Izvor: Blic, 18.Jul.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Većinski a proporcionalno
Svojevremeno se rado ponavljala jedna rečenica “kako je socijalistički sistem sjajan, ali ljudi nisu dovoljno zreli”. Nikome nije padalo na pamet da se vrednost jednog sistema ogleda u njegovoj efikasnosti, tj. da je dobar onaj sistem koji je saobražen postojećim okolnostima. Jednostavno: na ovim vrućinama dobar je onaj sistem koji hladi. Sistem koji dobro greje može biti dobar, ali za neki drugi trenutak i druge uslove.
Lako je u sadašnjim raspravama o našem društvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i politici pronaći elemente sistema, ovog puta sistema razmišljanja u kojem je smišljena citirana rečenica. Dakle moralizira se mnogo. Premalo se vodi računa da određeni uslovi diktiraju dominantne tipove ponašanja. Čitava rasprava o reformi izbornog sistema dobar je primer.
Ideja decentralizacije Srbije je trenutno većinski podržana. Ima istina onih koji decentralizaciju izjednačavaju s rasparčavanjem a i viđenja decentralizacije su vrlo različita.
Druga ideja, koja makar na verbalnom nivou uživa referendumsku podršku, jeste da stranke imaju prevelik uticaj/moć na celi društveni život Srbije. Dakle, da je Srbija tipična partokratska država.
Veza ovakvog stanja s postojećim izbornim sistemom je više nego jasna. Čisti proporcionalni sistem gde same stranke, na kraju, biraju poslanike, jer ih ne obavezuje redosled na izbornim listama, ima za logičnu posledicu upravo stanje koje se, navodno, želi menjati.
Nema idealnog sistema. Prednost proporcionalnog je što najtačnije izražava raspoloženje biračkog tela. Nedostatak su mu nedovoljno jake koalicione vlade, čija politika konstantno zavisi od stranačkih nagodbi, upravo ono što je uvod u partokratsku državu.
Najveća slabost većinskog sistema je da raspoloženje biračkog tela i krajnji izborni rezultat mogu biti u velikoj disproporciji. Jedna stranka može dobiti veliki broj glasova a malo učešće u parlamentu. Mišljenje velikog broja birača biva obezvređeno.
Većinski sistem, međutim, primorava stranke da budu efikasnije na lokalu, kako se to u žargonu kaže. Prisiljava ih da se oslanjaju na sposobnije ljude i menjaju se odnosi u samoj stranci – teško je odreći se čoveka koji u svojoj sredini dobija izbore zbog unutarstranačkih sukoba. Tako se stranke u izvesnoj meri demokratizuju i decentralizuju, mada treba biti svestan da, po prirodi stvari i stranaka, ovaj je proces uvek ograničen. Odnos birača prema vlasti postaje neposredniji, mada se to često odnosi samo na većinskog birača.
Zbog toga se prave vrlo komplikovani kombinovani izborni sistemi. Ni oni nisu idealni, ali su izraz želje da se problemi umanje.
Kako je rečeno: demokratija je najgori od svih sistema, samo što ne znam nijedan bolji.
