Izvor: Southeast European Times, 19.Jan.2011, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Turci bi mogli da se približe bezviznim putovanjima

Turska je spremna da preduzme još jedan korak ka Evropi posle nedavnih pregovora.

19/01/2011

Aleksandar Kristi-Miler za Southeast European Times iz Istanbula – 19.1.2011.

Turska i EU možda su blizu finalizacije sporazuma o readmisiji ilegalnih migranata, posle prošlonedeljnih razgovora u Ankari.

Sporazum, kojim bi se EU omogućilo da vraća nazad ilegalne migrante za koje se dokaže da su ušli u Uniju preko Turske, mogao bi da dovede Turke >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << korak bliže dugo priželjkivanom cilju: bezviznim putovanjima u Evropu.

„Blizu smo rešenja u pogledu sporazuma o readmisiji“, napisala je Sesilija Malmstrom, komesarka EU za unutrašnje poslove, na svom ličnom blogu prošle nedelje. „Ovim sporazumom otvoriće se put početku ozbiljnog dijaloga sa Turskom o vizama“.

Nacrt sporazuma, o kojem se pregovara iza zatvorenih vrata, još nije javno izložen, ali analitičari veruju da je korišćenje pitanja viza od strane EU kao podsticaja pomoglo u postizanju dogovora.

Prema rečima Džengiza Aktara, šefa katedre za odnose sa EU na istanbulskom Univerzitetu Bahčešehir, ranije opiranje EU da liberalizuje svoj vizni režim uzrokovalo je „ogromnu štetu“ predstavi o njoj u Turskoj.

„Turci se sistematski ponižavaju vizama“, rekao je Aktar za SETimes. „Biznismen EU može da uđe u avion ujutru, potpiše ugovor i to je to, ali Turčin jednostavno ne može da učini isto: on stoji u redu u konzulatu.“

Mada je niz balkanskih zemalja -- među kojima su Srbija, Albanija i Bosna i Hercevovina -- nedavno ostvario bezvizni režim sa EU, Turci su bili primorani da posmatraju sa zavišću, uprkos činjenici da je Turska kandidat za članstvo i da ima carinsku uniju sa EU od 1996. godine.

Međutim, s obzirom na predstojeći sporazum o readmisiji, smatra Aktar, verovatno će doći i do napretka oko pitanja viza. „Saradnja je prisutna više neko ikada“, rekao je on.

Ajhan Kaja, profesor političkih nauka na istanbulskom Univerzitetu Bilgi, kaže da je pitanje viza poklon za antievropski lobi u zemlji. Rešavanje tog pitanja, kaže on, moglo bi jako da unapredi viđenje koje Turci imaju o Uniji.

„Ako EU donese radikalnu odluku o viznom režimu, to bi moglo doneti promenu u evro-skeptičnoj priči koja je vrlo dominantna u Turskoj“.

Međutim, drugi, kao što je Džeren Mutuš, ekspertkinja za odnose Turske i EU u Međunarodnoj organizaciji za strateška istraživanja, tink-tenku sa sedištem u Ankari, upozorava da liberalizacija viznog režima neće neophodno uslediti posle sporazuma o readmisiji.

Ona je rekla da će zemlje članice EU sa velikom turskom imigrantskom populacijom -- Nemačka, Francuska, Austrija i Holandija -- verovatno nastaviti da se protive bezviznom sporazumu.

„Ne smatram da će biti neizbežan, ali biće korak ka liberalizaciji viznog režima“, rekla je ona. „Savet EU mora da da mandate Komisiji da pregovara o tome, ali za sada nema nagoveštaja toga.“

Ankara možda čeka da se to desi pre nego što zaključi sporazum o readmisiji, dodala je ona.

Mutuš kaže da EU pravi grešku povezivanjem liberalizacije viznog režima sa sporazumom o readmisiji -- što je pregovarački model koji je koristila za balkanske zemlje -- i ukazuje da je Sporazumom iz Ankare iz 1963. godine uspostavljeno pravo Turaka na bezvizna putovanja u Evropu.

„Postoje sporazumi potpisani između Turske i EU na tu temu, ali oni i dalje tvrde da postoji povezanost sa readmisijom“.

Ona smatra da pitanje viza zadire direktno u središte odnosa Turske sa Evropom.

„Njime se testiraju volja i iskrenost zemlje u pogledu procesa pridruživanja“, rekla je ona. „Ako EU vidi proces učlanjenja kao postepenu integraciju ljudi, kultura i politika, onda pitanje viza trenutno predstavlja jednu od glavnih prepreka tome.“

Nastavak na Southeast European Times...