Izvor: Dzungla.org, 11.Nov.2013, 10:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Viljnus: Prestonica umetnosti, košarke i ćilibara

Na pomen Litvanije, prosečan građanin prvo pomisli na Arvidasa Sabonisa, košarkaškog gorostasa od 2,2 metra, koji je sa reprezentacijom ove baltičke zemlje osvojio nekoliko zlatnih medalja na svetskim takmičenjima. Gorostas Sabonis više ne igra košarku već trenira neke mlađe generacije, a u Viljnusu vodi i privatnu firmu za ugradnju prozora.
Da li ste, međutim, znali da je Litvanija, koja ove godine predsedava Evropskoj uniji, geografski centar Evrope? >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << Tačnije, srce Starog kontinenta nalazi se u blizini litvanske prestonice Viljnusa, u Evropskom parku. Ovu nesvakidašnju umetničku atrakciju godišnje poseti nekoliko stotina hiljada ljudi, ne samo iz Evrope, nego i iz celog sveta. Razloga ima više: nalazi se na top 50 svetskih zanimljivosti koje treba obići, ima i svoje mesto u Ginisovoj knjizi rekorda. Pre samo 20 godina, na mestu ove svetske atrakcije bila je napuštena, zakrčena šuma. Gradnja muzeja, koji je svojim većim delom ukopan u zemlju, zahtevala je mnogo posla da bi ovo mesto danas izgledalo kao pravi spoj prirode i umetnosti. Park se prostire na čak 55 hektara i u njemu je izloženo preko 100 skulptura od kamena, drveta, gvožđa, metala, koje su potpisali najpoznatiji svetski umetnici iz preko 25 zemalja. Vlasnik ovog centra je poznati litvanski skulptor Gintaras Karosas koji se školovao u Americi i Japanu. – Ovo je nekada bila napuštena šuma kao u Sibiru, a sada je moderan muzej. Tu su svoja dela izložili Denis Openhajm, Magdalena Abakanovič… – kaže Karosas.Karosasovo ime upisano je i u Ginisovu knjigu svetskih rekorda. Naime, njegova skulptura „Infotri“, koja je napravljena u obliku drveta, proglašena je za najveću skulpturu na svetu. Napravljena je od tri hiljade starih televizora poslaganih u obliku lavirinta koji je dugačak 700 metara, a u njegovom centru nalazi se Lenjinova statua. Ovaj spomenik, prema zvaničnom objašnjenju, svedoči o moći televizije i propagande. Kao i svaki umetnik, pomalo ekscentričan, Karosas kaže da stalno krči nove hektare šume kako bi pronašao najbolje stanište za skulpture, jer voli da od napuštene šume stvori nešto novo. Ponos što su nezavisna država, a nekada su bili deo velikog, sada bivšeg Sovjetskog Saveza, oseća se danas u Litvaniji na svakom koraku. A kako i ne bi? Cela litvanska istorija pisana je između osvajanja i oslobađanja. U 14. veku je bila jedna od najvećih država Evrope, da bi četiri veka kasnije izgubila najveći deo teritorije. Posle Prvog svetskog rata proglasila je nezavisnost, da bi je SSSR okupirao četrdesetih godina prošlog veka, a ubrzo potom i Treći rajh. Posle pada Nemačke, ponovo dolazi pod vlast SSSR. Svoju nezavisnost obnovila je 11. marta 1990. godine i bila prva država koja je izašla iz nekada velikog SSSR, a članica EU postala je 2006. godine. Zvanična valuta i dalje je litas, a iako se u svim prodavnicama pored cene u litasima, nalazi i iznos u evrima, plaćanje se obavlja samo u nacionalnoj valuti. Većina stanovništva živi na obodima grada ili u selima. U srcu prestonice smeštene su rezidencije, poslovni prostori i univerzitet. Viljnus je smešten na ušću dveju reka, Neris i Vilnie, i jedan je od najposećenijih gradova istočne Evrope. Grad je podeljen na stari i novi deo. U onaj stari ubrajaju se i zgrade koje Litvanci zovu komzgrade, odnosno one koje svedoče o nekada velikom uticaju komunizma, sive depresivne fasade, skučeni stanovi, bez terasa. Ipak, onaj deo sa mnogo dužom istorijom i starijom ličnom kartom predstavlja remek-delo baroka, pa zbog toga ovaj gradić sa oko 800.000 stanovnika često zovu i Mali Rim, Severna Atina ili Severni Jerusalim, a od 1994. godine upisan je na Uneskovu listu svetske baštine. Oko 40 crkava različitih arhitektonskih stilova svedoči o burnoj istoriji kroz koju je prošao ovaj gradić. Preživele su one koju su sagrađene u gotici, renesansi i klasičnom stilu. Jedna od najposećenijih je Crkva Svetog Petra i Pavla. Već prvi korak u unutrašnjost uvodi u neobičan svet nekoliko stotina skulptura i najsitnijih detalja na njima. Pažnju privlače i slike, freske, reljefi. Crkva ima 13 kapela i luster koji predstavlja – brod. Istorija kaže da je na mestu današnje crkve u 16. veku postojala drvena crkva. Uništena je tokom ratova sa Moskvom. Rekonstrukcija je počela vek kasnije, da bi poznati italijanski umetnici, kada je završena, počeli da prave skulpture. Crkva Svetog Petra i Pavla jedna je od retkih koja nije zatvarana tokom sovjetske okupacije. PUT ĆILIBARA Osim po košarkašima, Litvanija je na svetskom tržištu poznata i po ćilibaru. Morski trgovci su kupovali ovaj kamen poznat i kao „litvansko zlato“ na obalama Baltika i nosili ga u najudaljenije zemlje sveta. Prodavan je u Egiptu, udaljenim azijskim zemljama… I dan-danas deo litvanske obale nosi naziv Put ćilibara, a to je 98 kilometara obale, koja predstavlja atrakciju za turiste širom sveta koji žele da se upoznaju sa proizvodnjom, brušenjem i preradom ovog kamena. Nezaobilazan je Muzej ćilibara u Palangi. Napravljen je u kući koja je okružena sa 100 hektara bašte. Najautentičniji komadi ćilibara koji su prikupljeni na obalama Baltičkog mora izloženi su u 15 hala ovog muzeja. U njima se vidi istorija ćilibara i namena koju je imao kroz vekove. Ne samo da je oduvek smatran za najvredniji nakit, iako se njegova vrednost ne meri u karatima, već se koristio i u medicinske svrhe. Stavljao se na bolna mesta, a stariji ljudi su davali deci prah ćilibara kako bi im zubi brže rasli i bili jači. U jednom od najvećih komada nalaze se ostaci insekata i drveta. Danas je ponovo aktuelizovano isceliteljsko dejstvo ćilibara. Od praha se pravi piće koje se, s obzirom na svojstva, upoređuje sa kineskim čajem. Stari grad ima uske uličice, pogodne da se turista izgubi ispod terasica ukrašenih cvećem, cvetnim trgovima i parkovima, i u uvek otvorenim vratima raznih muzeja. Već na prvi pogled vidi se da grad, u stvari, i nema svoju arhitekturu. – Razlog za to je vrlo jednostavan ako imate u vidu da je do pre dvadesetak godina, dok smo još bili seo Sovjetskog Saveza, postojala samo državna svojina – kaže nam stariji gospodin, stanovnik Viljnusa. – Niko nije imao svoju kuću, svoj stan. Građani su zatim dobili mogućnost da otkupljuju stanove. Ali, OpširnijeVečernje Novosti
Pogledaj vesti o: Košarka,   Evropska Unija

Nastavak na Dzungla.org...