Izvor: RTS, 04.Jul.2012, 17:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Štiglic: Evro opet izbegao smrtnu kaznu

Postoji nada da će tržišta nagraditi budžetsku štednju evropskih zemalja, ali će investitori biti pragmatičniji ukoliko štednja podrije privredni rast, smatra Džozef Štiglic. Evro je, u poslednji minut, dobio još jedno odlaganje smrti i preživeće još neko vreme, ocenjuje ugledni ekonomista.

Kao osuđenik u redu za izvršenje smrtne kazne, evro je, u poslednji minut, dobio još jedno odlaganje smrti i preživeće još neko vreme, ocenio je ugledni ekonomista Džozef >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Štiglic za britanski list Gardijan.

Tržišta slave, kao što je to bio slučaj nakon svakog od prethodna četiri "krizna" samita EU, dok ne shvate da osnovni problemi tek treba da budu rešeni. Postoji nada da će tržišta nagraditi budžetsku štednju evropskih zemalja, ali će investitori biti pragmatičniji ukoliko štednja podrije privredni rast, naveo je nobelovac.

Samit je doneo neke dobre vesti. Evropski lideri su konačno shvatili da program, kojim Evropa pozajmljuje novac bankama da spase države i državama da spase banke, ne funkcioniše.

Veoma je zabrinjavajuće da je vođama Evrope bilo potrebno toliko vremena da vide nešto što je tako očigledno i što je bilo primetno pre 15 godina za vreme krize u istočnoj Aziji, upozorio je Štiglic u tekstu za Gardijan.

Međutim, ono što nedostaje u sporazumu evropskih lidera značajnije je od onoga što je dogovoreno. Pre godinu dana, Evropa se složila da Grčka ne može da se oporavi bez privrednog rasta, a da rast ne može biti ostvaren pukom štednjom. I pored toga, nije mnogo učinjeno.

Budžetska štednja, po pravilu, vodi slabljenju privrednog rasta i time smanjenju sposobnosti za servisiranje dugova i rastu troškova zaduživanja. Investicije se takođe smanjuju, čime nastaje opasni vrtlog, sa kojim su se već suočile Grčka i Španija.

Nemačku to, izgleda, iznenađuje. Njeni lideri odbijaju da vide da lek nema efekta, i insistiraju na povećanju doze, valjda dok pacijent konačno ne umre, ocenio je Štiglic.

Loša situacija u banakrskim sektorima

Situacija je pogotovo loša u banakrskim sektorima, iza kojih stoje vlade pojedinačnih zemalja, pa, ako sposobnost države da podrži banke oslabi, to dovodi do pada poverenja u banke. Čak i stabilni bankarski sektori našli bi se u problemima u slučaju ekonomske krize kakva potresa Grčku i Španiju, čije su banke, nakon kolapsa tržišta nekretnina, pod još većim rizikom.

Zbog rasta kamatnih stopa na obveznice, novac beži iz slabijih država u finansijske institucije jačih zemalja. Evropski lideri nisu prepoznali tu opasnost, koja bi lako mogla da se izbegne zajedničkom garancijom, koja bi izgladila tržišne nejednakosti koje proizilaze iz razlika u troškovima zaduživanja, smatra Štiglic.

Koncept evra bio je slab od početka, ali je bilo jasno da će posledice toga biti očigledne tek u slučaju krize. Politički i ekonomski, zajednička evropska valuta uvedene je sa najboljom namerom. Princip zajedničkog tržišta trebalo je da promoviše efikasnu distribuciju kapitala i rada. Međutim, bitni su detalji, ocenio je Štiglic.

Konkurencija u oblasti poreza znači da kapital ne mora po pravilu da ide tamo gde je najveća zarada, već tamo gde mogu da budu postignuti najpovoljniji dogovori. Subvencionisanje nemačkih banaka, recimo, znači da su one u prednosti u odnosu na kreditore iz drugih zemalja.

Nemačka brine da će, bez strogog nadzora banaka i budžeta, morati da otplaćuje dugove svojih rastrošnih suseda, ali to nije poenta: Španija, Irska i mnoge druge zemlje u problemima ostvarivale su budžetske suficite pre krize. Kriza je dovela do deficita, a ne obrnuto, ukazao je Štiglic.

Previše poverenja u tržišta

Ukoliko su te zemlje u nečemu pogrešile, to je zato što su, kao Nemačka danas, imale previše poverenja u tržišta, pa su dozvolila da balon nekretnina neopaženo naraste.

Kada bi se primenila zdrava politika i osnovale stabilnije institucije, što ne podrazumeva samo štednju i nadzor banaka, budžeta i deficita, i kada bi bio vraćen privredni rast, te zemlje bi bile u stanju da otplaćuju svoje dugove i ne bi više bilo potrebe za garancijama.

Nemačka je u problemu, koji god scenario da se ostvari. Ako dođe do kolapsa evra ili privrede perifernih zemalja monetarne unije, cena koju će Berlin platiti biće visoka.

Snaga Evrope nije mala. Njene današnje slabosti uglavnom odslikavaju pogrešnu politiku i slabe instituvcije. To može da bude promenjeno, ali samo ako se slabosti prepoznaju u korenu, što je zadatak koji je mnogo važniji od strukturnih reformi u pojedinačnim zemljama.

Mada su strukturni problemi oslabili konkurentnost i rast bruto domaćeg proizvoda u nekim zemljama, oni nisu doveli do krize, niti će njihovo rešavanje zaustaviti krizu. Evropski pristup odlaganja i zaobilaženja problema ne može večno da opstaje. Ne radi se samo o padu poverenja u periferiju evrozone, radi se o opstanku evra, zaključio je Štiglic.

Nastavak na RTS...

Kamatica.com: Štiglic: Evro izbegao smrtnu kaznu