Izvor: N1 televizija, 26.Jul.2017, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek koji ljude pretvara u ledene zombije
Mrtvi su prošetali Beogradom. Zaleđene zombije u knjizi Igra prestola oživeo je Džordž R.R. Martin, u istoimenoj seriji Dejvid Benoif i D.B.Vajs, a na beogradskim ulicama Miroslav Lakobrija, umetnik koji se bavi scenskim maskama i specijalnim efektima za film i pozorište.
Daleko od Zida i zime, beli hodači viđeni su u vrelom Beogradu prošle nedelje. Grupa zaleđenih zombija izazvala je veliku pažnju prolaznika i medija, a sve je oduševila neverovatna sličnost sa nemim >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << likovima iz serijala Igra prestola.serijala Igra prestola. Za to su zaslužni Lakobrija i njegov tim koji je pored sminkera ukljucivao I tim kostimografa pod imenom PUMPKN WORKSHOP, koji su nedelju dana radili na protetičkim maskama kako bi izazvali pravi efekat. I uspeli su u tome..
Ovaj umetnik, akademski vajar po obrazovanju, pustio nas je u svoj studio u Akademiji Purity u Beogradu, u kojoj radi i kao predavač, i otkrio nam čaroliju - kako pretvara ljude u zombije.
Sve počinje uzimanjem otiska lica ili delova tela svakog statiste za kojeg se radi maska. Na pozitivu otiska se vaja maska u glini, zatim se napravi kalup od gipsa, u njega izliva silikon i dobije se silikonska protetika koji se aplicira na modelu. Nakon toga se silikon boji, a scenska šminka dovodi stvar do savršenstva.
Za promociju sedme sezone Igre prestola svih 18 statista su nasminkani u roku od pet sati, samo troje "vajt vokera" su imali punu masku a ostali samo šminku. ". Lakobrija napominje da je ovo bio ubrzan proces kada govorimo o apliciranju maske i šminkanju za jednog "walkera", jer je sve, u ovom slučaju, trajalo oko sat I po, a inače je potrebno oko tri do četiri sata. Što se ostalih šminkera tiče imali su zaduženje da svako od njih u "belog hodača",scenskim makeup-om, pretvori po dvojicu statista.
Fotogalerija:
Otkriva da bi postupak bio skoro isti i da je sve to pravio za pravu seriju. Razlika je što bi kalupovi bili plastični umesto teških gipsanih i napravio bi veći broj kopija. Ipak, najveća razlika je u tome što ne bi radio sam jer u velikim studijima, kako kaže, posao je podeljen na veći broj ljudi koji se bave samo određenim delom izrade maske.
Prilikom rada na likovima iz Igre prestola, projekat za koji kaže i da mu je bio najuzbudljiviji do sada, Lakobrija se trudio da beogradski "vajt vokeri" budu verni onima koje je publika već upoznala gledajući seriju.
Međutim, on ih u svojoj mašti zamišlja malo drugačije. Da ih je stvarao "od nule" ovi likovi izgledali bi bili nešto smrznutiji i providniji, to jest ledeniji, sa naglašenijim elementima na licu i da više bi ličili na zombije.
Priznaje da bi u tom slučaju glumcima ispod maske bilo teže pošto bi one bile deblje, a mnogo više posla imala bi animatronika.
Mnogo filmova i jedan čovek iz izloga
Ime Miroslava Lakobrije možda nije poznato široj javnosti, iako su mnogi videli njegov rad i pre projekta na likovima iz Igre prestola.
Beograđani koji ne gledaju horor filmove znaju makar jednog lika koji je stvorio. Mnogima se desilo da ih je i po danu i po noći prepao čovek iz izloga u Takovskoj ulici, vrlo realna lutka muškarca u prirodnoj veličini koji sedi i posmatra prolaznike preko novina.
Lakobrija se priseća da mu je to bio jedan od prvih radova koji je radio sa jednim prijateljem, a koji je izazvao veliku pažnju stanara Takovske. U stvari - plašio ih je, zbog čega su tražili da se muškarac ukloni iz izloga. Međutim, on je ostao i već više od decenije sedi i drži svoje novine.
Na sajtu IMDb Lakobriji se pripisuje kredit za 32 projekta, među kojima su filmovi Sveti Georgije ubiva aždahu, Srpski film, Mamula, Top je bio vreo, Artiljero, TT sindrom...
Iako je prošlo mnogo godina i filmova od tada, i danas kaže da je najveći projekat na kojem je radio bio film Sveti Georgije ubiva aždahu (2009), najzahtevniji mu je bio Srpski film (2010), a najviše zombija uradio je za Zonu mrtvih (2009).
Za Svetog Georgija napravio je 30 leševa srpskih i austrougarskih vojnika i konja. U Srpskom filmu namučila ga je scena kada Žika Todorović siluje ženu i odseca joj glavu. Za to je trebalo uraditi repliku celog tela i glave glumice Ane Sakić, za šta je potrošeno više od 100 kilograma silikona. A kroz Zonu mrtvih prošetalo je 450 zombija napravljenih od foam latexa, koji naš sagovornik ocenjuje kao najteži materijal za izradu maski.
"Poslednjih deset godina svi su krenuli da rade silikone jer je i lakše i brže. Foam lateks je najteži zanat. Meni je čast što sam savladao taj zanat i tehniku uz pomoć kolega iz inostranstva i literature", kaže Lakobrija i objašnjava da je proces izrade maski od ovog materijala mnogo precizniji i upoređuje ga sa matematikom.
Traže se odsečene glave, a on bi želeo vukodlaka
Pokazujući nam u svom studiju silikonske maske i gipsane kalupove, Lakobrija kaže da mu najviše traže odsečene glave. Upravo zbog jedne takve glave bio mu je veliki izazov da uzme otisak lica dečaka. Iako ljubitelj horor filmova i oduševljen što učestvuje u projektu, dečaka su ipak pod gipsom uhvatili "neizdrž" i panika. Lakobrija se priseća da je u tim trenucima veliku ulogu odigrala mama koja je smirivala dete i pomogla da se posao završi.
Stalni rad i angažovanje na velikom broju projekata sprečavaju ga da kreira lik po svojoj želji i meri. A voleo bi da stvori vukodlaka. Opisuje ga više kao čoveka nego vuka, dok inspiraciju pronalazi u "Američkom vukodlaku u Londonu", za čiji lik je zaslužan Rik Bejker. Ističe da su pripreme za masku za taj film iz 1981. trajale pola godine i da se, na žalost, tako više ne radi već se u izradi specijalnih efekata sada oslanja na postprodukciju.
Miroslav Lakobrija terenutno radi efekte i maske za Fantoma iz opere koji će se od sledeće pozorišne sezone igrati u Pozorištu na Terazijama.
Angažovan je i na filmu "Volja sinovljeva" Nemanje Ćeranića, a u kojem će, između ostalih, igrati Sergej Trifunović, Žarko Laušević i Svetozar Cvetković. Film se ovog leta snima u okolini Bora, a naš sagovornik već vidi novi izazov - postavljanje maski glumcima na visokim temperaturama koje prete da ih "otope". Međutim, i za to ima rešenje.
A kako će izgledati film koji naš sagovornik opisuje kao srpsku verziju "Pobesnelog Maksa", priču koja je prema rečima reditelja smeštena u buduće postapokaliptično društvo bez zakona, videćemo u drugoj polovini naredne godine.
