Izvor: Politika, 07.Okt.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penjanje na Mont Everest
Knjigu „Venac venaca”, koju su priredili Dušan Stojković i Miloš Janković, objavila Fondacija „Solidarnost Srbije”
Fondacija „Solidarnost Srbije”, objavila je knjigu „Venac venaca”, koju su priredili Dušan Stojković i Miloš Janković. U njoj se našlo 14 sonetnih venaca, čiji su autori: Milan Nenadić, Dejan Aleksić, Obren Ristić, Dobrica Erić, Zoran Kostić, Milosav Tešić, Vladimir Jagličić, Miroslav Cera Mihailović, Neven Milaković Likota, Nenad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Grujičić, Miroslav Maksimović, Pero Zubac, Blagoje Baković i Andrej Jelić Mariokov.
Priređivači, kao rodonačelnika sonetnog venca, ističu Franca Prešerna, slovenačkog pesnika, kojem kako kažu, niko nije mogao „ni na puškomet da se približi”. Po mišljenju Nikole Grdinića, u „Stalnim oblicima pesme i strofe” (2007), Prešeren je varijantu sonetnog venca, koju je upotrebio „praktično stvorio ili izmislio” (iako je njen opis našao u poetici Karla Ludviga Fernova) i po tom obrascu su nastali mnogi njeni „sateliti”, najpre u hrvatskoj, a potom u srpskoj, ruskoj (na primer Valerij Brjusov), makedonskoj, bugarskoj, mađarskoj, češkoj (Jaroslav Sajfert) i nemačkoj književnosti u 19. i 20. veku.
U 14. veku postojali su osobeni sonetni venci o mesecima (ciklus od trideset soneta) i danima u nedelji (ciklus od sedam soneta), koje je skladao Folgore da San Điminjano.Poslednji stih jednog soneta bio je prvi stih narednog, a prvi i poslednji stih venca su jednaki.U narednim vekovima javlja se takozvana enkomijsatička poezija: Monti, Karduči, Saba (petnaest soneta „Autobiografije”). Italijani razlikuju dve podvrste sonetnog venca: corona di sonetti(soneti povezani istim sadržajem)i catena di sonetti (lanac soneta, u kojima je, pored sadržine, identična i rima). Primeri za drugo bili bi Danteov „Novi život” i soneti Petrarkinog „Kanconijera” (italijanski pesnik je 26, 27. i 28.sonet formalno povezao ponavljajući u odgovarajućim stihovima rime sa uvek istim vokalima), između ostalih, kao i, kasnije napisani, soneti Šekspirovi ili Rilkeovi, na primer. Najznačajniji italijanski sonetni venci su, bez svake sumnje – „Koronale” Torkvata Tasa i „Ljubavna poezija” (prvih deset soneta unutar nje) Vitorija Alfijerija.
Englezi uvode u igru sonnet sequence. Pišu ih: F. Sidnej (Astrophel and Stella), E. Spenser (Amoretti), S. Danijel (Delia), M. Drajton (Idea`s Mirror), E.B.Braunig (Sonetsfrom the Portguese), DŽ. Berimen (Sonets to Chris), R. Lauel (Notebook)... Francuzi poznajusonnet redoublé. U njemu se stihovi prvog soneta ponavljaju kao poslednji – ređe kao prvi – stihovi, narednih četrnaest soneta.
Posebna pesnička perverzija – razumljivo sasvim retka – sonetni je venac sonetnih venaca, koji je ciklus od 225 soneta. Izumeli su ga slovenački pesnici i u periodu od 1971. do 1995. objavili deset.
Nimalo slučajno, kažu priređivači, njihov izbor otvara „Venac za Gavrila” Milana Nenadića. Vraćanje u prošlost istovremeno je i sećanje na budućnost koje će biti ako se zaboravu koji sve briše ne predamo i ne zaspimo u njemu. Pesnik se služi dvanaestercem, našim aleksandrincem, uz jedanaesterac, pravom pesničkom merom za sonete u sonetnim vencima. Najmlađi od izabranih autora Dejan Aleksić, tvorac je „Adama”, lirski najmuzikalnijeg, uz „Tuč i teg” Milosava Tešića. Delo starijeg pesnika zvučno je bogatije, no delo mlađeg je izuzetno uspešan spoj muzikalnosti pevanog i duhovnosti opevanog.
Najeksperimentalniji sonetni venac u antologiji jeste „Tropar” Miladina Berića. Oneobičen je u njemu, najpre, naslov. Tropar je, po definiciji, kraća pravoslavna crkvena pesma ili strofa u većoj takvoj pesmi. Sonetni venac očito nije kratka pesma, ali je u Berićevom troparu sačuvana poetskapravoslavnost.I jedan, van svake sumnje, tradicionalan pesnik, kakav je Dobrica Erić, svaki sonet svoje „Kuće za mog brata” snabdeva zasebnim akrostihom. Najbliži Prešernovom sonetnom vencu je „Vijenac za Trepetovu” Zorana Kostića. Kao i onaj velikog poetskog prethodnika, i on je dvokrak: i ljubavni i „istorijski”. Istorijski deo deli se na pevanje o precima i pesnički oživljenu ljubav prema Rusiji, sveslovenskoj pramajci. Ispevan je u devetercu.
Vladimir Jagličić, posle pola veka, pesnički svedoči o Šumaricama. Sonetni venac je ispevan u jedanaestercu i nema akrostih. „Cvast” Nenada Grujičića ispevan je u jedanaestercu. „Kamena uspavanka”, čuveni sonet Stevana Raičkovića, jestemagistrale sonetnog venca „Skamenjeni” Miroslava Maksimovića. Prethodio mu je zajednički sonetni venac, ovde već spomenuti, koji je, na inicijativu Save Babića, ispevalo, polazeći od istog predloška, četrnaestoro srpskih pesnika, među kojima je bio, zadobivši šestu poziciju, i sam Maksimović. Najduži je naslov sonetnog venca Andreja JelićaMariokova, kojim se izbor okončava: „Molebni venac presvetoj vladičici Bogorodici i pred njom molitveniku našem Svetom Nikolaju Žičkom”. Ispevan je u dvanaestercu sa cezurom posle šestog sloga koji izdaleka podseća na dvostruko rimovani aleksandrinac dubrovačke poezije.
Sonetni venac, ističu priređivači, pesnički je Mont Everest i u njegove osvajače računaju se samo oni koji su se na sam vrh ispeli. Najtragičniji su oni koji su se na stepenik-dva od njega – zaustavili. Prvima – trijumf, drugima – sunovrat.
Zoran Radisavljević
objavljeno: 08.10.2012.
Pogledaj vesti o: Vladimir Stojković
