Izvor: Blic, 22.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Adéu Barcelona - adios Barcelona
Adéu Barcelona - adios Barcelona
Došlo je vrijeme za odlazak iz Barselone. Napustili smo hotel i potpuno spontano i bez dogovora krenuli u još jedan krug kroz grad. Zaustavili smo se na Placi Catalunya i zatekli mnogo 'harlija dejvidsona', motora uopšte.
Upoznajemo Migela, bajkera koji je upravo parkirao fenomenalan 'custom-choper', urađen u švedskom stilu ('sweedish style'), sa tvrdim ramom spuštenim gotovo do zemlje. Zaključujem da je ozbiljan bajker a iz razgovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa njim saznajem da sam propustio još jedan veliki moto-skup koji se održao prije deset dana, baš u Benicasimu gdje smo mi boravili prije nekoliko dana. Zaboga, svi događaji me mimoilaze u samo nekoliko dana razlike - i to svuda. Migel me savjetuje da u povratku od ulaska u Francusku ne silazim sa autoputa prije Azurne obale.
U Marselj ni slučajno. Kaže da je jako opasno, naročito za nekog ko je sam na motoru. Marselj je inače utočište jedine loše ekipe bajkera u Evropi po imenu 'Banditos'. Kada sam mu rekao da smo u dolasku prošli kroz centar Marselja i da smo se još zaglavili više od sat vremena u saobraćaju, rekao mi je da smo imali mnogo sreće.
Popili smo piće u prvom tapas-baru i razmijenili e-mailove. Rekao sam mu da sledeće godine opet dolazim i da ću sa ekipom obići i Portugal i Maroko, a Migel je oduševljen obećao da će nam se tada i on priključiti sa svojim drugovima. Pitao me da li mi treba nešto od alata, ponudio mi rezervnu svjećicu i dao jedan evro za srećan put. 'Es un euro per un litre de gasolina per la carretera' ('Jedan evro za jedan litar goriva na putu'), rekao je krajnje drugarski i rekao je to neki njihov interni bajkerski običaj. Pozdravili smo se jer je on žurio po djevojku na aerodrom.
Baš je drugarčina ovaj Migel, složili smo se bar u nečemu Gile i ja. Nikako nam se ne ide. Odlazimo na panorama žičaru da još jednom sa visine vidimo Barsu. Sa visine sve to izgleda jos mnogo luđe i veće.
Na izlazu su nam prišle dvije djevojke, sestre Marina i Natalija. Bilo je vrlo neobično čuti srpski među Kataloncima. Slikamo se, pijemo kafiću i pišemo razglednice.
Doći će na koncert u Novom Sadu krajem oktobra, obećale su. Konačno napuštamo Barselonu i preko Girone - pravac Figueres, rodni grad čuvenog Salvadora Dalija. Hasta luego amigos vlado
