Izvor: Vesti-online.com, 09.Jan.2014, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život na popustu
Svaki šesti par u Srbiji ne može da ima decu, a zbog stresnog načina života, jurnjave za karijerom i osećajem beznađa stručnjaci procenjuju da će ta cifra rasti na štetu novorođenih. Ako se zanemari manji broj onih koji iz razloga sopstvenog komfora ne žele da ih noću budi bebin plač, možemo samo pretpostaviti koliko je emocija, vremena i novca potrošeno da bi se neki među nama ostvarili kao roditelji.
Jelena Arsenović
Ta prepreka je tek prva i brzo zaboravljena >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << kada usledi podizanje deteta. Prve bolesti, školovanje, ljubavna razočaranja, vaspitavanje ... Pitajte iskrene oko sebe, svaki će vam reći da nema težeg posla od podizanje mladog života, od pelena do samostalnog čoveka. Ali, ne bilo kakvog, već emotivno stabilnog, odgovornog i plemenitog.
I kada sve ili bar deo toga mislite da ste ostvarili, u Srbiji koja uspe da veže 15 godina bez rata, život i dalje nije na ceni. Ginemo po drumovima k'o Švabe na ruskom frontu. I mladi i stari, smrt ne pita za godine.
Jeftino i uludo odlaze ljudi zbog svog i tuđeg nemara. Zbog verovanja da nam niko ništa ne može, da smo dosadni kad smo spori, da je pojas za penzionerska krsta, a ne za bezbednu vožnju.
I ovih prazničnih dana kao i svake godine pre zaređale su se saobraćajke. Samo u prva dva dana Božića poginulo je sedmoro ljudi, među njima jedno dete i otac Vlada Divca.
Pre neki dan zamalo da mi na auto-putu vozilo iz susedne trake pri brzini od 80 kilometara na čas preseče put. Čovek se u trenutku osvestio i kroz prozor izvinjavao. Umor, šta li je, ne bi bilo bitno da je došlo do bliskog susreta naša dva vozila!
Kod Hrama Sv. Save džip novosadske registracije umalo da u punoj brzini pregazi prolaznike koji su se, zamislite, usudili da prelaze ulicu na pešačkom prelazu!
Bila bi to "dobra" naslovnica za crnu hroniku - stradali kod Hrama dok su išli na Božićnu liturgiju. Vlasnik džipa je verovatno zapalio sveću i pomislio da je tim gestom iskupio sve svoje grehe, pa još sa vračarskog parkinga krenuo u nove pobede bahatosti i siledžijstva.
Kao da nam je još od Kraljevića Marka ostalo u amanet da oremo drumove, u bukvalnom i prenosnom značenju. I to inaćenje po cenu života mećemo u pesme narodne, kao deo kolektivnog karaktera.
Ako se neko usudi da pozove na odgovornije učešće u saobraćaju, može da očekuje prezir, ismevanje ili u blažoj varijanti sudbinu predsednika Srbije. Toma Nikolić se, podsetimo, latio uloge glavnog promotera kampanje Vežite pojas, Agencije za bezbednost saobraćaja. I kako je prošao?
Ne tvrdim da je zbog toga njegova popularnost naglo opala, tek komentara: "Šta će to Tomi, nije to posao šefa države, da li je primio novce za ovo glumatanje..." nije nedostajalo.
Falilo je samo više onih koji bi ga poslušali. Da je od milion i po ljudi što su u maju pretprošle godine glasali za Nikolića bar milion poslušalo svog izabranog predsednika, bio bi to najbolji savet koji su dobili, a koji su ispoštovali od šefa države. Ovako, Nikolićeva popularnost svakim danom je sve tanja. Pala je na niske grane da mu sada, sudeći prema anketi Ipsos stratedžik marketinga, veruje svega četiri odsto građana. Ako je tačno da se u prvog potpredsednika vlade kune 23 odsto ispitanika, onda ovi iz Agencije pod hitno da menjaju promotera. Aca Vučić je pravi izbor.
Možda nam se posreći, pa ga ti statistički sledbenici poslušaju. U slučaju one druge, negativne varijante, biće bar nešto dobro - prvom potpredsedniku pada rejting. Niko Srbina ni pojasom ne sme da vezuje.
Nastavak na Vesti-online.com...
