Izvor: Blic, 10.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskršnji post
Uskršnji post
rva sedmica posta zove se - Čista. Verni se poučavaju da se odreknu praroditeljskog greha i da uzdržljivošću dođu do spasenja i večnog života. Post prve i poslednje sedmice je pooštren, tako da se prva dva dana posta, a ko može i četiri, ništa ne jede.
Prema narodnom verovanju, dobro je u ponedeljak započeti sve poslove da bi se uspešno i završili tokom godine. Svi dani ove sedmice zovu se čisti. Tokom ove nedelje čisti se kuća, sve oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nje.
Uspomena druge nedelje posta - Pačista - nije uvek bila ista. U današnjoj službi govori se o kajanju bludnog sina iz jevanđelja i proslavlja se uspomena na Grigorija Palamu, arhiepiskopa solunskog i čudotvorca.
Šesta sedmica posta zove se Cvetna po grančicama koje su nosila deca pri svečanom ulasku Spasitelja u Jerusalim. Ove sedmice Crkva se moli za onoga koji posti da bi i on zajedno sa Lazarom posle četrdesetodnevnog posta vaskrsao od greha koji donosi smrt. Nakon četrdesetnice, Crkva se od subote, Cvetne nedelje do Vaskrsa na bogosluženju seća događaju koji su prethodili i doveli do spasonosnog stradanja i smrti Gospoda Isusa Hrista.
U narodu, Cvetna nedelja ima sva obeležja velikog prolećnog praznika i slavljenja buđenja prirode. Šestog dana ovo sedmice pada Lazareva subota - Vrbica. U selima su se nekada okupljale devojčice - lazarice koje su ukrašene zelenilom u povorkama obilazile selo, od kuće do kuće, i ispred svake od njih izgovarale lazaričke pesme i igre. U gradovima su se toga dana deca svečano oblačila i ukrašena zvončićima i cvećem vodila u crkvu.
Pravoslavna crkva Strasnu sedmicu - Veliku - Svetlu odlikuje velikom pobožnošću. Pored učešća u bogosluženju, postu i podvigu, stari hrišćani su ove sedmice činili milostinju bližnjima, kojima je to potrebno. Ova nedelja protiče u iščekivanju Vaskrsa. Ove nedelje poste i oni koji to nisu činili prethodnih nedelja i potrebno je potpuno uzdržavanje od uživanja.
Dane Velike sedmice posvetila je Crkva posebnim uspomenama i svaki se naziva velikim. O kojim uspomenama je reč kazuju nam sinaksari u posnom triodu - kratki sastavi koji objašnjavaju ustanovu, cilj i značenje crkvenog praznika. A Triod je knjiga koja sadrži bogosluženja za deset nedelja do Vaskrsa i osam nedelja posle njega.
U ovoj nedelji najvažniji praznici su Veliki četvrtak i Veliki petak. Na Veliki četvrtak služi se Liturgija Vasilija Velikog. Toga dana Gospod je ustanovio Svetu tajnu pričešća, pričestivši na Tajnoj večeri svojih 12 učenika, i zato je dobro toga dana primiti pričešće.
Na Veliki petak, kada se obeležava uspomena na Hristovo raspeće, posle podne se iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (Hristov grob), ispred oltara.
U nekim našim krajevima običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod nje, a želja koju pomisle biće im ispunjena.
Na Veliku nedelju Crkva zapoveda najstroži post, bez ribe i ulja, a na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti.
U znak žalosti zbog Hristovih stradanja, od Velikog četvrtka posle podne do jutrenja na Veliku subotu, u pravoslavnim hramovima ne zvone zvona. Vernici se na službu pozivaju klepalom. Zvona oglašavaju Hristovo vaskrsenje tačno u ponoć između subote i nedelje, i pozivaju vernike na prvu Vaskršnju liturgiju.
