Izvor: Politika, 29.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će reći MMF
Tek što su završene godišnje skupštine Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu, na kojima je razmotreno "zdravlje" i perspektive svetskih finansija, u Srbiju je stigla misija MMF-a "na redovne konsultacije" sa našim timovima ekonomskih vlasti. Za razliku od nekadašnjih susreta, pogotovo dok smo imali aranžman sa tom "svetskom pozajmnom kasom", kada je valjalo polagati račune o tome šta smo učinili od onoga što smo obećali, ovog puta, a to nisu skrivali ni naši pojedini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << članovi delegacije u SAD, atmosfera je mnogo opuštenija. Srbiji u ovom času nije preko potreban novac MMF-a i Svetske banke. Konačno, lane smo im prevremeno vratili milijardu dolara.
Ali, MMF je, u skladu sa svojim pravilima, tu. Da li treba zazirati od toga što će stručnjaci MMF-a reći i napisati nakon podrobnog "češljanja" svega što smo u ekonomiji učinili tokom ove, a naročito šta planiramo za sledeću poslovnu, pogotovo fiskalnu godinu?
S obzirom na prirodu naših trenutnih odnosa sa MMF-om, mi, čak i da dobijemo lošu ocenu, što je gotovo neverovatno, ne bismo imali bogzna kakve rđave posledice. Nismo uslovljeni novim novcem ili otpisom starih dugova, kao prošlog puta. Ali, pošto se reč MMF, a pogotovo ocena makroekonomskih tokova i rezultati reformi prate svuda u svetu, a to pogotovo čine međunarodne finansijske i druge institucije, a potom i relevantni investitori, nijednoj državi nije niti može biti sasvim svejedno šta će reći njegovi stručnjaci. Srbija, istina, sudeći po onome što naši ekonomisti signaliziraju, ne bi trebalo mnogo da se plaši rezultata dvonedeljnih konsultacija, ali na tapetu će se svakako naći, između ostalog, nekoliko otvorenih pitanja koje i sami, bez MMF-a, moramo što pre rešavati.
Njihov redosled u ovom času nije od presudne važnosti. Sasvim je svejedno je da li će se prvo razgovarati o zauzdavanju visokog trgovinskog, a potom i platnog deficita, inflaciji, budžetskoj potrošnji, pogotovo o platama u javnom sektoru ili ozbiljnom zakašnjenju u svojinskoj transformaciji državnih preduzeća... Čega god da se naši i stručnjaci MMF-a dotaknu, kojoj god da se kvantifikaciji posvete, ima se šta reći. Tržišne reforme su u izvesnom zastoju i pri tome, uslovno rečeno, trošimo više nego što stvaramo.
Ovogodišnja javna potrošnja, bez obzira na to da li ćemo krajem 2007. imati koji dinar više od rashoda, postala je generator mnogih robnonovčanih neravnoteža. Platićemo je ne samo visokim trgovinskim deficitom od oko 6,5 milijardi evra, ali i bezmalo dvocifrenom inflacijom. Vlada je već nagovestila izvesna "zamrzavanja" plata i rashoda, ali šta je sa onom drugom, prihodnom stranom. Nije svejedno da li se kasa puni samo od poreza na istu osnovu ili i od prihoda novostvorenih vrednosti i radnih mesta. Investicije su, u odnosu na prošlu godinu, u izvesnom malaksavanju.
Konsultacije su, kao i obično, iza dobro zatvorenih vrata. Njihovi učesnici mudro ćute o onome što se razgovara, ali se zato već sada s velikom znatiželjom može očekivati krajnja ocena i poruka šta nam valja činiti, a sve govori da nam predstoji kresanje rashoda, više rada, ulaganja i pretvaranje javnih preduzeća u tržišne subjekte, a ne preduzeća za kadrovsko potkusurivanje stranaka na vlasti. Lako i jednostavno. Zar ne?
[objavljeno: 29/10/2007]
