Izvor: Večernje novosti, 02.Jun.2014, 19:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U školu kod - gazde

GENERACIJA osmaka moći će ove godine da upiše modernizovane smerove za bravara-zavarivača, električara i industrijskog mehaničara. Za razliku od dosadašnjih zanatlija, njihova praksa biće u firmama, a dobijaće i nadoknadu za to što budu radili u preduzećima. Ovaj model preslikan je iz nemačkog školstva, gde se polovina časova zanatlija organizuje u privredi, a najveći broj ovih srednjoškolaca ostane da radi upravo tamo gde je „pekao“ zanat. Pomoć da kod nas bude uvedeno ovakvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << obrazovanje pruža Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja“. Sve škole koje budu želele da uvedu ova ogledna odeljenja moraće da obezbede kompaniju u kojoj će učenici da imaju praksu i koja će im davati nadoknadu za rad. Pomoć bi trebalo da pruže i opštine i gradovi, finansijski, ali i u pronalaženju poslodavaca. Ovakav model mogao bi da poveća procenat zapošljavanja onih sa završenom srednjom školom. Ali mnogo je slabih tačaka na putu od osnovne škole do radnog mesta, i godinama unazad o ovom problemu se govori, pišu strategije, ali nedovoljno se radi. Upisuju se čitava odeljenja struka koje nikome nisu potrebne, mladi provode godine tražeći posao, idu na prekvalifikacije, koje dodatno koštaju. Drugi opet, i ako upišu tražena zanimanja, tokom školovanja ne izuče dobro zanate kojima bi trebalo da se bave kada dobiju diplomu. Odeljenja za deficitarne zanate su prazna, mnoga bez ijednog đaka. Neprestano se govori o neusklađenosti obrazovnog sistema i potreba tržišta rada, ali se malo šta radi. U celoj Srbiji, na primer, ove školske godine prvi razred smerova zidar, tesar i armirač upisalo je samo 20 đaka. Nema nijednog krovopokrivača, stakloresca, kamenoresca, podopolagača... Samo prošle školske godine ugašeno je 200 odeljenja uglavnom srednjih stručnih škola, jer nije bilo interesovanja đaka. U celom Beogradu godišnje se iškoluje tridesetak automehaničara. Šta bi valjalo raditi kako bi ovi problemi bili rešeni, na predstavljanju nova tri nova obrazovna profila, objasnio je Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. On kaže da bi nemački dualni sistem obrazovanja, u kom sarađuju privreda i obrazovni sistem, mogao da da dobre rezultate. - Do sada smo uveli 72 nova obrazovna profila. Među njima ima i trogodišnjih, ali ne mnogo. Razgovarali smo sa poslodavcima, tržištem rada, analizirali šta je potrebno i prema tome odlučili da uvedemo upravo ova tri profila - objašnjava Kostić. - Do sada su poslodavci do ovih radnika dolazili na druge načine, tražeći nezaposlene na tržištu rada i organizujući kurseve.OBEZBEĐENE STIPENDIJE ZA nesklad između ponude i potražnje radnika delom je krivo i malo interesovanje đaka za određena zanimanja. Građevinci uglavnom imaju obezbeđene stipendije i smeštaj u domovima, kao i zagarantovan posao, ali je interesovanje opet malo. Tekstilna firma iz Aranđelovca zapošljava, recimo, sve svršene modne krojače stručne škole u Mladenovcu, ali su odeljenja poluprazna. Kostić je objasnio i da su potrebne promene koje će dovesti do toga da deca žele da upišu treći stepen, jer će znati da imaju gde da se zaposle. - Ovi profili su modernizovani, deca imaju mentore koje će angažovati poslodavci, povećan je obim praktične nastave. Prošla su vremena u kojima dete završi školu, zaposli se i tek onda uči veštine. Tržištu su potrebni kadrovi koji odmah znaju da rade - objašnjava Kostić. - U praksi postoje dva problema. Prvi je strah nastavnika da će otvaranjem jednog profila, oni koji predaju na nekom drugom ostati bez posla. Drugo pitanje je da li će svi ti učenici imati gde da se zaposle. U ovaj posao treba da se uključi ceo sistem. A kako bi se smanjio raskorak između ponude i tražnje, Nacionalna služba zapošljavanja (NSZ) organizuje obuke za nezaposlene. - U okviru projekta „Druga šansa“ sprovedena je 101 obuka, a najviše polaznika bilo je uključeno u obuke iz oblasti trgovine, ugostiteljstva i turizma, mašinstva, obrade metala, poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane - navode u NSZ. - Na zahtev poslodavaca najzastupljenije su bile obuke iz tekstilstva i kožarstva, geodezije, građevinarstva, poljoprivrede i prerade hrane. Podaci NSZ za poslednje četiri godine kažu da su među zanatlijama na tržištu najtraženiji stolari, fasaderi, armirači, zavarivači, zidari, tesari, keramičari, frizeri, automehaničari... Posla ima i za mesare, kuvare i poslastičare.

Nastavak na Večernje novosti...