Izvor: B92, 14.Sep.2013, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Video nadzor izvan zakona
Beograd -- Privatni snimci sigurnosnih kamera lokala i zgrada se ne mogu prihavatiti kao dokazni matrijal u slučaju krađe, ali se mogu zloupotebiti, kažu stručnjaci.
Tako je vlasnik jedne radnje u unutrašnjosti, mada je na delu uhvatio i kamerom snimio radnika kako ga potkrada, ostao bez nadoknade, jer snimak nije mogao da iskoristi na sudu upravo zbog nepostojeće zakonske regulative. Predlog zakona do kraja godine u skupštinskoj proceduri, kažu u Vladi Srbije.
Pre četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godine, stanari zgrade u beogradskom naselju Denkova bašta jednoglasno su odlučili da pored elektronske brave na glavnom ulazu ugrade i video-nadzor. Razlog- nepoželjni posetici sa ulice u podrumu i na tavanu.
"Jedina incidentna situacija kada smo pregledali taj materijal, to je bilo, bilo je na našu sreću bezazleno, kada su deca, nestašna deca iz komšiluka čupala cveće koje je zasađeno oko zgrade", kaže Dragoslav Marković, predsednik Kućnog saveta zgrade u Denkovoj bašti.
Starim snimcima koji se automatski brišu kada se memorija popuni, pristup ima samo predsednik Kućnog saveta.
Međutim, umesto da kamera služi za podizanje bezbednosti ljudi i njihove imovine, ponekad se pretvara u sredstvo za špijuniranje komšija. Opasnija je zloupotreba snimaka koje zabeleže sve kamere, osim MUP-ovih, koje su zakonom dozvoljene zbog nadzora u saobraćaju.
Rodoljub Šabić, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, kaže da je nadzor nešto što je društvu u 21. veku bez sumnje je potrebno, ali da je u Srbiji ta oblast potpuno neuređena.
"Čini mi se da neću preterati ako kažem da smo možda poslednja zemlja u balkanskom regionu koja zapravo ovu oblast nije uredila nikakvim zakonskim aktom, a morala bi jer naš Ustav izričito predviđa da se obrada podataka o ličnosti uređuje zakonom, a video nadzor razume se jeste jedna specifična, nekad i vrlo delikatna povreda podataka o ličnosti", upozorava Šabić.
Zbog toga je poverenik svoj predlog o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti još pre dve godine dostavio Vladi Srbije i Ministarstvu pravde. Do danas nije dobio povratnu informaciju.
U Ministarstvu pravde se slažu sa konstatacijom da je video-nadzor pravno neuređena oblast, ali da neće još dugo biti tako.
"Prema planu rada Vlade, predloženo je da se predlog Nacrta zakona do kraja godine nađe u skupštinskoj proceduri", istaklo je Ministarstvo pravde u svom saopštenju.
Zakonom će, prema rečima stručnjaka, biti obavezno da zone u kojima se snima, budu vidno obeležene uz podatke o firmi koja je kameru ugradila. Uz Zakon o agencijama za privatno obezbeđenje biće jasnije ko, kako i u koje svrhe koristi snimke koje te agencije prikupljaju.
"Da li su te agencije te podatke koje su prikupljali davali samo klijentima ili su davali drugim zainteresovanim stranama, državnim organima čak, recimo praksa čak pokazuje i tu vrstu zloupotrebe, razmere toga nisu poznate, ali svakako nije postojala prepreka da se na taj način krše naša prava", kaže Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Da podsetimo, prošle godine je u Valjevu vlasnik radnje, odneo kao dokaz video snimak na kome se vidi da ga radnik potkrada - ali je izgubio sudski spor. Razlog je što mu radnik nije dao saglasnost da ga snima. Kada zakonom regulišemo oblast video- nadzora, i sudovi i građani imaće koristi, kažu u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.
