturu koja je jedan od temelja društva, države, nacije.
U Feliks Romulijani ministra je dočekala direktorka Narodnog muzeja Maja Živić i ga upoznala s činjenicom da je 320 kvadratnih metara savršeno očuvanih mozaika prekriveno peskom i da ne postoje projekti za njihovu konzervaciju.
Vukosavljević je konstatovao da Feliks Romulijana zahteva mnogo veću pažnju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i da je tu neophodan sveobuhvatan projekat koji bi bio realizovan u fazama.
Ministar je obišao i Narodnu biblioteku "Svetozar Marković", koja ima oko 3.000 članova, tri ogranka, a samo u matičnoj zgradi čuva oko 86.000 knjiga.
Obeleženo 70 godina Istorijskog arhiva u Zaječeru
Svečanom akademijom i promocijom monografije Agima J. Januzija danas je u Zaječeru obeleženo 70 godina Istorijskog arhiva "Timočka krajina".
Vukosavljević je naglasio da 70 godina postojanja ustanove, koja čuva DNK našeg kulturnog i istorijskog razvoja, značajan i veliki jubilej, iskorak iz diskontinuiteta koji je posledica prekida razvoja kulture usled ratova i razaranja.
Ministar je na svečanoj akademiji, priređenoj u Narodnom pozorištu, rekao da svaka ustanova, koja može da obeleži sedam decenija postojanja, zaslužuje veliko poštovanje.
"Arhivi su DNK jedne kulture i identiteta. Kada brinemo o sećanju, brinemo i o sadašnjosti i budućnosti", istakao je Vukosavljević i primetio da je posao arhiva, kao i biblioteka često izvan jakih reflektora javnosti iako oni obavljaju nemerljivo značajan posao.
Vukosavljević je podvukao da se Ministarstvo kulture zalaže za politiku snažne decentralizacije i većeg ulaganja u kulturu i poručio da će se potruditi da duh kulture prožima svaki kutak Srbije, jer svako mesto mora da se bori za svoju kulturu i da je reafirmiše.
Istorijski arhiv u Zaječaru ima 558 fondova i 12 zbirki, ukupno 3.670 metara dužnih građe koja obuhvata period od 1718. do 2017. godine.
Među brojnim vrednim dokumentima u depou Arhiva najstariji su geografska karta iz 1718, dva testamenta iz 1789. i 1793, kao i više tapija na turskom jeziku iz perioda od od 1817. do 1872.
Za arhivsku građu od izuzetnog značaja proglašena je građa razvrstana u 48 fondova i zbirki, od kojih su crkvene matične knjige razvrstane u 26 fondova verskih ustanova i organizacija.
Tokom sedam decenija Arhiv je imao 65 zaposlenih i 15 direktora, danas ima 12 zaposlenih, a direktor Velibor Todorov kaže da im nedovoljan broj zaposlenih predstavlja veliki problem.
Zahvaljujući pomoći Ministarstva kulture u prethodnih sedam godina realizovali su 24 projekta koji su se odnosili na obezbeđivanje boljih uslova u depou, izdavanje publikacija i digitalizaciju za koju su obezbedili najsavremeniji skener.
Na istorijat, značaj i ulogu Istorijskog arhiva "Timočka krajina" ukazali su učenici Osnovne škole "Desanka Maksimović" koji su na svečanoj akademiji u Narodnom pozorištu izveli predstavu podsetivši okupljene i na znamenite ljude Zaječara i Istočne Srbije.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
